Instrukcija o prijavljivanju i namirenju poreskog potraživanja od poreskih obveznika-privrednih društava za koje je doneta odluka o pokretanju postupka likvidacije
Novi Zakon o privrednim društvima («Sl. glasnik RS», broj 36/11 i 99/11- u daljem tekstu: Zakon), stupio je na snagu 01.februara 2012. godine.
Postupak likvidacije privrednog društva (ortačkog društva, komanditnog društva, društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarskog društva, društva druge pravne forme određene posebnim zakonom), uređen je Zakonom o privrednim društvima.
Nova značajna rešenja u pogledu postupka likvidacije regulisana su odredbama člana 527. Zakona, kojima je propisano da pokretanje likvidacije ne spečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva u likvidaciji niti vođenja drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji.
Saglasno navedenom, ukoliko se nad poreskim obveznikom otvori postupak likvidacije u smislu odredaba člana 527. Zakona, a nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave je prethodno pokrenula postupak prinudne naplate poreskog duga, ista nema obavezu da predmetni postupak prekida.
Postupak likvidacije uređen Zakonom ne primenjuje se na društvena preduzeća koja se privatizuju u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
Postupak likvidacije banke i društva za osiguranje, koja može biti prinudna, odnosno i dobrovoljna za društva za osiguranje, uređen je Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje .
Likvidacija privrednog društva sprovodi se po odredbama Zakona ( čl. 524 – 545) kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza – član 524. Zakona.
Odluku o pokretanju postupka likvidacije privredno društvo je dužno, shodno odredbi člana 526. Zakona, da objavi u skladu sa zakonom kojim je uređena registracija privrednih subjekata.
S tim u vezi, ukazujemo da se sve odluke o pokretanju postupka likvidacije privrednih društava, objavljuju u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata .
Shodno odredbi člana 533. stav 1 tačka 3. Zakona, potraživanja poverilaca biće prekludirana (prekluzivni rokovi su rokovi čijim istekom stranka gubi neko pravo):
1) ako se ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana o isteka perioda trajanja oglasa, odnosno roka od 90 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju postupka likvidacije na internet stranici registra;
2) ako se ne prijavi potraživanje poznatog poverioca u smislu odredaba člana 534. Zakona, najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije;
3) ako potraživanje bude osporeno a poverioci ne pokrenu postupak pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o osporavanju tih potraživanja i u istom roku o tome pisanim putem obavesti društvo .
U ovom slučaju zakonodavac je propisao prekluzivne rokove.
U slučaju pokretanja postupka likvidacije poreskog obveznika, ako Poreska uprava ne prijavi svoje poresko potraživanje (u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa), odnosno ukoliko likvidacioni upravnik obavesti pisanim putem Poresku upravu, kao poznatog poverioca o pokretanju postupka likvidacije, a Poreska uprava u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije, ne prijavi potraživanje ili ako poresko potraživanje bude osporeno od strane privrednog društva u likvidaciji, a Poreska uprava u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o osporavanju poreskog potraživanja ne pokrene postupak pred nadležnim sudom, gubi pravo na naplatu poreskog potraživanja.
Međutim, shodno odredbama člana 534.stav 4. Zakona, poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom i poverioci u vezi sa čijim potraživanjem protiv društva počne da teče parnica do početka likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja, a njihova potraživanja se smatraju prijavljenim, u skladu sa zakonom.
S toga, ukoliko je poresko potraživanje utvrđeno pravosnažno i konačno, ista potraživanja će se smatrati da su prijavljena, a društvo je dužno da ista evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu, pri čemu društvo ne može osporavati poresko potraživanja koje je pravosnažno i konačno, a sve u smislu odredaba člana 535. stav 3. Zakona.
Naime, prema odredbi člana 535. stav 1. Zakona, društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja, kao i potraživanja iz člana 534.stav 4. ovog zakona, evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja.
U pogledu poreskog potraživanja koje nastane nakon pokretanja likvidacije isto se ne prijavljuje u postupku likvidacije, a društvo je u obavezi da ga izmiri do okončanja postupka likvidacije.
Radi sprečavanja nastupanja napred navedene posledice koja nanosi štetu fiskalnom interesu Republike, u svim oganizacionim jedinicama Poreske uprave (u daljem tekstu:OJPU) potrebno je obezbediti:
1) da se eventualno poresko potraživanje, neizostavno prijavi poreskom obvezniku u zakonskom roku;
2) da se prijavi celokupan i tačan iznos poreskog potraživanja po vrstama javnih prihoda;
3) da blagovremeno pripremi tužba za slučaj da poreski obveznik pismeno obavesti poreski organ da osporava prijavljeno poresko potraživanje;
4) da kontinuirano ostvaruje neposrednu saradnju sa likvidacionim upravnikom, radi namirenja prijavljenog poreskog potraživanja.
U ostvarivanju neposredne saradnje sa likvidacionim upravnikom, zaposleni određen i zadužen za tu saradnju je dužan da likvidacionog upravnika dopisom OJPU pismeno uputi na odredbu člana 20. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ( u daljem tekstu: ZPPPA), prema kojoj poresku obavezu pravnog lica u likvidaciji ispunjava likvidacioni upravnik iz novčanih sredstava poreskog obveznika, uključujući i prihode od prodaje imovine poreskog obveznika u likvidaciji.
Odredbom člana 20. stav 3. ZPPPA, propisano je da ako pravno lice u likvidaciji nema dovoljno novčanih sredstava da ispuni poresku obavezu u celosti, uključujući i prihode od prodaje imovine, preostali poreski dug platiće osnivači, odnosno članovi društva, ako su, u skladu sa zakonom, statutom ili osnivačkim aktom pravnog lica solidarno odgovorni za obaveze pravnog lica poreskog obveznika.
Ukoliko poreski obveznik ospori prijavljeno poresko potraživanje, OJPU je dužna da blagovremeno za Republičko javno pravobranilaštvo pripremi inicijativu za pokretanje sudskog spora protiv društva u likvidaciji, a iz razloga priznavanja osporenog potraživanja. Inicijativu sa validnim dokazima o postojanju poreskog potraživanja filijale najkasnije osam dana pre isteka roka od 15 dana od prijema obaveštenja poreskog obveznika o osporavanju prijavljenog potraživanja, dostavljaju nadležnom Republičkom javnom pravobranilaštvu na dalju nadležnost.
Shodno odredbi člana 529. stav 1. Zakona, u odluci o pokretanju likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika, a imenovanjem istog, svim zastupnicima društva prestaju prava za zastupanje društva .
Takođe, društvo može imati više likvidacionih upravnika.
U slučaju da društvo ne imenuje likvidacionog upravnika na način iz stava 1. člana 529. Zakona, svi zakonski zastupnici društva postaju likvidacioni upravnici.
Imenovanje, razrešenje i ostavka likvidacionog upravnika registruje se u skladu sa zakonom kojim je uređena registracija privrednih subjekata.
Likvidacioni upravnik zstupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva.
Takođe, likvidacioni upravnik završava započete poslove pre početka likvidacije, preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata i dr.
Odredbom člana 539. Zakona, propisano je da, ako se iz početnog likvidacionog bilansa ili početnog likvidacionog izveštaja, utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca, likvidacioni upravnik je dužan je da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja početnog likvidacionog bilansa, odnosno početnog likvidacionog izveštaja.
U ovom slučaju likvidacioni upravnik može namirivati samo potraživanja nastala iz tekućeg poslovanja društva do dana pokretanja stečajnog postupka.
Podrazumeva se da se u napred navedenom slučaju namirenje poreskog potraživanja, shodno odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, vrši u skladu sa zakonom kojim je uređen postupak stečaja, a to znači da je poreski organ dužan da blagovremeno nadležnom sudu podnese prijavu poreskog potraživanja i eventualne dokaze o blagovremeno stečenom razlučnom pravu koje obezbeđuje odvojeno namirenje poreskog potraživanja prodajom stvari na kojima je pomenuto pravo konstituisano.
Posle isplate poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima u skladu sa članom 534. Zakona, kao i da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja u smislu čl 533. , čl. 534. st. 1. i 4.. Zakona, izmirene u potpunosti, saglasno odredbama člana 540.Zakona.
Saglasno stavu 4. člana 540. Zakona, društvo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije pre pravosnažnog okončanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva i izmirenje tih obaveza. Završni likvidacioni bilans se sastavlja i registruje u skladu sa propisima kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Saglasno odredbama člana 543. Zakona, likvidacija se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije iz člana 540. stav 3. Zakona, a društvo se briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.
Likvidacioni upravnik, shodno odredbi člana 544 Zakona, odgovara i poveriocima privrednog društva, pa prema tome i poreskom organu, za štetu koju im prouzrokuje u izvršavanju svojih dužnosti u skladu .
Potraživanje iz stava 1. ovog člana zastreva u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.
Međutim, kako ortaci i komplementari odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, odnosno komanditori, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari društva do visine primljenog iz likvidacionog ostatka, neizmirena poreska potraživanja mogu se od istih lica naplaćivati.
U ovom slučaju potrebno je voditi računa da saglasno odredbama člana 545. stav 3. Zakona, ova potraživanja zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.
Na kraju, polazeći od činjenice da se likvidacija privrednog društva sprovodi protiv privrednog društva koje ima dovoljno sredstava za pokriće svih svojih obaveza, nedopustivo je da poresko potraživanje od privrednog društva u likvidaciji ostane nenamireno zbog nepreduzimanja ili neblagovremenog preduzimanja radnji zaposlenih u OJPU, posebno imajući u vidu odrebe člana 527.Zakona, kao i zbog neostvarivanja njihove neposredne i kontinuirane saradnje sa likvidacionim upravnikom poreskog obveznika.
Prinduna likvidacija
Novina ovog zakona jeste i regulisanje postupka prinudne likvidacije.
Naime, u slučaju ispunjenja uslova iz člana 546. Zakona, nadležni registrator koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti prevodi društvo u status»u prinudnoj likvidaciji» i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od šest meseci.
Pored podataka o društvu, oglas iz člana 546. Zakona, saglasno odredbama člana 547. Zakona, sadrži: datum objave oglasa, razlog prinudne likvidacije, kao i obaveštenje poveriocima da u roku od šest meseci od dana objave oglasa mogu podneti predlog za pokretanje stečaja nadležnom sudu u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Saglasno navedenom, u postupku prinudne likvidacije, potraživanje prema društvu se ne prijavljuje, odnosno isto se ne namirujeu ovom postupku.
Ukoliko u roku od godine dana od dana objave oglasa iz člana 547. stav 1. Zakona, registar privrednih subjekata ne primi rešenje nadležnog suda o otvaranju stečaja nad društvom u prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti briše društvo iz registra, saglasno odredbama člana 547. stav 4. Zakona.
U slučaju brisanja društva saglasno odredbama člana 547. stav 4. Zakona, imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka.
Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama člana 545. Zakona, o odgovornosti članova društva u slučaju likvidacije.
Izuzetno od odredaba člana 548. stav 3. Zakona, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja iz registra.
Saglasno odredbama člana 548. stav 5. Zakona, potraživanja poverilaca društva prema članovima društva iz stava 4. ovog čllana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.
S toga, nadležne organizacione jedinice Poreske uprave su dužne da u slučaju prinudne likvidacije iz člana 547. i 548. Zakona ( ukoliko se nad dužniom ne pokrene stečaj saglasno Zakonu o stečaju, a isto se obriše iz registra u smislu odredaba člana 547. Zakona), u zakonskom roku preduzmu sve mere redovne i prinudne naplate radi naplate, eventualno nenaplaćenog poreskog duga brisanog društva.
Ukazujemo da, se saglasno odredbama člana 595. Zakona, odredbe ovog zakona o prinudnoj likvidaciji ne primenjuju na postupak prinudne likvidacije propisan Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 - dr. zakon i 30/10), što znači da nadležne organizacione jedinice Poreske uprave u slučaju prinudne likvidacije subjekta privatizacije za koju odluku, odnosno rešenje donosi Agencija za privatizaciju, postupaju saglasno odredbama člana 14. i 14a Zakona o privatizaciji.
Ovim dopisom zamenjuje se dopis Poreske uprave-Centrale, broj 43-1298/2006-10 od 08.05.2006. godine.
Ovu instrukciju dostaviti svim organizacionim jedinicama Poreske uprave.
DIREKTOR,
dr Dragutin Radosavljević