Упутство о примени прописа који регулишу опорезивање моторних возила
...
На промет моторних возила, од 1. јануара 2005.године, у погледу опорезивања, примењује се Закон о порезу на додату вредност или Закон о порезима на имовину.
1. Закон о порезу на додату вредност
Првог јануара 2005. године престаоје да важи Закон о порезу на промет («Службени гланик РС», бр. 22/01, 73/01, 80/02, 73/03 и 84/04), а уместо истог започета је примена Закона о порезуна додату вредност («Службени гласник РС», бр. 84/04 и 86/04-исправка), који је до сада два пута мењан и допуњаван, и то:
- Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност («Службени гласник РС», број 61/05);
- Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност («Службени гласник РС», број 61/07).
Одредбама члана 1. Закона о порезу на додату вредност, прописано је да је порез на додату вредност (ПДВ) општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Одредбама члана 3. Закона о порезу на додату вредност прописано је да су предмет опорезивања ПДВ: испорука добара, односно промет добара које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности и увоз добара у Републику.
Под прометом добара сматра се пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако Законом о порезу на додату вредност није друкчије одређено (члан 4. став 1. Закона о порезу на додату вредност).
Прометом добара, у смислу Закона о порезу на додату вредност, између осталог, сматра се, и
- предаја добара по основу уговора о лизингу, у складу са законом, или на основу уговора о продаји са одложеним плаћањем којим је утврђено да се право располагања преноси најкасније отплатом последње рате;
- пренос добара од стране власника комисионару и од стране комисионара примаоцу ;
- размена добара за друга добра или услуге (став 3. члана 4. Закона о порезу на додату вредност).
Такође, са прометом добара уз накнаду изједначава се узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, запослених или других лица и сваки други промет добара без накнаде, под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у потпуности или сразмерно (став 4. тачка 1) и 2) и став 5. члана 4. Закона о порезу на додату вредност).
Не сматра се прометом добара:
- до 25. 07. 2005. године - пренос права својине на половним моторним возилима, ако преносилац није порески обвезник ПДВ (према одредби члана 6. став 1. тачка 2. Закона о порезу на додату вредност «Службени гласник РС», бр. 84/04 и 86/04 – исправка, која је важила до 25.07.2005. године);
- од 26. 07. 2005. године - промет путничких аутомобила, мотоцикала, пловних објеката и ваздухоплова за које при набавци обвезник ПДВ није имао право на одбитак претходног пореза у потпуности или сразмерно (према одредби члана 6. став 1. тачка 2. Закона о порезу на додату вредност «Службени гласник РС», бр. 84/04, 86/04-исправка, и 61/05, која важи од 26.07.2005.године).
Законом о безбедности саобраћаја на путевима («Службени гласник РС», број 41/09 и 53/10) у члану 7. став 1. тач. 33), 36) и 41), дефинисана су: моторна возила, мотоцикл и путничко возило.
Моторно возило је возило које се покреће снагом сопственог мотора, које је по конструкцији, уређајима, склоповима и опреми намењено и оспособљено за превоз лица, односно ствари, за обављање радова, односно за вучу прикључног возила, осим шинских возила (тачка 33) члана 7. Закона о безбедности саобраћаја на путевима).
Мотоцикл је моторно возило са два точка или са три точка асиметрично распоређена у односу на средњу подужну раван возила (мотоцкл са бочним седиштем), чија највећа конструктивна брзина, без обзира на начин преноса, прелази 45km/h, или са мотором чија радна запремина мотора када возило има мотор са унутрашњим сагоревањем прелази 50 cm3, или са мотором чија највећа трајна номинална снага прелази 4kw када возило има електрични погон (тачка 36. члана 7. Закона о безбедности саобраћаја на путевима).
Путничко возило је возило за превоз путника које има највише девет места за седење укључујући и место за седење возача (тачка 41) члана 7. Закона о безбедности саобраћаја на путевима).
Порески обвезник ПДВ је лице које самостало обавља промет добараи услуга, у оквиру обављања делатности, која представља трајну активност пореског обвезника у циљу остваривања прихода, а сматра се да обвезник обавља делатност и када је врши у оквиру пословне јединице (члан 8.ст. 1.-3. Закона о порезу на додату вредност ).
Према одредбама члана 8. ст. 4. и 5. Закона о порезу на додату вредност, обвезник је и лице у чије име и за чији рачун се врши испорука добара или пружање услуга, односно обвезник је лице које врши испоруку добара, односно услуга у своје име, а за рачун другог лица.
Порески обвезници, у смислу члана 9. став 2. Закона о порезу на додату вредност, су: и Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и правна лица основана законом у циљу обављања послова државне управе, уколико обављају промет добара и услуга изван делокруга органа, односно ван обављања послова државне управе, чији обим је у претходних 12 месеци, према члану 38. став 1. Закона о порезу на додату вредност, прелазио 2.000.000 динара (што је важило до 31.12.2007. године), односно прелази 4.000.000 динара (што важи од 01.01.2008.године), и ако се ради о опорезивом промету по овом закону.
Сагласно одредбама члана 10. став 1. Закона о порезу на додату вредност порески дужник ПДВ је лице које је дужно да плати обрачунати ПДВ, а то су следећа лица:
- обвезник ПДВ из члана 8. и 9. став 2. Закона о порезу на додату вредност;
- порески пуномоћник кога одреди страно лице које у Републици нема седиште ни сталну пословну јединицу, а које обавља промет добара и услуга у Републици;
- прималац добара и услуга, ако страно лице, које у Републици обавља промет, нема седиште ни сталну пословну јединицу, не одреди пореског пуномоћника;
- лице које у рачуну или другом документу који служи као рачун искаже ПДВ, а у складу са Законом о порезу на додату вредност није дужан да обрачуна и плаћа ПДВ;
- лице које увози добро.
Општа стопа ПДВ је 18% (члан 23. став 1. Закона о порезу на додату вредност).
Према одредбама члана 17. ст. 1.-3. Закона о порезу на додату вредност пореска основица код промета добара јесте износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући и субвенције које су непосредно повезане са ценом тих добара, у коју није укључен ПДВ, у коју се урачунавају и: акцизе, царине и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ; сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга. Основица не садржи: попусте и друга умањења цене, који се примаоцу добара одобравају у моменту вршења промета добара и износе које обвезник наплаћује у име и за рачун другог, а тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату.
Ако накнада или део накнаде није изражен у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ (став 4. члана 17. Закона о порезу на додату вредност).
Код промета добара или услуга, које чине улог у привредно друштво, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ (став 5. члана 17. Закона о порезу на додату вредност ПДВ, који je додат Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност «Службени гласник РС», број 61/07).
Основицом код промета добара из члана 4. став 4. Закона о порезу на додату вредност (узимање добара која су део пословне имовипе пореског обвезника за личне потребе оснивача, запослених и других лица; сваки други промет без накнаде) сматра се набавна цена, односно цена коштања тих или сличних добара и услуга, у моменту промета (члан 18. став 1. Закона о порезу на додату вредност).
Код увоза добара основица је вредност увезеног добра утврђена по царинским прописима, у коју се урачунавају и: акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ; сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици (члан 19. став 1. и 2. Закона о порезу на додату вредност).
Првим одредиштем, у смислу става 2. тачка 2) члана 19. Закона о порезу на додату вредност, сматра се место које је назначено у отпремници или другом документу, а ако није назначено, место првог претовара добара у Републици.
Према члану 36. став 1. Закона о порезу на додату вредност, када се ради о промету половних добара, укључујући и половна моторна возила, основица ПДВ је разлика између продајне и набавне цене добра (опорезивање разлике), уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици, што значи да се из разлике између продајне и набавне цене применом прерачунате опште стопе ПДВ, која износи 15,254%, утврђује износ ПДВ, који се одбија од наведене разлике да би се утврдила основица ПДВ, на коју се применом прописане опште стопе од 18% добије износ ПДВ, који је исти и када се примени прерачуната стопа на разлику са укљученим ПДВ (продајна цена минус набавна цена).
Опорезивање разлике у опорезивом ПДВ промету половних моторних возила могли су, до 25.07.2005. године, да примењују сви обвезници ПДВ.
Међутим, од 26.07.2005.године, према члану 18. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност («Службени гласник РС», број 61/05) а у вези члана 36. Закона о порезу на додату вредност, опорезивање разлике у опорезивом ПДВ промету половних моторних возила могу користити само обвезници ПДВ који се баве прометом половних моторних возила.
Према наведеним законским одредбама, промет добара - нових и половних (употребљаваних) моторних возила у Републици, опорезује се ПДВ по стопи од 18%, само уколико је преносилац права располагања конкретних добара, односно продавац или неко друго лице, порески обвезник ПДВ, с тим што се разликује пореска основица и ПДВ рачун, као и да опорезивање разлике, од 26.07.2005. године, примењују само обвезници ПДВ који обављају делатност промета половних моторних возила.
На промет моторних возила који у Републици обавља страно лице, а то лице у Републици нема седиште, као ни сталну пословну јединицу, плаћа се ПДВ коју обавезу има порески пуномоћник страног лица, а ако страно лице није одредило пореског пуномоћника, тада прималац моторног возила има обавезу уплате ПДВ на примљено моторно возило од страног лица, у складу са одредбама члана 10. став 1. тач. 2) и 3) Закона о порезу на додату вредност.
На увоз моторних возила плаћа се ПДВ без обзира на статус увозника (физичко лице, правно лице, предузетник и др. ), као и на чињеницу да ли је или није то лице обвезник ПДВ ако увози моторна возила. Према одредбама чл. 58. и 59. Закона о порезу на додату вредност, на ПДВ при увозу добара, тј. моторних возила примењују се царински прописи, као и да је за обрачун и наплату ПДВ надлежан царински орган који спроводи царински поступак, ако овим законом није друкчије одређено.
Новим моторним возилом, у смислу пореских закона, сматра се возило које ни једанпут није регистровано на подручју Републике Србије, а према томе такав третман има и моторно возило које се увози као половно возило.
Половним - употребљаваним моторним возилима (у даљем тексту ове тачке: половно), у смислу пореских закона, сматра се возило које је, у складу са прописима, најмање једанпут било регистровано на подручју Републике Србије.
У наведеним прометима моторних возила основица ПДВ је:
- код промета новог моторног возила између домаћих лица, од којих продавац мора да буде и обвезник ПДВ - износ накнаде коју купац плаћа продавцу односно преносиоцу права располагања на новом моторном возилу као власник утврђене у складу са чланом 17. Закона о порезу на додату вредност;
- код увоза моторног возила (новог или половног) - вредност увезеног добра утврђена по царинским прописима, у коју се урачунавају и царина и друге увозне дажбине, и остали јавни приходи, осим ПДВ и сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта (члан 19. став 1. и 2. Закона о порезу на додату вредност), а за обрачун и наплату ПДВ надлежан је царински орган који спроводи царински поступак;
- код промета половнихмоторних возила у Републици између пореских обвезника ПДВ, или између пореског обвезника ПДВ (преносиоца права располагања на моторном возилу) и лица која нису обвезници ПДВ, основица је разлика између продајне и набавне цене по умањењу ПДВ применом прерачунате стопе ПДВ (15,254%). Ово у случајевима када је обвезник ПДВ-преносилац, односно продавац набавио то возило од лица које у том промету није дуговало ПДВ или је користило опорезивање разлике између набавне и продајне цене возила.
Опорезивање разлике између набавне и продајне цене у промету половних моторних возила (извршеном до 25.07.2005. године), могли су да примењују и обвезници ПДВ који се нису бавили прометом половних моторних возила, односно којима је то моторно возило служило за обављање делатности као основно средство.
У промету половних моторних возила, од 26.07.2005.године, опорезивање разлике између набавне и продајне цене у промету половних моторних возила могу да примењују само обвезници ПДВ који обављају делатност промета половних моторних возила.
Међутим, опорезивање разлике између продајне и набавне цене (ни пре ни после измене и допуне Закона о порезу на додату вредност, извршене у 2005.години) није се могло применити, односно не примењује се код промета половног моторног возила које је његов преносилац - продавац набавио до 31. децембра 2004. године, јер код набавке тог моторног возила није се ни могао дуговати ПДВ, с обзиром да се на промет добара до 31.децембра 2004. године примењивао Закон о порезу на промет. У овом случају пореска основица је накнада утврђена поодредбама члана 17. Закона о порезу на додату вредност, тј. пореска основица је укупна накнада, односно продајна цена, ако је такав промет опорезив ПДВ у смислу Закона о порезу на додату вредност.
Када се примењује, односно не примењује опорезивање разлике у промету половних моторних возила указује се на став Министарства финансија изнет у мишљењу, број: 413-00-75/2007-04 од 22.01.2007. године, који гласи:
«Обвезник ПДВ који се бави прометом половних моторних возила, а који врши промет моторног возила стеченог у послу размене од 1. јануара 2005. године, утврђује основицу за обрачун ПДВ као разлику између продајне и набавне цене добра, уз одбитак ПДВ садржаног у тој разлици, ако код набавке моторног возила његов испоручилац није дуговао ПДВ (ако је испоручилац лице које није обвезник ПДВ или ако је испоручилац обвезник ПДВ, а за извршени промет није имао обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ у складу с одредбом члана 6. став 1. тачка 2) Закона и др.), као и у случају ако је испоручилац обвезник ПДВ који је користио опорезивање разлике.
Међутим, ако је код набавке моторног возила његов испоручилац дуговао ПДВ, што значи да је за извршени промет постојала обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ, као и обавеза исказивања обрачунатог ПДВ у рачуну или другом документу, приликом утврђивања основице за промет тако набављеног моторног возила не примењују се одредбе члана 36. Закона, већ се основица за обрачун ПДВ утврђује у складу с одредбама члана 17. Закона.»
Обвезник ПДВ који при набавци путничких аутомобила и мотоцикала није имао право на одбитак претходног пореза у потпуности или сразмерно приликом њиховог промета не обрачунава и не плаћа ПДВ у складу са одредбом члана 6. став 1. тачка 2) Закона о порезу на додату вредност. У промету ових путничких аутомобила и мотоцикала примењује се Закон о порезима на имовину.
Такође, уколико преносилац права располагања на моторним возилима није у смислу Закона о порезу на додату вредност порески обвезник, односно евидентиран у регистру обвезника ПДВ код Пореске управе, односно стекао услов да се евидентира у систем ПДВ, на такав промет моторних возила не примењује се Закон о порезу на додату вредност, већ се примењује Закон о порезима на имовину, али само на половна моторна возила.
О извршеном промету моторних возила, опорезивом у складу са Законом о порезу на додату вредност, порески обвезник ПДВ - преносилац права располагања на моторним возилима, дужан је да за такав промет изда рачун или други документ који служи као рачун о промету моторних возила, као и да у рачуну о промету моторних возила (на који се не примењује члан 36. Закона о порезу на додату вредност) искаже обрачунати ПДВ (члан 42. Закона о порезу на додату вредност).
Код промета половних моторних возила, с обзиром да се основица ПДВ утврђује као разлика између продајне и набавне цене, уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици, обвезник ПДВ у рачуну или другом документу не исказује податак о ПДВ и нема право на одбитак ПДВ (члан 36.став 4. Закона о порезу на додату вредност), већ у рачуну о извршеном промету исказује податак о продајној цени у моменту промета моторног возила (члан 11. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци «Службени гласник РС» бр. 105/04, 140/04 и 67/05).
На основу свега претходно наведеног, када је преносилац права располагања намоторном возилу, било новом било половном (продавац, давалац лизинга, лице које размењује моторно возило, у комисионој продаји - комитент и комисионар, лице - правно, односно предузетник које даје моторно возило, као добро правног лица односно предузетника, оснивачу, запосленом или другом лицу, поклонодавац и други), евидентиран као обвезник ПДВ или је на основу оствареног промета у претходних 12 месеци, у моменту продаје моторног возила, стекао својство обвезника ПДВ и испунио услов за упис у евиденцију обвезника ПДВ, на промет моторних возила се обрачунава и плаћа ПДВ, односно наведена лица, ако су обвезници ПДВ на извршени промет обрачунавају и плаћају ПДВ у складу са Законом о порезу на додату вредност, осим у случају из члана 6. став 1. тачка 2) овог закона.
Такође, Закон о порезу на додату вредност примењује се и у случајевима промета моторних возила од стране обвезника страног лица, који нема седиште у Републици, нити има пословну јединицу у Републици, на који промет ПДВ обрачунава и плаћа порески пуномоћник кога одреди страно лице, а ако није одређен пуномоћник, онда ПДВ плаћа прималац моторног возила-купац.
Надлежни порески орган за лице које је поднело пореску пријаву за утврђивање пореза на наслеђе и поклон (Образац ППИ–3) или пореза на пренос апсолутних права (Образац ППИ-4) са пратећом документацијом о извршеном промету половних моторних возила утврђује да ли се у конкретном случају промет опорезује по Закону опорезу на додату вредност или по Закону о порезима на имовину, тако што:
1) врши увид у Регистар ПДВ обвезника који се налази на сајту Пореске управе (www.poreskauprava.gov.rs) у циљу утврђивања чињеница: да ли је преносилац, односно продавац половног моторног возила уписан као порески обвезник ПДВ, ако није уписан као обвезник ПДВ, да ли је то лице стекло услов да се понаша као обвезник ПДВ, као и да ли се то лице бави обављањем делатности промета половних моторних возила;
2) на основу приложене документације цени да ли се ради о промету опорезивом по Закону о порезу на додату вредност или по Закону о порезима наимовину.
Ако утврди да је промет половног моторног возила извршио обвезник ПДВ, који се бави прометом половних моторних возила и да је тај промет опорезив ПДВ, порески орган по таквим пријавама не доноси решење о пореској обавези пореза на наслеђе и поклон или пореза на пренос апсолутних права, нити врши било какве овере поднетих доказа о извршеном промету (рачуна, уговора и сл. ), с обзиром да овакав промет не подлеже опорезивању по Закону о порезима на имовину, већ се опорезује у складу са одредбама Закона о порезу на додату вредност.
2. Закон о порезима на имовину
Стицање права својине, без накнаде или уз накнаду, на половном-употребљаваном моторном возилу (у даљем тексту ове тачке: употребљавано), које не подлеже опорезивању ПДВ, опорезује се порезом на наслеђе и поклон или порезом на пренос апсолутних права, у складу са Законом о порезима на имовину («Службени гласник РС» бр. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07 и 5/09).
Према одредбама члана 14. став 3. Закона о порезима на имовину, порез на наслеђе и поклон плаћа се, између осталог, на наслеђено и на поклон примљено употребљавано моторно возило.
Употребљавано моторно возило јесте моторно возило које је најмање једанпут, у складу са прописима било регистровано на територији Републике Србије (члан 14. став 5. Закона о порезима на имовину).
Поклоном се, у смислу одредбе члана 14. став 6. Закона о порезима на имовине,не сматра пренос без накнаде права на покретним стварима (употребљавано моторно возило), на која се плаћа порез на додату вредност, у складу са прописима којима се уређује порез на додату вредност, независно од постојања уговора о поклону.
Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет (употребљавано моторно возило) је резидент Републике Србије, ако се моторно возило налази на територији Републике Србије, или у иностранству (члан 15. став 2.Законао порезима на имовину ).
Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими употребљавано моторно возило је нерезидент Републике Србије за употребљавано моторно возило које се налази на територији Републике Србије (члан 15. став 3. Законао порезима на имовину).
Према одредби члана 16. став 1. Законао порезима на имовину, основица пореза на наслеђе је тржишна вредност наслеђене имовине, умањена за износ дугова, трошкова и других терета које је обвезник дужан да исплати или на други начин измири из наслеђене имовине, на дан настанка пореске обавезе.
Према одредби члана 16. став 2. Закона о порезима на имовину, основица пореза на поклон је тржишна вредност на поклон примљене имовине, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежна јединица Пореске управе (у даљем тексту: порески орган).
Код другог и сваког следећег решења о наслеђивању између истог оставиоца и наследника, односно код другог и сваког следећег поклона учињеног од стране истог поклонодавца пореском обвезнику – поклонопримцу, основицу пореза на наслеђе, односно поклон представља збир тржишних вредности из става 1. члана 16. Закона о порезима на имовину текућег и претходних наслеђа, односно текућег и претходних поклона (члан 16. став 3. Закона о порезима на имовину).
Према одредбама члана 17. ст. 1. и 2. Закона о порезима на имовину, пореска обавеза у односу на наслеђе настаје даном правоснажности решења о наслеђивању, а у односу на поклон настаје даном закључења уговора о поклону, а ако уговор није закључен у писменој форми – даном пријема поклона.
Ако се према закону, односно решењу о наслеђивању продаја наслеђених, односно на поклон примљених покретних ствари из члана 14. став 3. наведеног Закона (између осталог, употребљаваног моторног возила) може вршити само на основу одобрења надлежног органа или по протеку одређеног рока, пореска обавеза настаје даном правоснажности решења о дозволи продаје, односно даном продаје ствари (члан 17. став 4. Закона о порезима на имовину).
Ако уговор о поклону, решење о наслеђивању или одлука суда нису пријављени у смислу чл. 35. и 37. Законао порезима на имовину, или су пријављени неблаговремено, сматраће се да је пореска обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за наслеђивање или поклон ствари (употребљаваног моторног возила) која су предмет опорезивања према члану 14. Закона о порезима на имовину.
Стопе пореза на наслеђе и поклон су прогресивне (члан 18. Закона о порезима на имовину).
Према одредбама члана 19. ст. 1. и 2. Закона о порезима на имовину (које се примењују од 08.07.2007.године), обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у другом наследном реду по законском реду наслеђивања (у даљем тексту: наследни ред), порез на наслеђе и поклон плаћају по следећим стопама:
На пореску основицу | Плаћа се на име пореза |
до 3.000.000 динара | 2% |
Преко 3.000.000 динара | 6.000 динара + 2,5% на износ преко 3.000.000 динара |
Обвезници који се, у односу на оставиоца односно поклонодавца, налазе у трећем и даљем наследном реду, односно обвезници који са оставиоцем, односно поклонодавцем нису у сродству, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 2,5%.
Одредбама члана 21. Закона о порезима на имовину прописана су пореска ослобођења од плаћања пореза на наслеђе и поклон, односно у којим случајевима наследник, односно поклонопримац не плаћа порез на наслеђе и поклон на наслеђену, односно поклон примљену имовину.
На основу пореске пријаве за утврђивање пореза на наслеђе и поклон - Образац ППИ-3 (прописане Правилником о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на имовину «Службени гласник РС»,бр. 139/04, 63/07 и 09/09 – у даљем тексту: Правилник), коју је обвезник пореза на наслеђе и поклон дужан да поднесе у року од 10 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 17. ст.1. до 4. овог закона, надлежни порески орган доноси решење, којим се утврђује висина пореске обавезе (пореза на наслеђе и поклон), која се плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења, или да је ослобођен од плаћања пореза на наслеђе и поклон.
Порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду права својине на употребљаваном моторном возилу (члан 23. став 1. тачка 4) Закона о порезима на имовину).
У члану 24а став 1. Закона о порезима на имовину прописано је да се преносом уз накнаду не сматра пренос апсолутних права на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.
Према одредби члана 24а. став 2. Закона о порезима на имовину, замена моторног возила извршена у гарантном року у складу са условима из гаранције, не сматра се преносом уз накнаду на који се порез на пренос апсолутних права плаћа, ако стране између којих се замена врши, поред моторног возила који се замењује, не дају другој страни и доплату у новцу или накнаду у другом облику.
Обвезник пореза на пренос апсолутних права на пренос права својине на употребљаваном моторном возилу је продавац, односно преносилац права (члан 25. став 1. Закона о порезима на имовину).
Порез на пренос апсолутних права, према одредби члана 30. Законао порезима на имовину, плаћа се по стопи од 2,5%.
Порез на пренос апсолутних права, у складу са одредбама члана 31. став 1. тач. 8), 9а), 13) и 14) Законао порезима на имовину, не плаћа се:
- на пренос уз накнаду специјалних путничких аутомобила са уграђеним уређајима за болеснике, специјалних путничких аутомобила за обуку возача са уграђеним дуплим командама, као и путничких aутомобила за такси и «rent a car» који су посебно означени;
- на пренос апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона на имовини или делу имовине субјекта приватизације, укључујући и имовину, односно део имовине субјекта приватизације у реструктурирању, по прописима којима се уређује приватизација, са субјекта приватизације на купца имовине;
- када је обвезник Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе;
- када је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на пренос апсолутних права.
Према наведеном, порез на пренос апсолутних права на пренос уз накнаду употребљаваних моторних возила плаћа се, осим за случајеве за које је по члану 31. став 1. тач. 8), 9а), 13) и 14) Закона о порезима на имовину прописано ослобођење, у следећим случајевима:
- на промет употребљаваних моторних возила између лица која нису обвезници ПДВ;
- на промет употребљаваних моторних возила када преносилац права својине на истима није обвезник ПДВ или када је преносилац обвезник ПДВ а тај промет не подлеже обрачуну и плаћању ПДВ.
За наведене случајеве промета моторних возила, на основу пореске пријаве за утврђивање пореза на пренос апсолутних права - Образац ППИ – 4(прописан Правилником), коју је обвезник пореза на пренос апсолутних права дужан да поднесе са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореске обавезе у року од 10 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 29. ст. 1. до 7. Закона опорезима на имовину, надлежни порески орган доноси решење, којим се утврђује висина пореске обавезе (пореза на пренос апсолутних права), која се плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења, или да је ослобођен од плаћања пореза на пренос апсолутних права (чл. 36. и 40. Закона о порезима на имовину).
Одредбом члана 42. Закона о порезима на имовину прописано је да лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, јемчи супсидијарно за плаћање пореза на пренос апсолутних права, односно за плаћање пореза на поклон, а јемчи солидарно ако се уговором обавезало да плати порез на пренос апсолутних права, односно пореза на поклон.
Из свега напред наведеног произлази, да ради регистрације моторних возила код Министарства унутрашњих послова, као органа надлежног за регистрацију моторних возила, надлежни порески орган не оверава документацију о прибављању моторних возила у случајевима када се ради о промету моторних возила опорезивих у складу са Законом о о порезу на додату вредност.
Када надлежни порески орган несумњиво утврди да се ради о стицању права својине на употребљаваном моторном возилу (наслеђивањем, поклоном или уз накнаду), опорезивог према Закону о порезима на имовину, односно на који се плаћа порез на наслеђе и поклон или порез на пренос апсолутних права, у таквом случају доноси решење о утврђивању пореза на наслеђе и поклон или порезa на пренос апсолутних права .
Према томе, лица која су набавила или на други начин стекла право располагања моторним возилом при чему је постојала обавеза обрачуна и плаћања ПДВ, приликом регистрације тог моторног возила код Министарства унутрашњих послова неће имати оверене, од стране надлежног пореског органа, доказе о прибављању моторних возила (рачуне, уговоре и сл.). О таквом промету конкретна лица морају да имају ПДВ рачун, чије је издавање и садржина прописано одредбама члана 42. Закона о порезу на додату вредност(а што може бити и уговор уколико садржи све прописане податке за ПДВ рачун) и Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци (у случају промета половних моторних возила, када ПДВ рачун уместо износа основице, пореске стопе која се примењује и износа ПДВ садржи податак о продајној цени).
За моторна возила, чији промет не подлеже обрачуну и плаћању ПДВ, већ плаћању пореза на поклон и наслеђе или пореза на пренос апсолутних права, надлежни порески орган доноси решење и након извршеног плаћања утврђеног пореза на наслеђе и поклон или пореза на пренос апсолутних права, оверава документ о поклоњеном или наслеђеном моторном возилу, односно документ о извршеном преносу права својине на употребљаваном моторном возилу, што је доказ Министарству унутрашњих послова да је промет таквог возила био предмет опорезивања и за који је плаћен утврђени порез.
Дакле, од 1. јануара 2005.године, у Министарству унутрашњих послова, предмет регистрације моторних возила могла су имогу бити:
- нова и половна моторна возила из увоза, на која се при увозу обрачунава и плаћа ПДВ;
- нова моторна возила, на која се при промету у Републици обрачунава и плаћа ПДВ;
- половна (употребљавана) моторна возила, на која се при промету у Републици обрачунава и плаћа ПДВ;
- употребљавана моторна возила, на која се код преноса без накнаде или уз накнаду обрачунава и плаћа порез на наслеђе и поклон односно порез на пренос апсолутних права.
Документација о промету моторних возила, који се опорезује у складу са Законом о порезу на додату вредност, не оверава се од стране надлежног пореског органа.
Документација о промету моторних возила, који се опорезује у складу са Законом о порезима на имовину, оверава се од стране надлежног пореског органа, ако је плаћен порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, утврђен решењем.
Овим упутством ставља се ван снаге Упутство о примени прописа који регулишу опорезивање моторних возила од 1. јануара 2005. године, број: 43-07436/2004-08 од 24.12.2004. године.
БЕОГРАД, 30. 09. 2010.године
БРОЈ: 43 - 01674/2010 - 08
ДИРЕКТОР
Др Драгутин Радосављевић