Директорка Пореске управе на Копаоник бизнис форуму: „Очекујемо да ће примена новог софтвера омогућити већу ефикасност у раду Пореске управе“
штампај03. 03. 2026.
Директорка Пореске управе Драгана Марковић другог дана Копаоник бизнис форума – 3. 03. 2026. године, била је гошћа формата „У разговору са“. Централна тема овогодишњег Форума посвећена је индустријској политици као основи дугорочног привредног раста, уз фокус на конкурентност, инвестиције, тржиште рада, дигиталну трансформацију и одрживи развој у условима промењеног глобалног економског окружења.
Током интервјуа са др Сашом Ранђеловићем, професором на Економском факултету Универзитета у Београду, директорка Марковић разговарала је о реформи Пореске управе, утицају дигиталне трансформације и развоја вештачке интелигенције на целокупан рад Пореске управе, као и о важном погледу унапред.
Директорка Марковић осврнула се на сами почетак рада у Пореској управи давне 2015. године и на то како је Пореска управа кренула путем тешких, али свеобухватних реформи кључних пословних процеса рада, организације и начина функционисања управе и људских ресурса, али и нивоа квалитета услуга како би Република Србија добила централизовану, модерну пореску администрацију, интегрисану, свеприсутну у пословном окружењу обвезника. Доношењем Програма трансформације Пореске управе, које је усвојила Влада Републике Србије, 2015. и 2021. године, реформа је почела.
Од 2015. године урађено је много тога: идентификоване су основне и споредне активности Управе, све пореске пријаве преведене су од 2018. године у електронски облик, смањен је број организационих јединица са 178 на 37, колико имамо и данас, а од ове године ће се свести на 34. Отворени су шалтери „Ваш порезник“, унапређен је начин утврђивања пореских обавеза. Пореска управа се оријентисала ка сервисном приступу, ојачала је пореску контролу; смањено је време за повраћај ПДВ-а за нискоризичне пореске обвезнике, усмерена је комуникација обвезника ка порталу еПорези, омогућено издавање еУверења од марта 2019. године, док је од 2020. године отворено електронско пореско сандуче. Велики корак било је и пресељење Централе, октобра 2023. године у наменски објекат израђен по најсавременијим стандардима. Пореска управа је на територији Београда била смештена на 28 локација, а само Централа Пореске управе у Београду налазила се на седам различитих локација. Креиран је нови пословни модел који представља реализацију визије пословања управе у будућности базирану на централизованом једнообразном поступању заснованом на анализи ризика што представља и приступ у складу са најбољом међународном праксом.
Од конкретних ефеката директорка је као највидљивији истакла то што је Пореска управа повећала ефикасност рада контроле, где се са мањим бројем поступака остварује већа ефикасност и у смислу откривања пореских прекршаја и у фискалном смислу – висина новооткривених прихода је много већа. У 2025. години новооткривени приходи су у односу на 2024. годину већи за око 3%, а број контрола мањи за око 15%. Додатно, захваљујући дигитализацији, олакшано је подношење и плаћање пореза за обвезнике. Поред свих ових реформских процеса, Пореска управа је успела да одржи растући тренд наплате и тако повећа приходе у 2025. у односу на 2014. годину чак за 174%. Ако тај износ коригујемо са просечном годишњом инфлацијом, долазимо до раста који је и даље импресиван. Само у прошлој години наплата је повећана за 8,2%.
Министарство финансија и Пореска управа имају јасну и недвосмислену намеру да наставе започетим реформским путем и у потпуности имплементирају нове, редизајниране пословне процесе у новом софтверу, од чега ће користи имати и порески обвезници и запослени у Пореској управи. Директорка Марковић овом приликом је ексклузивно објавила да је Пореска управа крајем прошле године потписала уговор за набавку новог софтвера – готовог комерцијалног решења америчке производње и једног од најбољих у међународној пракси, по процени свих релевантних институција.
„Софтвер је у примени у више од 65 пореских администрација широм света, од чега се највећи број односи на администрације Сједињених Држава. У Европи је значајно поменути Финску пореску управу, која је имплементирала комплетан софтвер, док се у овом тренутку имплементира и у Холандији. Очекујемо да ће примена тог софтвера поједноставити рад и пореским обвезницима и пореским службеницима и омогућити већу ефикасност у раду Пореске управе“, навела је директорка Марковић.
Осврћући се на развој функције људских ресурса као важан стратешки циљ, директорка је истакла да Пореска управа гради визију савремене управе чији се рад базира на квалитетном управљању подацима, због чега је потребно дефинисати и нов профил пореског службеника који ће на адекватан начин примењивати те пословне процесе и користити тај софтвер. Сходно томе, и пратећи неповољну старосну структуру, претходне године су расписани конкурси за више од 1000 радних места, а следећи тежњу регрутације нових кадрова, њихове едукације и каријерног развоја у оквиру управе, директорка је у току ове године најавила расписивање конкурса за око 500 радних места.
Како анализа ризика представља „срце“ Новог пословног модела, директорка је најавила да ће 2026. године бити формализован тај приступ кроз оснивање посебног Сектора за анализу ризика, који ће се бавити структурном анализом података, пореског јаза и управљати плановима поштовања прописа наших пословних функција. Истакла је да је неминовно да ће у будућности тренд примене машинског учења и развоја вештачке интелигенције бити све присутнији у раду пореских администрација широм света па тако и код нас.