Калкулатор паушалног пореза и доприноса

Контакт центар

0700 700 007
011 6969 069

Радно време/понедељак-петак

8.00-18.00 часова

Порески календар

јул 2024

Пон	Уто	Сре	Чет	Пет	Суб	Нед
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Упутство за пореске обвезнике

* Појединачна пореска пријава на обрасцу ППП-ПД за порезе и доприносе по одбитку подноси се пре сваке исплате прихода. * Порез на добит по одбитку обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу: дивиденди и удела у добити у правном лицу, укључујући и приход по основу чланства у алтернативном инвестиционом фонду који нема својство правног лица, накнада од ауторског и сродних права и права индустријске својине, камата, накнада од закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике, накнада од услуга истраживања тржишта, рачуноводствених и ревизорских услуга и других услуга из области правног и пословног саветовања, независно од места њиховог пружања или коришћења. Порез на добит по одбитку обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма у Републици, који нису опорезовани као доходак физичког лица (извођача, музичара, спортисте и сл.), у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана. Резидентно правно лице обвезник које откупљује секундарне сировине и отпад од резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужно је да приликом исплате накнаде тим лицима обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку по стопи од 1% од износа накнаде. Пријава се подноси на Обрасцу ПДПО/С најкасније у року од три дана од дана исплате накнаде тим лицима. * Порез на добит по решењу обрачунава се и плаћа на приходе нерезидентног обвезника по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике Србије остварених од исплатиоца који није дужан да обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку, на приходе остварене по основу капиталних добитака, као и на приходе остварене по основу намирења потраживања у поступку извршења, односно у сваком другом поступку намирења потраживања. Пријава се подноси на Обрасцу ПП КДЗН у року од 30 дана од дана остваривања прихода. * Рок за подношење пореске пријаве и пореског биланса за обвезника коме је пословна година различита од календарске је 180 дана од дана истека периода за који се утврђује пореска обавеза. * Физичка лица која остварују приходе а за које исплатилац није дужан да поднесе пореску пријаву, обрачуна и плати јавне приходе, подносе пореску пријаву у року од 30 дана од дана остваривања прихода, за приходе за које је утврђена обавеза самоопорезивања. Пријава се подноси на Обрасцу ПП ОПО. * Захтев за паушално опорезивање може се поднети до 31. октобра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, а најкасније до 31. децембра текуће године за наредну годину, у електронском облику преко портала Пореске управе. Лице које започне обављање делатности, захтев за паушално опорезивање подноси искључиво у моменту регистрације надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити Пореској управи. Лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, захтев за паушално опорезивање подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе ПИБ а најкасније до 31. децембра текуће године. * Лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, обавештење о опредељењу да врше исплату личне зараде подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе пореског идентификационог броја (ПИБ) а најкасније до 31. децембра текуће године. * Резидентни обвезник који се сматра крајњим матичним правним лицем међународне групе повезаних правних лица, дужно је да надлежном пореском органу, у папирној форми, достави годишњи извештај о контролисаним трансакцијама међународне групе повезаних правних лица најкасније у року од 12 месеци од истека пословне године за коју се доставља годишњи извештај, на Обрасцу CbC. * У случају да привредно друштво у чији основни капитал су уложена новчана средства од продаје дигиталне имовине, у календарској години у којој је регистровано улагање и у наредне две календарске године спроведе поступак смањења основног капитала, даном доношења одлуке о смањењу основног капитала обвезник губи право на претходно остварено ослобођење од пореза на капитални добитак и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права. * У случају да привредно друштво које је имовинска права по основу ауторских и сродних права и права индустријске својине стекло уносом од стране обвезника пореза на доходак грађана (физичког лица и предузетника) као неновчаног улога у капитал привредног друштва резидента Републике за који је ослобођен пореза на капитални добитак, то право у целини отуђи у року од две године од дана његовог стицања, односно у истом периоду то право уступи на коришћење у целини или делимично по цени која је нижа од цене у складу са принципом „ван дохвата руке” уколико је уступање извршило повезаном лицу или лицу чији је власник његово повезано лице у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, обвезник губи право на претходно остварено ослобођење од пореза на капитални добитак и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права. * Обвезник ПДВ је дужан да уз пореску пријаву за последњи порески период календарске године, односно последњи порески период достави пореском органу обавештење о: 1) лицу које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом о ПДВ, а које му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода у Републици извршило промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, као и износу тог промета; 2) пољопривреднику који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом о ПДВ, а који му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода извршио промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга, као и износу тог промета. * Oбразац ПИД ПДВ се подноси за 2022. годину, ако је у 2022. години испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ који претежно врши промет добара у иностранство. Предаје се уз ПДВ пријаву за порески период текуће године у којем је поднет финансијски извештај за претходну годину. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног, односно стамбеног простора за претходни месец, подноси се на Обрасцу РЕФ-Г, најраније 20 дана по истеку месеца у коме су набављени деривати нафте и биотечности. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива који се користе за транспортне сврхе, подноси се на Обрасцу РЕФ-Т најраније 20 дана по истеку квартала у којем су деривати нафте и биогорива набављени. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за производњу електричне и топлотне енергије, подноси се на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ а захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте који се користе за индустријске сврхе на Обрасцу РЕФ-И. Захтеви се подносе најраније 20 дана по истеку месеца у којем су набављени деривати нафте и биотечности. * Евиденциону пријаву за ангажовање сезонских радника послодавац подноси електронским путем Пореској управи најкасније првог дана ангажовања сезонских радника у календарском месецу до 10 часова, односно у периоду између 13 и 15 часова за раднике који раде у послеподневној смени. Одјава сезонских радника се пријављује најкасније до 10 часова, односно од 13 до 15 часова за рад у послеподневној смени, наредног дана од дана престанка ангажовања. Период у којем се сезонски радник пријављује или одјављује је календарски месец. * Обвезник који у току године изврши пренос дигиталне имовине по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са законом којим се опорезује доходак грађана, дужан је да поднесе пореску пријаву ППДГ-3Р најкасније у року од 120 дана од истека квартала у којем је остварен приход по основу преноса дигиталне имовине. * Обвезник по основу прихода од пружања угоститељских услуга из члана 84б закона којим се опорезује доходак грађана који у току године почне да пружа угоститељске услуге дужан је да поднесе пореску пријаву ППДГ-4Р у року од 15 дана од дана правноснажности решења којим се објекат домаће радиности и сеоског туризма разврстава у одговарајућу категорију у складу са законом којим се уређује угоститељство. * Обвезници фискализације дужни су да, пре почетка коришћења електронског фискалног уређаја за издавање фискалних рачуна, Пореској управи доставе податке о пословним просторима и пословним просторијама у којима ће користити електронски фискални уређај и то за сваки пословни простор/пословну просторију одвојено, ради генерисања јединствене ознаке пословног простора. Пријава за генерисање пословног простора доставља се електронским путем преко портала Пореске управе. У случају промене података по појединачном пословном простору и пословној просторији, а нарочито ако делатност престане да се обавља у пословном простору и пословној просторији или дође до промене делатности која се обавља у пословном простору и пословној просторији, обвезник фискализације дужан је да те податке достави Пореској управи, најкасније 24 сата пре настанка промене. Изузетно, у случају промене података до којих је дошло услед околности које не зависе од воље обвезника фискализације, обвезник фискализације је дужан да те податке достави Пореској управи, најкасније 24 сата по настанку промене.

Пореска управа Односи с јавношћу Новости ДРАГАНА МАРКОВИЋ, ДИРЕКТОРКА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ: За пет година повећана наплата пореза за трећину!

ДРАГАНА МАРКОВИЋ, ДИРЕКТОРКА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ: За пет година повећана наплата пореза за трећину!

штампај

23. 09. 2019.

Директорка Пореске управе Србије Драгана Марковић у интервјуу за Курир открива како је ова државна институција у последњих неколико година израсла у далеко ефикаснију администрацију, па се данас може похвалити да је у периоду од 2014. до 2019. године наплатила чак 36,7 одсто више јавних прихода за које је задужена.

фото: Зорана Јевтић

Она говори и о великој трансформацији Пореске управе и објашњава докле се стигло у остварењу зацртане визије за будућност, а то је електронско пословање, окренутост потребама пореских обвезника, пружање најквалитетније услуге и загарантовано поштовања прописа засновано на процени могућег ризика. Један од најважнијих корака ка модернизацији било је доношење Акционог плана трансформације Пореске управе од 2018. до 2023. године.

- Пореска управа Републике Србије започела је 2015. свеобухватан процес реформи који подразумева низ институционалних, организационих и технолошких промена. Трансформација Пореске управе и њени циљеви базирани су на потреби за успостављањем савремене и ефикасне администрације, стварањем простора за лакше и праведније услове пословања пореских обвезника, као и бољом комуникацијом обвезника с Пореском управом. Поменутим Акционим планом Пореска управа се практично фокусира на основне пореске делатности и прву фазу консолидације организационих јединица.

Шта сте досад конкретно променили и унапредили?
- Од спроведених мера најважније су да су све пореске пријаве преведене у електронски облик, процеси администрирања пореза знатно су унапређени увођењем нових технологија и развојем електронских система за подношење пореских пријава и плаћање пореза у Србији, а формиран је и нови сектор за пружање услуга пореским обвезницима. Пореска управа је отворила посебне шалтере, визуелно препознатљиве у оквиру филијала под називом „Ваш порезник“, на којима порески обвезници у непосредној комуникацији с пореским службеницима добијају све тражене информације, као и брошуре и флајере, а све у циљу решавања актуелног проблема пореског обвезника и добровољног измирења пореских обавеза.

Драстично сте смањили број филијала. Који су разлози за то?
- Смањен је број организационих јединица најпре са 178 на 78, а затим је од 1. јула 2019. почела да функционише нова пословна мрежа која подразумева 37 филијала. Одвојене су споредне од основних активности. Редукција броја филијала је последица знатног јачања електронске комуникације и пословања, првенствено путем коришћења портала Е-порези, који фактички представља највећу филијалу Управе, као и последица смањења потребе доласка пореских обвезника у организационе јединице Управе. Оно што постижемо концентрацијом рада и консолидацијом основних функција су заправо јачање једнообразног поступања инспекцијских органа управе, ефикаснија наплата буџетских прихода, рационализација трошкова пословања и ефикаснија контрола пореских обвезника. Намера нам је и била да реорганизацијом Пореске управе створимо нови функционални систем и нову организациону структуру у којој ће сваки запослени имати своје место које ће зависити од промена које спроводимо, али и од компетенција, стручности, знања и свакодневног залагања. Ми смо у нову организациону структуру заправо ушли без иједног отпуштеног радника и ову чињеницу су уважили како запослени у Пореској управи тако и репрезентативни синдикат Пореске управе. Важно је истаћи да наплата јавних прихода за које је задужена Пореска управа не само да није угрожена већ је и повећана.

Како сте то успели и какве су сада бројке?

- Пореска управа је од 2014. до 2019. наплатила 36,7 одсто више јавних прихода за које је задужена. У поменутом периоду, Пореска управа је имала изузетно проактивну улогу која подразумева стални мониторинг над свим пореским обвезницима и брзу реакцију у случају настанка дуга по основу јавних прихода. Данас велики број пореских обвезника своје обавезе измирује на време, чиме се избегава примена мера редовне и принудне наплате.

Како ће конкретно изгледати модернизована Пореска управа, како ћемо плаћати порезе?
- Чинимо све да Пореску управу трансформишемо у ефикасну пореску администрацију, у којој раде високообучени запослени који су добро плаћени за обављање послова, а шира друштвена заједница веома је задовољна начином на који Пореска управа администрира порески систем. Резултати који буду постигнути допринеће остварењу визије Пореске управе за будућност, а то је да постане организација коју карактерише електронско пословање и орган управе окренут потребама пореских обвезника који пружа најквалитетније услуге и опремљен је ефикасним механизмима за обезбеђење поштовања прописа заснованих на процени могућег ризика, уз примену ИКТ решења којима се омогућава да Пореска управа своје ограничене ресурсе искористи на делотворан начин у циљу оптимизације наплате јавних прихода у корист Србије.

Како натерати Србе да прихвате порез као нешто што ће им се вратити? Како изградити клијентски однос са пореским обвезником, којем тежите као Пореска управа?
- Намера Пореске управе је да где год је то могуће делује превентивно, а не репресивно. На том путу веома је важна едукација пореских обвезника, као и подизање нивоа пореске културе и јачање свести грађана о значају измиривања обавеза и поштовања прописа. Опредељење Пореске управе као модерне пореске администрације јесте креирање амбијента у ком сваки порески обвезник без сувишних трошкова испуњава своје пореске обавезе. Формирали смо Сектор за пружање услуга пореским обвезницима и едукацију и на тај начин јасно изразили намеру Пореске управе за успостављањем клијентског и правичног односа, са уважавањем, према пореским обвезницима.

Како сарађујете с министром финансија Синишом Малим?
- С министром финансија Синишом Малим имамо изузетно добру сарадњу. Пореска управа Србије је прва Управа у саставу Министарства финансија коју је, на почетку свог мандата, посетио министар. Синиша Мали је одмах показао спремност да пружи подршку у подизању кадровског, стручног и техничког капацитета, као и материјалног положаја запослених у пореској администрацији, како би се оспособила да несметано и благовремено реализује задатке који буду пред њом. Министар активно учествује и пружа нам велику подршку у реализацији програма трансформације. Управо ових дана обилази филијале на терену и разговара са запосленима, а колико жели да Пореска управа буде налик модерним пореским администрацијама, говори и његов ангажман у вези са изградњом нове зграде за потребе Пореске управе.

Било је више кампања у којима се промовисало издавање фискалних рачуна, а грађани се мотивисали да их узимају. Какви су резултати после тога?
- Пореска управа Србије у континуитету спроводи активности у циљу јачања свести грађана и привреде кроз едукативне медијске кампање, од којих је најпрепознатљивија „Порез плати да ти се добрим врати“, затим кроз фискалну едукацију младих „Порески час“, као и серију састанака са струковним удружењима и коморама. Више пута организована наградна игра такође је један од начина за подизање свести грађана и привреде мотивисањем за узимање, односно издавање фискалних рачуна. Можемо бити задовољни свеукупним ефектом свих активности које предузимамо у оквиру превентивног деловања према пореским обвезницима, а у циљу поспешивања добровољног плаћања пореза. Наиме, поштовање прописа и плаћање пореза, а самим тим и превођење сиве економије у легалне токове, предуслови су да држава функционише, да васпитачи и учитељи наше деце, лекари или војници примају плату и да се обезбеди новац за нове путеве, школе, болнице и друге установе. Борба против сиве економије подразумева активно укључивање државних органа, организација, привреде и грађана. Без тога није могуће постићи општи циљ. Зато је подизање свести грађана о томе да је пословање или толерисање рада у сивој зони штетно и за њих и за друштво у целини, и то је једна од кључних полуга у борби против сиве економије.

Већ је уврежено мишљење да на естради има највише утаје пореза. Има ли истине у томе, имате ли план како да се сви са естраде натерају да плате порез?
- Закон је исти за све грађане, без обзира на то да ли је у питању естрада или нека друга циљна група пореских обвезника. Закон се мора поштовати, у супротном, предвиђене су санкције за све случајеве непоштовања прописа. Репресивне мере, односно контрола, евентуално кажњавање и принудна наплата, примењују се према обвезницима који не желе да поштују пореске прописе. Развијамо и индиректне методе контроле пореских обвезника, а много ће допринети Закон о пореклу имовине. С друге стране, пореским обвезницима који желе да поштују прописе пружа се широка лепеза услуга, помоћи и едукације.

Које су најпроблематичније делатности или области привреде када је реч о неплаћању пореза?

- Најчешћи примери избегавања плаћања пореза уочени су код пореских обвезника који се баве прометом акцизних производа, грађевинарством, секундарним сировинама, издавањем сала за организовање прослава, трговином преко интернета, угоститељством, здравственим услугама, пољопривредних газдинства и физичких лица која издају непокретности.

Да ли вам је претходно радно искуство стечено радом у другим институцијама помогло у руковођењу Пореском управом?

- Дипломирани сам економиста са озбиљним радним искуством у државном и приватном сектору. Економиста сам и по образовању и по пословној филозофији и приступу. Каријеру сам почела као професор у школи. Била сам, између осталог, директор у „НИС Југопетролу“, менаџер у иностраним компанијама, државни секретар у Министарству рударства, заменик начелника логистике у БИА, супервизор у Агенцији за лиценцирање стечајних управника, са лиценцом стечајног управника. На функцију директора Пореске управе Србије изабрана сам на конкурсу, а петогодишњи мандат потврдила је Влада Србије. Искуство и вештине које стичете током рада свакако јесу од помоћи. Савремено пословно окружење и свеукупне промене, с друге стране, намећу потребу сталног усавршавања и усвајања нових знања и вештина, без обзира на то којом се професијом бавите.

Какав је изазов водити Пореску управу?

- Руковођење није лак и једноставан посао јер се, пре свега вештина руковођења рефлектује на све запослене, као и на квалитет рада саме институције. Од мог доласка на чело ове важне институције предузели смо низ активности да изградимо модерну Пореску управу која ће се у будућности све мање ослањати на репресивне мере, а све више на развијену свест обвезника за потребом плаћања пореза.

Прописи морају да се поштују

Пореску управу бије глас да ставља катанац на локале, многи мањи привредници после ваше интервенције тврде да не могу да наставе с радом. Ако Пореској управи није циљ да их затвара, које су опције да сви буду задовољни?
- Не бих се сложила с констатацијом да су у питању мањи објекти. Било је затварања и мањих и већих објеката. Неопходна је промена свести грађана о значају плаћања пореза. Поштовање пореских прописа је заправо једина исправна опција. Затварање објеката, односно привремено одузимање дозволе за рад, последица је управо непоштовања пореских прописа, и то је једна од мера која се у одређеним случајевима примењује. Пореској управи свакако није циљ забрана обављања делатности или онемогућавање обвезника да обавља своју делатност. Примену рестриктивних мера покушавамо да сведемо на што мању меру управо превентивним деловањем, односно спровођењем едукативних кампања, попут већ поменуте „Порез плати да ти се добрим врати“.