Како фискалну стабилност мерама економске политике претворити у одржив раст и развој?
штампај16. 03. 2018.
На Копаонику је завршен 25. по реду Бизнис форум, а централна тема била је - "Шта после фискалне консолидације: Како фискалну стабилност мерама економске политике претворити у одржив раст и развој?".
Један од панела на Бизнис форуму био је посвећен опорезивању и реформи пореске администрације, а уводничар на том панелу је била Драгана Марковић, директор Пореске управе Републике Србије. Она је присутне најпре подсетила да од јуна 2015. године Пореска управа Републике Србије спроводи Програм трансформације као један од приоритета у оквиру економских реформи јавног сектора Републике Србије.
Као основне циљеве трансформације Пореске управе навела је: развој ефикасности и ефективности основних пословних процеса, доношење системских решења ради повећања наплате, креирање модерне инфраструктуре и радног окружења, као и подизање укупног квалитета рада уз смањење трошкова пореским обвезницима.
За протекле две и по године, према речима директорке Марковић:
- Успостављена је нова организациона структура;
- Све пореске пријаве преведене су у електронски облик;
- Формиран је нов Сектор за пружање услуга пореским обвезницима;
- Формирана је посебна организациона јединица за стратешке ризике.
- Успостављањем нове организационе структуре кроз измене Акта о систематизацији радних места, делимично је ојачан степен централизације пословања, смањењем броја филијала. Наиме, од 178 организационих јединица које су постојале на територији Републике Србије, у новој организационој структури, која представља први корак Програма, тај број је сведен на 78. То је постигнуто тако што су надлежности са експозитура пренете на месно надлежне филијале. Намера је да у наредном кораку значајно смањимо број филијала (од 36 до 39 филијала), да исте ојачамо, да централизујемо функцију наплате и контроле, како би створили услове за ефикаснији рад свих организационих делова Пореске управе - рекла је директорка Марковић и додала да је у Пореској управи, у овом тренутку, након спроведеног конкурса за 100 нових инспектора, који су однедавно почели са радом, запослено 4.868 пореских службеника, са просечном старосном структуром између 52-54 године, од којих је је 2/3 запослених високообразовано.
Што се тиче, електронског подношења пријава, процеси администрирања пореза, истакла је директорка Марковић значајно су унапређени увођењем нових технологија и развојем електронских система за подношење пореских пријава и плаћање пореза у Србији. То потврђује и извештај Светске банке о плаћању пореза за 2018. годину, у коме је Србија на том пољу, оцењена као најбоља у региону источне Европе и централне Азије.
Директорка Драгана Марковић је рекла и да је формиран нови Сектор пружања услуга пореским обвезницима. У оквиру поменутог Сектора постоји део који се бави образовањем и едукацијом, затим, Контакт центар, који од 2010. године пружа потребне информације пореским обвезницима путем телефона, мејла и преко свог портала, казала је она.
- Од средине 2017. године Пореска управа је отворила посебне шалтере у оквиру филијала на којима порески обвезници у непосредној комуникацији са пореским службеницима, добијају све тражене информације, као и брошуре и флајере, а све у циљу решавања актуалног проблема пореског обвезника и добровољног измирења пореских обавеза. С обзиром да је шалтер намењен свим грађанима, Пореска управа се определила да тај шалтер назове „Ваш порезник“, који је визуелно препознатљив у филијалама - брендиран, као и службеници који раде на њима и то - по марамама и краватама под истим називом – Ваш порезник. Ови шалтери су намењени свим грађанима, који нису у могућности електронски да комуницирају са Пореском управом, и омогућавају лакше испуњавање пореских обавеза на једном месту. Порески обвезници ће, такође, у догледно време моћи да, своје захтеве, попут издавања одређених уверења, или прекњижавања више плаћеног пореза, уз помоћ пореских службеника, подносе на том истом шалтеру на коме ће им бити и издат тражени документ, рекла је директорка Марковић.
Шалтери су отворени у 37 филијала које се налазе у градовима који представљају центре пословних, културних, образовних, здравствених и других животних активности, чиме је покривена цела територија Републике Србије. (Београд: Нови Београд, Вождовац, Чукарица, Земун, Звездара, Стари град, Палилула и Врачар, Нови Сад, Ужице, Јагодина, Ниш, Суботица, Кикинда, Стара Пазова, Сремска Митровица, Бачка Паланка, Сомбор, Зрењанин, Панчево, Лозница, Нови Пазар, Шабац, Ваљево, Крагујевац, Крушевац, Пријепоље, Чачак, Краљево, Смедерево, Пожаревац, Бор, Зајечар, Прокупље, Пирот, Лесковац и Врање).
Формирано је и Одељење за стратешке ризике, чији се допринос, како је рекла директорка Марковић, очекује у делу дефинисања „девијантног“ понашања пореских обвезника, мотива и стратегије за сузбијање оваквих појавних облика.
Поред интезивног рада на реформи у Пореској управи, основне функције Управе паралелно унапређују квалитет рада, те смо у 2017. години постигли, видљиво добре резултате, истакла је директорка Пореске управе и додала да је у протеклој години, наплаћено укупно преко (1.136 нето) 1.347,8 бруто милијарди динара јавних прихода, што је за шест одсто више него у 2016. години. У структури наплате, највећи део се односи на наплату доприноса за обавезно социјално и здравствено осигурање 42,43% односно 572 милијарде у апсолутном износу, или седам процента више него у 2016. години. Процентуално највећа наплата се односи на порез на добит, где је готово 40 посто више наплаћено него у 2016. години, односно наплаћено је 112 милијарди динара.
Даље, битно је напоменути да бруто наплата пореза на додату вредност у 2017. години достигла рекордну вредност и износи 301 милијарду динара, што је за преко 17 милијарди је више него у 2016. години. Од када је уведен овај порески облик први пут је прешао износ од 300 милијарди динара.
Такође, са друге стране, знатно је повећан износ повраћаја ПДВ-а обвезницима у односу на 2016. годину, и то за 43 милијарде динара више је у 2017. години извршено повраћаја ПДВ него у 2016 години.
У 2017. години Пореска полиција је у току свога рада поднела 1.583 кривичне пријаве, против 2.137 лица, за 1.709 кривичних дела. Слободе је лишено 116 лица. Износ избегнутог пореза преко 11 милијарди динара.
У циљу сузбијања сиве економије активности Пореске полиције усмерене су на рано откривање предузећа, која својим активностима, помажу регуларним привредним субјектима у избегавању плаћања јавних прихода, а која су међу главним генераторима сиве економије - тзв. перачка и фантом предузећа. У току ове године откривено је 129 таквих субјеката.
Ради наставка спровођења успешне трансформације Пореске управе Влада Републике Србије je у децембру прошле године (2017. године) усвојила Акциони план Програма трансформације Пореске управе, за период 2018-2023. године, како би спровела прву фазу консолидације до јуна 2019. године, којом би се знатно смањио број филијала, а затим би се процес консолидације наставио до краја 2023. године, када би могла да функционише у значајно мањем броју организационих јединица него што је то случај данас.
Основа Акционог плана трансформације, је пре свега, идентификација и непрекидно јачање основних пословних функција као што су: утврђивање, контрола и наплата пореза на добит правних лица, пореза на додату вредност, пореза на доходак грађана, доприносе за обавезно социјално осигурање и акцизе.. У претходне две године идентификовали смо листу непореских аката, прецизније листу од чак 16 закона и 9 подзаконских аката, које администрира Пореска управа, као и пореске акте који су захтевали велики рад без значајних ефеката, а које су овим Планом дефинисане као споредне активности Пореске управе.
Планирано је да се све споредне активности кроз измену закона и подзаконских аката, изместе из надлежности Пореске управе, или организују као посебна организациона јединица у оквиру саме Пореске управе, и то до средине 2019. године.
После имплементације Програма трансформације циљ је стварање једне ефикасне пореске администрације, која располаже модерним интегрисаним информационим системом, који подржава пословне процесе, који су једноставни, разумљиви и у складу са најбољом међународном праксом. Тежимо ка Пореској управи која са високообразованим кадром и са модерним системом управљања пословним процесима пружа одличне, професионалне услуге свим пореским обвезницима, док цела друштвена заједница јасно види користи, од ефикасног администрирања пореског система, рекла је директорка Пореске управе Драгана Марковић.