Порески календар

нов 2024

Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
Упутство за пореске обвезнике
Упутство за пореске обвезнике

* Појединачна пореска пријава на обрасцу ППП-ПД за порезе и доприносе по одбитку подноси се пре сваке исплате прихода. * Порез на добит по одбитку обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу: дивиденди и удела у добити у правном лицу, укључујући и приход по основу чланства у алтернативном инвестиционом фонду који нема својство правног лица, накнада од ауторског и сродних права и права индустријске својине, камата, накнада од закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике, накнада од услуга истраживања тржишта, рачуноводствених и ревизорских услуга и других услуга из области правног и пословног саветовања, независно од места њиховог пружања или коришћења. Порез на добит по одбитку обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма у Републици, који нису опорезовани као доходак физичког лица (извођача, музичара, спортисте и сл.), у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана. Резидентно правно лице обвезник које откупљује секундарне сировине и отпад од резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужно је да приликом исплате накнаде тим лицима обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку по стопи од 1% од износа накнаде. Пријава се подноси на Обрасцу ПДПО/С најкасније у року од три дана од дана исплате накнаде тим лицима. * Порез на добит по решењу обрачунава се и плаћа на приходе нерезидентног обвезника по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике Србије остварених од исплатиоца који није дужан да обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку, на приходе остварене по основу капиталних добитака, као и на приходе остварене по основу намирења потраживања у поступку извршења, односно у сваком другом поступку намирења потраживања. Пријава се подноси на Обрасцу ПП КДЗН у року од 30 дана од дана остваривања прихода. * Рок за подношење пореске пријаве и пореског биланса за обвезника коме је пословна година различита од календарске је 180 дана од дана истека периода за који се утврђује пореска обавеза. * Физичка лица која остварују приходе а за које исплатилац није дужан да поднесе пореску пријаву, обрачуна и плати јавне приходе, подносе пореску пријаву у року од 30 дана од дана остваривања прихода, за приходе за које је утврђена обавеза самоопорезивања. Пријава се подноси на Обрасцу ПП ОПО. * Захтев за паушално опорезивање може се поднети до 31. октобра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, а најкасније до 31. децембра текуће године за наредну годину, у електронском облику преко портала Пореске управе. Лице које започне обављање делатности, захтев за паушално опорезивање подноси искључиво у моменту регистрације надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити Пореској управи. Лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, захтев за паушално опорезивање подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе ПИБ а најкасније до 31. децембра текуће године. * Лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, обавештење о опредељењу да врше исплату личне зараде подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе пореског идентификационог броја (ПИБ) а најкасније до 31. децембра текуће године. * Резидентни обвезник који се сматра крајњим матичним правним лицем међународне групе повезаних правних лица, дужно је да надлежном пореском органу, у папирној форми, достави годишњи извештај о контролисаним трансакцијама међународне групе повезаних правних лица најкасније у року од 12 месеци од истека пословне године за коју се доставља годишњи извештај, на Обрасцу CbC. * У случају да привредно друштво у чији основни капитал су уложена новчана средства од продаје дигиталне имовине, у календарској години у којој је регистровано улагање и у наредне две календарске године спроведе поступак смањења основног капитала, даном доношења одлуке о смањењу основног капитала обвезник губи право на претходно остварено ослобођење од пореза на капитални добитак и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права. * У случају да привредно друштво које је имовинска права по основу ауторских и сродних права и права индустријске својине стекло уносом од стране обвезника пореза на доходак грађана (физичког лица и предузетника) као неновчаног улога у капитал привредног друштва резидента Републике за који је ослобођен пореза на капитални добитак, то право у целини отуђи у року од две године од дана његовог стицања, односно у истом периоду то право уступи на коришћење у целини или делимично по цени која је нижа од цене у складу са принципом „ван дохвата руке” уколико је уступање извршило повезаном лицу или лицу чији је власник његово повезано лице у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, обвезник губи право на претходно остварено ослобођење од пореза на капитални добитак и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права. * Обвезник ПДВ је дужан да уз пореску пријаву за последњи порески период календарске године, односно последњи порески период достави пореском органу обавештење о: 1) лицу које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом о ПДВ, а које му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода у Републици извршило промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, као и износу тог промета; 2) пољопривреднику који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом о ПДВ, а који му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода извршио промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга, као и износу тог промета. * Oбразац ПИД ПДВ се подноси за 2022. годину, ако је у 2022. години испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ који претежно врши промет добара у иностранство. Предаје се уз ПДВ пријаву за порески период текуће године у којем је поднет финансијски извештај за претходну годину. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног, односно стамбеног простора за претходни месец, подноси се на Обрасцу РЕФ-Г, најраније 20 дана по истеку месеца у коме су набављени деривати нафте и биотечности. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива који се користе за транспортне сврхе, подноси се на Обрасцу РЕФ-Т најраније 20 дана по истеку квартала у којем су деривати нафте и биогорива набављени. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за производњу електричне и топлотне енергије, подноси се на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ а захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте који се користе за индустријске сврхе на Обрасцу РЕФ-И. Захтеви се подносе најраније 20 дана по истеку месеца у којем су набављени деривати нафте и биотечности. * Евиденциону пријаву за ангажовање сезонских радника послодавац подноси електронским путем Пореској управи најкасније првог дана ангажовања сезонских радника у календарском месецу до 10 часова, односно у периоду између 13 и 15 часова за раднике који раде у послеподневној смени. Одјава сезонских радника се пријављује најкасније до 10 часова, односно од 13 до 15 часова за рад у послеподневној смени, наредног дана од дана престанка ангажовања. Период у којем се сезонски радник пријављује или одјављује је календарски месец. * Обвезник који у току године изврши пренос дигиталне имовине по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са законом којим се опорезује доходак грађана, дужан је да поднесе пореску пријаву ППДГ-3Р најкасније у року од 120 дана од истека квартала у којем је остварен приход по основу преноса дигиталне имовине. * Обвезник по основу прихода од пружања угоститељских услуга из члана 84б закона којим се опорезује доходак грађана који у току године почне да пружа угоститељске услуге дужан је да поднесе пореску пријаву ППДГ-4Р у року од 15 дана од дана правноснажности решења којим се објекат домаће радиности и сеоског туризма разврстава у одговарајућу категорију у складу са законом којим се уређује угоститељство. * Обвезници фискализације дужни су да, пре почетка коришћења електронског фискалног уређаја за издавање фискалних рачуна, Пореској управи доставе податке о пословним просторима и пословним просторијама у којима ће користити електронски фискални уређај и то за сваки пословни простор/пословну просторију одвојено, ради генерисања јединствене ознаке пословног простора. Пријава за генерисање пословног простора доставља се електронским путем преко портала Пореске управе. У случају промене података по појединачном пословном простору и пословној просторији, а нарочито ако делатност престане да се обавља у пословном простору и пословној просторији или дође до промене делатности која се обавља у пословном простору и пословној просторији, обвезник фискализације дужан је да те податке достави Пореској управи, најкасније 24 сата пре настанка промене. Изузетно, у случају промене података до којих је дошло услед околности које не зависе од воље обвезника фискализације, обвезник фискализације је дужан да те податке достави Пореској управи, најкасније 24 сата по настанку промене.

Пореска управа    Односи с јавношћу    Саопштења    За медије    Како фискалну стабилност мерама економске политике претворити у одржив раст и развој?

Како фискалну стабилност мерама економске политике претворити у одржив раст и развој?

штампај

16. 03. 2018.

На Копаонику је завршен 25. по реду Бизнис форум, а централна тема била је - "Шта после фискалне консолидације: Како фискалну стабилност мерама економске политике претворити у одржив раст и развој?".

 

Један од панела на Бизнис форуму био је посвећен опорезивању и реформи пореске администрације, а уводничар на том панелу је била Драгана Марковић, директор Пореске управе Републике Србије. Она је присутне најпре подсетила да од јуна 2015. године Пореска управа Републике Србије спроводи Програм трансформације као један од приоритета у оквиру економских реформи јавног сектора Републике Србије.

Као основне циљеве трансформације Пореске управе навела је: развој ефикасности и ефективности основних пословних процеса, доношење системских решења ради повећања наплате, креирање модерне инфраструктуре и радног окружења, као и подизање укупног квалитета рада уз смањење трошкова пореским обвезницима.  

За протекле две и по године, према речима директорке Марковић:

  • Успостављена је нова организациона структура;
  • Све пореске пријаве преведене су у електронски облик;
  • Формиран је нов Сектор за пружање услуга пореским обвезницима;
  • Формирана је посебна организациона јединица за стратешке ризике.

- Успостављањем нове организационе структуре кроз измене Акта о систематизацији радних места, делимично је ојачан степен централизације пословања, смањењем броја филијала. Наиме, од 178 организационих јединица које су постојале  на територији Републике Србије, у новој организационој структури, која представља први корак Програма, тај број је сведен  на 78. То је постигнуто тако што су надлежности са експозитура пренете на месно надлежне филијале. Намера је да у наредном кораку значајно смањимо број филијала (од 36 до 39 филијала), да исте ојачамо, да централизујемо функцију наплате и контроле, како би створили услове за ефикаснији рад свих организационих делова Пореске управе - рекла је директорка Марковић и додала да је у Пореској управи, у овом тренутку, након спроведеног конкурса за 100 нових инспектора, који су однедавно почели са радом, запослено  4.868 пореских службеника, са  просечном  старосном структуром између 52-54 године, од којих је је 2/3 запослених високообразовано.

Што се тиче, електронског подношења пријава, процеси администрирања пореза, истакла је директорка Марковић значајно су унапређени увођењем нових технологија и развојем електронских система за подношење пореских пријава и плаћање пореза у Србији. То потврђује и извештај Светске банке о плаћању пореза за 2018. годину, у коме је Србија на том пољу, оцењена као најбоља у региону источне Европе и централне Азије.

Директорка Драгана Марковић је рекла и да је формиран нови Сектор пружања услуга пореским обвезницима. У оквиру поменутог Сектора постоји део који се бави образовањем и едукацијом, затим, Контакт центар, који од 2010. године пружа потребне информације пореским обвезницима путем телефона, мејла и преко свог портала, казала је она.

- Од средине 2017. године Пореска управа је отворила посебне шалтере у оквиру филијала на којима порески обвезници у непосредној комуникацији са пореским службеницима, добијају све тражене информације, као и брошуре и флајере, а све у циљу решавања актуалног проблема пореског обвезника и  добровољног измирења пореских обавеза. С обзиром да је шалтер намењен свим грађанима, Пореска управа се определила да тај шалтер назове  „Ваш порезник“, који је визуелно препознатљив у филијалама - брендиран, као и службеници који раде на њима и то - по марамама и краватама под истим називом – Ваш порезник. Ови шалтери су намењени свим грађанима, који нису у могућности електронски да комуницирају са Пореском управом,  и омогућавају лакше испуњавање пореских обавеза на једном месту. Порески обвезници ће, такође, у догледно време моћи да, своје захтеве, попут издавања одређених уверења, или прекњижавања више плаћеног пореза, уз помоћ пореских службеника, подносе на том истом шалтеру на коме ће им бити и  издат тражени документ, рекла је директорка Марковић.

Шалтери су отворени у 37 филијала које се налазе у градовима који представљају центре пословних, културних, образовних, здравствених и других животних активности, чиме је покривена цела територија Републике Србије. (Београд: Нови Београд, Вождовац, Чукарица, Земун, Звездара, Стари град, Палилула и Врачар, Нови Сад, Ужице, Јагодина, Ниш, Суботица, Кикинда, Стара Пазова, Сремска Митровица, Бачка Паланка, Сомбор, Зрењанин, Панчево, Лозница, Нови Пазар, Шабац, Ваљево, Крагујевац, Крушевац, Пријепоље, Чачак, Краљево, Смедерево, Пожаревац, Бор, Зајечар, Прокупље, Пирот, Лесковац и Врање).

Формирано је и Одељење за стратешке ризике, чији се допринос, како је рекла директорка Марковић, очекује у делу дефинисања „девијантног“ понашања пореских обвезника, мотива и стратегије за сузбијање оваквих појавних облика.

Поред интезивног рада на реформи у Пореској управи, основне функције Управе паралелно унапређују квалитет рада, те смо у 2017. години постигли, видљиво добре резултате, истакла је директорка Пореске управе и додала да је у протеклој години, наплаћено укупно преко (1.136 нето) 1.347,8 бруто милијарди динара јавних прихода, што је за шест одсто више него у 2016. години. У структури наплате, највећи део се односи на наплату доприноса за обавезно социјално и здравствено осигурање 42,43% односно 572 милијарде у апсолутном износу, или седам процента више него у 2016. години. Процентуално највећа наплата се односи на порез на добит, где је готово 40 посто више наплаћено него у 2016. години, односно наплаћено је 112 милијарди динара.

Даље, битно је напоменути да бруто наплата пореза на додату вредност у 2017. години достигла рекордну вредност и износи 301 милијарду динара, што је  за преко 17 милијарди је више него у 2016. години. Од када је уведен овај порески облик први пут је прешао износ од 300 милијарди динара. 

Такође, са друге стране, знатно је повећан износ повраћаја ПДВ-а обвезницима у односу на 2016. годину, и то за 43 милијарде динара више је у 2017. години извршено повраћаја ПДВ него у 2016 години.

У 2017. години Пореска полиција је у току свога рада поднела 1.583 кривичне пријаве, против 2.137 лица, за 1.709 кривичних дела. Слободе је лишено 116 лица. Износ избегнутог пореза преко 11 милијарди динара.

У циљу сузбијања сиве економије активности Пореске полиције усмерене су на рано откривање предузећа, која својим активностима, помажу регуларним привредним субјектима у избегавању плаћања јавних прихода, а која су међу главним генераторима сиве економије - тзв. перачка и фантом предузећа. У току ове године откривено је 129 таквих субјеката.

Ради наставка спровођења успешне трансформације Пореске управе Влада Републике Србије je у децембру прошле године (2017. године) усвојила  Акциони план Програма трансформације Пореске управе, за период 2018-2023. године, како би спровела прву фазу консолидације до јуна 2019. године, којом би се знатно смањио број филијала, а затим би се процес консолидације наставио до краја 2023. године, када би могла да функционише у значајно мањем броју организационих јединица него што је то случај данас. 

Основа Акционог плана трансформације, је пре свега, идентификација и непрекидно јачање основних пословних функција као што су: утврђивање, контрола и наплата пореза на добит правних лица, пореза на додату вредност, пореза на доходак грађана, доприносе за обавезно социјално осигурање и акцизе.. У претходне две године идентификовали смо листу непореских аката, прецизније листу од чак 16 закона и 9 подзаконских аката, које администрира Пореска управа, као и пореске акте који су захтевали велики рад без значајних ефеката, а које су овим Планом дефинисане као споредне активности Пореске управе.

Планирано је да се све споредне активности кроз измену закона и подзаконских аката, изместе из надлежности Пореске управе, или организују као посебна организациона јединица у оквиру саме Пореске управе, и то до средине 2019. године.

После имплементације Програма трансформације циљ је стварање једне ефикасне пореске администрације, која располаже модерним интегрисаним информационим системом, који подржава пословне процесе, који су једноставни, разумљиви и у складу са најбољом међународном праксом. Тежимо ка Пореској управи која са високообразованим кадром и са модерним системом управљања пословним процесима пружа одличне, професионалне услуге свим пореским обвезницима, док цела друштвена заједница јасно види користи, од ефикасног администрирања пореског система, рекла је директорка Пореске управе Драгана Марковић.