Калкулатор паушалног пореза и доприноса

Контакт центар

0700 700 007
011 6969 069

Радно време/понедељак-петак

8.00-18.00 часова

Порески календар

јул 2024

Пон	Уто	Сре	Чет	Пет	Суб	Нед
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Упутство за пореске обвезнике

* Појединачна пореска пријава на обрасцу ППП-ПД за порезе и доприносе по одбитку подноси се пре сваке исплате прихода. * Порез на добит по одбитку обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу: дивиденди и удела у добити у правном лицу, укључујући и приход по основу чланства у алтернативном инвестиционом фонду који нема својство правног лица, накнада од ауторског и сродних права и права индустријске својине, камата, накнада од закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике, накнада од услуга истраживања тржишта, рачуноводствених и ревизорских услуга и других услуга из области правног и пословног саветовања, независно од места њиховог пружања или коришћења. Порез на добит по одбитку обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма у Републици, који нису опорезовани као доходак физичког лица (извођача, музичара, спортисте и сл.), у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана. Резидентно правно лице обвезник које откупљује секундарне сировине и отпад од резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужно је да приликом исплате накнаде тим лицима обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку по стопи од 1% од износа накнаде. Пријава се подноси на Обрасцу ПДПО/С најкасније у року од три дана од дана исплате накнаде тим лицима. * Порез на добит по решењу обрачунава се и плаћа на приходе нерезидентног обвезника по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике Србије остварених од исплатиоца који није дужан да обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку, на приходе остварене по основу капиталних добитака, као и на приходе остварене по основу намирења потраживања у поступку извршења, односно у сваком другом поступку намирења потраживања. Пријава се подноси на Обрасцу ПП КДЗН у року од 30 дана од дана остваривања прихода. * Рок за подношење пореске пријаве и пореског биланса за обвезника коме је пословна година различита од календарске је 180 дана од дана истека периода за који се утврђује пореска обавеза. * Физичка лица која остварују приходе а за које исплатилац није дужан да поднесе пореску пријаву, обрачуна и плати јавне приходе, подносе пореску пријаву у року од 30 дана од дана остваривања прихода, за приходе за које је утврђена обавеза самоопорезивања. Пријава се подноси на Обрасцу ПП ОПО. * Захтев за паушално опорезивање може се поднети до 31. октобра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, а најкасније до 31. децембра текуће године за наредну годину, у електронском облику преко портала Пореске управе. Лице које започне обављање делатности, захтев за паушално опорезивање подноси искључиво у моменту регистрације надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити Пореској управи. Лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, захтев за паушално опорезивање подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе ПИБ а најкасније до 31. децембра текуће године. * Лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, обавештење о опредељењу да врше исплату личне зараде подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе пореског идентификационог броја (ПИБ) а најкасније до 31. децембра текуће године. * Резидентни обвезник који се сматра крајњим матичним правним лицем међународне групе повезаних правних лица, дужно је да надлежном пореском органу, у папирној форми, достави годишњи извештај о контролисаним трансакцијама међународне групе повезаних правних лица најкасније у року од 12 месеци од истека пословне године за коју се доставља годишњи извештај, на Обрасцу CbC. * У случају да привредно друштво у чији основни капитал су уложена новчана средства од продаје дигиталне имовине, у календарској години у којој је регистровано улагање и у наредне две календарске године спроведе поступак смањења основног капитала, даном доношења одлуке о смањењу основног капитала обвезник губи право на претходно остварено ослобођење од пореза на капитални добитак и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права. * У случају да привредно друштво које је имовинска права по основу ауторских и сродних права и права индустријске својине стекло уносом од стране обвезника пореза на доходак грађана (физичког лица и предузетника) као неновчаног улога у капитал привредног друштва резидента Републике за који је ослобођен пореза на капитални добитак, то право у целини отуђи у року од две године од дана његовог стицања, односно у истом периоду то право уступи на коришћење у целини или делимично по цени која је нижа од цене у складу са принципом „ван дохвата руке” уколико је уступање извршило повезаном лицу или лицу чији је власник његово повезано лице у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, обвезник губи право на претходно остварено ослобођење од пореза на капитални добитак и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права. * Обвезник ПДВ је дужан да уз пореску пријаву за последњи порески период календарске године, односно последњи порески период достави пореском органу обавештење о: 1) лицу које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом о ПДВ, а које му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода у Републици извршило промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, као и износу тог промета; 2) пољопривреднику који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом о ПДВ, а који му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода извршио промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга, као и износу тог промета. * Oбразац ПИД ПДВ се подноси за 2022. годину, ако је у 2022. години испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ који претежно врши промет добара у иностранство. Предаје се уз ПДВ пријаву за порески период текуће године у којем је поднет финансијски извештај за претходну годину. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног, односно стамбеног простора за претходни месец, подноси се на Обрасцу РЕФ-Г, најраније 20 дана по истеку месеца у коме су набављени деривати нафте и биотечности. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива који се користе за транспортне сврхе, подноси се на Обрасцу РЕФ-Т најраније 20 дана по истеку квартала у којем су деривати нафте и биогорива набављени. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за производњу електричне и топлотне енергије, подноси се на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ а захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте који се користе за индустријске сврхе на Обрасцу РЕФ-И. Захтеви се подносе најраније 20 дана по истеку месеца у којем су набављени деривати нафте и биотечности. * Евиденциону пријаву за ангажовање сезонских радника послодавац подноси електронским путем Пореској управи најкасније првог дана ангажовања сезонских радника у календарском месецу до 10 часова, односно у периоду између 13 и 15 часова за раднике који раде у послеподневној смени. Одјава сезонских радника се пријављује најкасније до 10 часова, односно од 13 до 15 часова за рад у послеподневној смени, наредног дана од дана престанка ангажовања. Период у којем се сезонски радник пријављује или одјављује је календарски месец. * Обвезник који у току године изврши пренос дигиталне имовине по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са законом којим се опорезује доходак грађана, дужан је да поднесе пореску пријаву ППДГ-3Р најкасније у року од 120 дана од истека квартала у којем је остварен приход по основу преноса дигиталне имовине. * Обвезник по основу прихода од пружања угоститељских услуга из члана 84б закона којим се опорезује доходак грађана који у току године почне да пружа угоститељске услуге дужан је да поднесе пореску пријаву ППДГ-4Р у року од 15 дана од дана правноснажности решења којим се објекат домаће радиности и сеоског туризма разврстава у одговарајућу категорију у складу са законом којим се уређује угоститељство. * Обвезници фискализације дужни су да, пре почетка коришћења електронског фискалног уређаја за издавање фискалних рачуна, Пореској управи доставе податке о пословним просторима и пословним просторијама у којима ће користити електронски фискални уређај и то за сваки пословни простор/пословну просторију одвојено, ради генерисања јединствене ознаке пословног простора. Пријава за генерисање пословног простора доставља се електронским путем преко портала Пореске управе. У случају промене података по појединачном пословном простору и пословној просторији, а нарочито ако делатност престане да се обавља у пословном простору и пословној просторији или дође до промене делатности која се обавља у пословном простору и пословној просторији, обвезник фискализације дужан је да те податке достави Пореској управи, најкасније 24 сата пре настанка промене. Изузетно, у случају промене података до којих је дошло услед околности које не зависе од воље обвезника фискализације, обвезник фискализације је дужан да те податке достави Пореској управи, најкасније 24 сата по настанку промене.

Пореска управа Односи с јавношћу Новости ДРАГАНА МАРКОВИЋ, ДИРЕКТОРКА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ: Наставак реформи је мој приоритет

ДРАГАНА МАРКОВИЋ, ДИРЕКТОРКА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ: Наставак реформи је мој приоритет

штампај

07. 10. 2020.

„Спровођење свеобухватне реформе Пореске управе Републике Србије је у наредном периоду мој апсолутни приоритет“, каже Драгана Марковић, директорка Пореске управе која је недавно започела свој нови петогодишњи мандат на челу ове установе. „Основни циљ реформе је смањење пореског јаза кроз поједностављење начина испуњења обавеза за наше пореске обвезнике као и начина рада унутар саме управе, кроз побољшање постојећих и увођење нових пословних процеса у складу са најбољом међународном праксом. То подразумева и успостављање нове структуре пословних процеса у управи, интегрисане информационе структуре као и модерне кадровске и организационе структуре“, објашњава наша саговорница.

Прошле године сте увели нову организациону структуру Пореске управе. Колико се она показала ефикасном?

Још у првом Програму трансформације дефинисали смо неколико важних одредница који се тичу аутоматизације поступака, јачања централизације управљања и проширења услуга које омогућавамо корисницима наших услуга у електронском пословању. Нова организациона структура је настала као последица свих тих активности јер смо раздвојили основне од споредних активности управе, централизовали управљање функцијама и смањили потребу физичког доласка обвезника у наше организационе јединице. То смо учинили у највећој мери кроз омогућавање подношења свих пријава из наше надлежности у електронском облику и кроз проширење услуга као што су еУверења и успостављање јединственог пореског сандучета преко кога ће се у будућности одвијати наша комуникација. Самим тим расте и значај нашег портала еПорези.

Може ли се данас рећи да сте ближе оном што прижељкују порески обвезници, а то је једнообразност у поступању?

Као највећу корист од нове организационе структуре свакако видим јачање једнообразног пословања управе, а то је била и најчешћа замерка великих пореских обвезника који послују на целој територији Србије и који су нам указивали на недовољно уједначено поступање наших филијала у идентичним пореским ситуацијама. Смањењем броја филијала имамо сигурност да се у управи једнообразно поступа у свих 37 филијала јер је појачан степен централизације, тока информација и начина доношења одлука унутар саме управе.

Фигуративно речено наш портал еПорези је у међувремену постао и наша највећа филијала, што говори о његовом значају.

Још један принцип на који указују порески обвезници је „суштина изнад форме“. Колико је он део ваше праксе?

У нашем пословању морамо да водимо рачуна и о процедуралним и о материјалним аспектима пореског поступка и морамо да будемо опрезни да не занемаримо ни суштину ни о форму јер смо ми извршни орган пореске администрације нашег ресорног министарства финансија. Принципе рада и поступања установили смо у складу са најбољом међународном праксом и константно их изазивамо и унапређујемо кроз пословање али и у разговорима са представницима стручне заједнице од којих долази доста конструктивних предлога. Из свега наведеног могу да констатујем да пореске чињенице утврђујемо према њиховој економској суштини.

Како је Пореска управа положила тест у преласку на онлајн рад током карантина, и да ли сте спремни за јесен, уколико се покаже да је потребан наставак строгих здравствених мера за сузбијање пандемије?

По проглашењу ванредног стања до пуног изражаја су дошли сви наши претходни напори и активности усмерени ка електронској комуникацији, подношењу пореских пријава и пружању услуга пореским обвезницима електронским путем. Пореска управа је свакако била једна од органа државне управе у Републици Србији која је имала највише изазова након проглашења пандемије. Изазови се односе и на унутрашњу структуру управе где је било потребно спровести мере превенције и заштите здравља за око 5.000 запослених, односе се и на несметано функционисање система утврђивања, контроле и наплате јавних прихода из наше надлежности али се односе и на помоћ Влади Републике Србије у дефинисању и реализацији мера за ублажавање негативних економских последица пандемије по све пореске обвезнике у Републици Србији. Формирали смо Кризни штаб у управи са три унутрашња тима за оперативно пословање и за мере за ублажавање последица услед смањене привредне активности.

С обзиром на искуства из претходног периода, које бисте сегмента рада у наредном периоду приоритетно дигитализовали?

У јавности је свакако највидљивији део који се тиче наших активности а који се односи на пружање услуга пореским обвезницима и некако је у последње време тај део дошао до изражаја у пуном свом обиму. Али не треба заборавити да поред тога имамо веома важне пословне процесе који се тичу и поступака регистрације и благовремености промена у регистрима и вођења тачног стања у пореском рачуноводству обвезника и поступка прибављања и анализе података са којима располажемо у циљу препознавања ризичног понашања као и коришћење инструмената у контроли у утврђивању евидентираних неправилности.

Са друге стране, не мање важан део односи се на начине на које вршимо едукацију и развој свести пореских обвезника о разлозима и значају добровољног испуњења пореских обавеза. Добро функционисање здравственог система је један од таквих примера.

У наредном периоду потребна нам је даља дигитализација услуга пореским обвезницима и то у правцу развоја електронске комуникације и доставе података и од обвезника али и наставка увезивања са другим базама података у државној управи. Такође, важно је да радимо на развоју алата за анализу података у циљу правилне сегментације ризичних понашања група.

Велику корист имамо и од увођења шалтера „Ваш порезник“ јер смо олакшали комуникацију и реализацију послова пореским обвезницима кроз јединствено и једнообразно поступање.

Како се ситуација са пандемијом одразила на ваше редовне послове контроле?

Планом рада Пореске управе у условима ванредног стања утврђени су пословни процеси контроле који су се морали одвијати у континуитету за време трајања ванредног стања имајући у виду степен значаја за обављање процеса и заштиту запослених због опасности од ширења заразне болести КОВИД-19. Континуирано су се обављали послови фискализације, повраћаја ПДВ-а, рефакције акцизе, вођење јединственог регистра пореских обвезника, издавање пореских уверења, а започете пореске контроле пре увођења ванредног стања су се завршавале доношењем пореско управних аката.

За време трајања ванредног стања, отварали су се налози за вршење пореских контрола код пореских обвезника чије се пословање огледа у најризичнијим неправилностима по буџет Републике Србије и те контроле су се вршиле електронским путем, због заштите здравља како пореских обвезника, тако и пореских инспектора.

Какво је данас стање када говоримо о распрострањености сиве економије?

Сви наши напори којима обвезницима олакшавамо испуњавање пореских обавеза имају своју последицу и на смањење сиве економије али смо свесни и да ће увек постојати одређени појединци и групе који покушавају да стекну корист у сивој зони и на нелегалан начин.
Сива економија је означена као један од највећих изазова са којим се суочава привреда наше земље и борба против је један од главних приоритера Пореске управе, у сврху заштите Буџета Републике Србије.

Значајни допринос Пореске полиције на сузбијању и смањењу сиве економије се остварује континуираним радом на терену, где се у координацији са другим државним органима спроводе сталне акције сузбијања нелегалног промета робе и услуга у свим сферама привреде. У 2020. години у сарадњи са МУП-ом и БИА-ом спроведено је 9 акција и 29 лица је лишено слободе. По основу наведених активности поднето је 9 кривичних пријава.

У акцији сузбијања нелегалног промета дувана и дуванских прерађевина и осталих акцизних производа, Пореска полиција је у координацији са другим државним органима у периоду јануар-јун 2020. године одузела 3.974,95 килограма резаног дувана, 6.565,15 килограма дувана у листу, 213.257 паклица цигарета, 17.950 комада ручно прављених цигарета, 68,85 килограма ароматизованог дувана за наргиле, 1.498,00 литара алкохолног пића, 69.502,00 литара нафтних деривата и 289,01 килограма кафе.

У овом периоду за нелегални промет акцизних производа поднете су 243 кривичне пријаве. Вредност одузете акцизне робе у првих шест месеци 2020.године износи 69.591.467,00 динара, што је за 44,54% више него у истом периоду 2019. године.

Глобални тренд брзог развоја савремених технологија утицао је и на раст сиве економије везано за промет добара и услуга по основу продаје и рекламирања преко интернета, где између осталих физичка лица у значајном обиму обављају нерегистровану делатност. У периоду јануар-јун 2020. године, Пореска полиција је одузела робу у вредности од преко 7 милиона динара.

Пореска управа са мартом месецом 2020. године у односу на исти посматрани период 2014. године остварила је већу наплату са индексом 150,6.

Какву наплату прихода очекујете у наредном периоду и од којих фактора ће то зависити?

Општи привредни амбијент је први у низу свих фактора који се тичу свих будућих пројекција наплате, дакле морамо имати у виду једну ширу слику која се односи не само на Србију већ и на шире подручје Европе и света.

Ситуација која нас је задесила почетком године је у сваком погледу ванредна и у великој мери неизвесна по опште привредне токове, наравно, последично и на рад и наплату јавних прихода које администрирамо. Међутим, мора се нагласити да је Пореска управа са мартом месецом 2020. године у односу на исти посматрани период 2014. године остварила већу наплату са индексом 150,6.

Такође, оно што је обележило наплату јавних прихода за време пандемије јесте бруто остварење домаћег пореза на додату вредност у периоду јануар – јун 2020. године, односно наплата по основу домаћег ПДВ-а и домаће акцизе.

Тако наплата домаћег ПДВ-а у посматраном периоду износи 176,8 милијарди динара, док је у 2019. години износио 165,4 милијарди динара, што значи да коефицијент остварења 2020/2019 износи 106,9, док су домаће акцизе у 2020. години наплаћене у износу од 92,9 милијарди динара, док су у 2019. години биле наплаћене у износу од 78,6 милијарди динара, коефицијент остварења 2020/2019 је 118,2.

Ми у Пореској управи у потпуности смо концентрисани да на најбољи начин пружимо подршку свим мерама Владе Републике Србије које обухватају олакшице и у делу репрограма, начина обрачуна и плаћања пореза на добит, одлагања обавеза плаћања пореза и доприноса у систему обједињене наплате, отписа дела камате и дела који се тиче директних давања.