Правилник о правилима понашања пореских службеника и намештеника у Министарству финансија – Пореској управи
(Службени гласник РС, бр.53/2011)
Члан 1.
Овим правилником уређују се општа правила понашања пореских службеника и намештеника (у даљем тексту: запослени) у Министарству финансија - Пореској управи (у даљем тексту: Пореска управа), с циљем заштите угледа Пореске управе као органа државне управе, поштовања и комуникације запослених међу собом, са руководством и са пореским обвезницима - странкама, као и ради обезбеђења професионалног понашања на радном месту.
Члан 2.
На сва питања о правилима понашања која нису регулисана овим правилником, примењују се одредбе Кодекса понашања државних службеника ("Службени гласник РС", број 29/08).
Члан 3.
Запослени су дужни да својим понашањем чувају углед Пореске управе и свој властити углед на радном месту, као и ван радног места.
Члан 4.
Запослени су дужни да у обављању послова и задатака поступају законито, професионално, ефикасно и непристрасно.
Члан 5.
Запослени су дужни да приликом обављања послова ставе јавни интерес изнад личног уколико дође до сукоба или несклада међу њима.
Запослени су дужни да својим радом и понашањем у земљи и у иностранству, као и при изношењу ставова Пореске управе, воде рачуна о угледу Пореске управе.
У јавним наступима када представљају Пореску управу, запослени износе ставове Пореске управе, у складу са прописима, добијеним овлашћењима и стручним знањем, без изношења ставова који су у супротностима са службеним ставовима Пореске управе.
У јавним наступима када не представља Пореску управу, а који су тематски повезани са државном управом, запослени је дужан да истакне да износи лични став.
Члан 6.
Правила понашања одређују стандарде понашања запослених који су дужни да их се придржавају и примењују, како у односу са странкама, тако и у односу са колегама и руководством.
Члан 7.
У обављању својих редовних послова запослени је дужан да се придржава закона и других прописа, упутстава, наредби, инструкција и других аката.
Члан 8.
Запослени се у вршењу послова из своје надлежности не може руководити својим политичким убеђењима.
Члан 9.
Запослени је дужан да се према пореском обвезнику опходи са поштовањем и уважавањем, поштујући његову приватност.
Члан 10.
Запослени је дужан да се према руководиоцима, колегама и подређенима односи непристрасно, са поштовањем и уважавањем.
Члан 11.
Недозвољено је свако истицање и позивање на својство запосленог у Пореској управи ради директног или индиректног добијања привилегија, услуга, награда у било ком облику и било које вредности или стицања других погодности.
Члан 12.
Службена значка и службена легитимација инспектора Пореске полиције, пореског инспектора и пореског извршитеља не може се користити за директно или индиректно добијање привилегија, услуга или награда у било ком облику или износу.
Члан 13.
Запослени не сме да прими поклон у вези с вршењем својих послова, изузев протоколарног или пригодног поклона мање вредности, нити било какву услугу или другу корист за себе или друга лица.
На пријем поклона из става 1. овог члана примењују се прописи којима се уређују права и дужности државних службеника и намештеника.
Члан 14.
Запослени је дужан да сваки покушај, обећање или понуду давања поклона из члана 13. овог правилника, с циљем да се утиче на запосленог да у оквиру својих службених овлашћења и дужности изврши службену радњу коју не би смео извршити односно коју би иначе морао извршити, или да не изврши службену радњу коју би морао извршити, односно коју иначе не би смео извршити (давање мита) без одлагања пријави непосредном руководиоцу.
Члан 15.
Запослени, сагласно закону којим се уређује порески поступак и пореска администрација, не могу учествовати као купци на јавној продаји робе заплењене од стране Пореске управе, нити могу ту робу, у периоду од годину дана по извршеној продаји, куповати у препродаји, узети у закуп, на поклон или на коришћење.
Члан 16.
Забрањено је проношење и публиковање или на други начин изношење лажних и малициозних тврдњи на рачун било ког запосленог, претпостављеног или Пореске управе.
Члан 17.
Запослени одговара за свој рад и понашање непосредном руководиоцу или лицу које га у одсуству замењује, а ако таквог нема - непосредно вишем руководиоцу.
По истом хијерархијском принципу запослени поступа у случају када му је потребна помоћ код одлучивања.
Члан 18.
Запослени не сме напустити радно место за време радног времена, осим ако је непосредни руководилац о томе обавештен и ако је то одобрио.
Паузе у радно време су дозвољене у одређеном временском интервалу, унапред договореном са непосредним руководиоцем, при чему треба да се обезбеди присуство бар једног запосленог у канцеларији због континуитета рада.
Запослени који је присутан у канцеларији дужан је да странкама пружи одговоре на питања у вези са познатим чињеницама, а ако му чињенице нису познате у том тренутку договориће се са странком о начину на који ће јој пружити информације (писмено, телефоном и сл.).
Уколико је спречен да одређеног дана дође на посао или постоје разлози за закашњење на посао или ранији излазак са посла, запослени је дужан да о разлозима благовремено обавести, односно затражи одобрење од непосредног руководиоца.
Члан 19.
Забрањено је свако понашање запосленог које представља повреду дужности из радног односа утврђену законом којим се уређују права и дужности државних службеника (долазак на посао у алкохолисаном стању или под дејством опојних средстава, конзумирање алкохола и опојних средстава у току радног времена, непоштовање радног времена и др.).
Члан 20.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".