Poreski kalendar

jul 2024

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Uputstvo za poreske obveznike

* Pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP-PD za poreze i doprinose po odbitku podnosi se pre svake isplate prihoda. * Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu: dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i prihod po osnovu članstva u alternativnom investicionom fondu koji nema svojstvo pravnog lica, naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamata, naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike, naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja. Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.), u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana. Rezidentno pravno lice obveznik koje otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužno je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa naknade. Prijava se podnosi na Obrascu PDPO/S najkasnije u roku od tri dana od dana isplate naknade tim licima. * Porez na dobit po rešenju obračunava se i plaća na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije ostvarenih od isplatioca koji nije dužan da obračunava, obustavlja i plaća porez po odbitku, na prihode ostvarene po osnovu kapitalnih dobitaka, kao i na prihode ostvarene po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP KDZN u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. * Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznika kome je poslovna godina različita od kalendarske je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. * Fizička lica koja ostvaruju prihode a za koje isplatilac nije dužan da podnese poresku prijavu, obračuna i plati javne prihode, podnose poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, za prihode za koje je utvrđena obaveza samooporezivanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP OPO. * Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave. Lice koje započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi isključivo u momentu registracije nadležnoj organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti Poreskoj upravi. Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, zahtev za paušalno oporezivanje podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele poreskog identifikacionog broja (PIB) a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Rezidentni obveznik koji se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, dužno je da nadležnom poreskom organu, u papirnoj formi, dostavi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama međunarodne grupe povezanih pravnih lica najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj, na Obrascu CbC. * U slučaju da privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * U slučaju da privredno društvo koje je imovinska prava po osnovu autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine steklo unosom od strane obveznika poreza na dohodak građana (fizičkog lica i preduzetnika) kao nenovčanog uloga u kapital privrednog društva rezidenta Republike za koji je oslobođen poreza na kapitalni dobitak, to pravo u celini otuđi u roku od dve godine od dana njegovog sticanja, odnosno u istom periodu to pravo ustupi na korišćenje u celini ili delimično po ceni koja je niža od cene u skladu sa principom „van dohvata ruke” ukoliko je ustupanje izvršilo povezanom licu ili licu čiji je vlasnik njegovo povezano lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * Obveznik PDV je dužan da uz poresku prijavu za poslednji poreski period kalendarske godine, odnosno poslednji poreski period dostavi poreskom organu obaveštenje o: 1) licu koje nije evidentirano za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koje mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda u Republici izvršilo promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, kao i iznosu tog prometa; 2) poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koji mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda izvršio promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga, kao i iznosu tog prometa. * Obrazac PID PDV se podnosi za 2022. godinu, ako je u 2022. godini ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo. Predaje se uz PDV prijavu za poreski period tekuće godine u kojem je podnet finansijski izveštaj za prethodnu godinu. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora za prethodni mesec, podnosi se na Obrascu REF-G, najranije 20 dana po isteku meseca u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biogoriva koji se koriste za transportne svrhe, podnosi se na Obrascu REF-T najranije 20 dana po isteku kvartala u kojem su derivati nafte i biogoriva nabavljeni. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, podnosi se na Obrascu REF-ETE a zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za industrijske svrhe na Obrascu REF-I. Zahtevi se podnose najranije 20 dana po isteku meseca u kojem su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Evidencionu prijavu za angažovanje sezonskih radnika poslodavac podnosi elektronskim putem Poreskoj upravi najkasnije prvog dana angažovanja sezonskih radnika u kalendarskom mesecu do 10 časova, odnosno u periodu između 13 i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni. Odjava sezonskih radnika se prijavljuje najkasnije do 10 časova, odnosno od 13 do 15 časova za rad u poslepodnevnoj smeni, narednog dana od dana prestanka angažovanja. Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje ili odjavljuje je kalendarski mesec. * Obveznik koji u toku godine izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak u skladu sa zakonom kojim se oporezuje dohodak građana, dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-3R najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine. * Obveznik po osnovu prihoda od pružanja ugostiteljskih usluga iz člana 84b zakona kojim se oporezuje dohodak građana koji u toku godine počne da pruža ugostiteljske usluge dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-4R u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u odgovarajuću kategoriju u skladu sa zakonom kojim se uređuje ugostiteljstvo. * Obveznici fiskalizacije dužni su da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi dostave podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj i to za svaki poslovni prostor/poslovnu prostoriju odvojeno, radi generisanja jedinstvene oznake poslovnog prostora. Prijava za generisanje poslovnog prostora dostavlja se elektronskim putem preko portala Poreske uprave. U slučaju promene podataka po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene. Izuzetno, u slučaju promene podataka do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

Kalkulator paušalnog poreza i doprinosa

Kontakt centar

0700 700 007
011 6969 069

Radno vreme/ponedeljak-petak

8.00-18.00 časova

detaljnije

Poreska uprava Odnosi s javnošću Novosti DRAGANA MARKOVIĆ, DIREKTORKA PORESKE UPRAVE: Nastavak reformi je moj prioritet

Nazad

DRAGANA MARKOVIĆ, DIREKTORKA PORESKE UPRAVE: Nastavak reformi je moj prioritet

štampaj

07. 10. 2020.

„Sprovođenje sveobuhvatne reforme Poreske uprave Republike Srbije je u narednom periodu moj apsolutni prioritet“, kaže Dragana Marković, direktorka Poreske uprave koja je nedavno započela svoj novi petogodišnji mandat na čelu ove ustanove. „Osnovni cilj reforme je smanjenje poreskog jaza kroz pojednostavljenje načina ispunjenja obaveza za naše poreske obveznike kao i načina rada unutar same uprave, kroz poboljšanje postojećih i uvođenje novih poslovnih procesa u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. To podrazumeva i uspostavljanje nove strukture poslovnih procesa u upravi, integrisane informacione strukture kao i moderne kadrovske i organizacione strukture“, objašnjava naša sagovornica.

Prošle godine ste uveli novu organizacionu strukturu Poreske uprave. Koliko se ona pokazala efikasnom?

Još u prvom Programu transformacije definisali smo nekoliko važnih odrednica koji se tiču automatizacije postupaka, jačanja centralizacije upravljanja i proširenja usluga koje omogućavamo korisnicima naših usluga u elektronskom poslovanju. Nova organizaciona struktura je nastala kao posledica svih tih aktivnosti jer smo razdvojili osnovne od sporednih aktivnosti uprave, centralizovali upravljanje funkcijama i smanjili potrebu fizičkog dolaska obveznika u naše organizacione jedinice. To smo učinili u najvećoj meri kroz omogućavanje podnošenja svih prijava iz naše nadležnosti u elektronskom obliku i kroz proširenje usluga kao što su eUverenja i uspostavljanje jedinstvenog poreskog sandučeta preko koga će se u budućnosti odvijati naša komunikacija. Samim tim raste i značaj našeg portala ePorezi.

Može li se danas reći da ste bliže onom što priželjkuju poreski obveznici, a to je jednoobraznost u postupanju?

Kao najveću korist od nove organizacione strukture svakako vidim jačanje jednoobraznog poslovanja uprave, a to je bila i najčešća zamerka velikih poreskih obveznika koji posluju na celoj teritoriji Srbije i koji su nam ukazivali na nedovoljno ujednačeno postupanje naših filijala u identičnim poreskim situacijama. Smanjenjem broja filijala imamo sigurnost da se u upravi jednoobrazno postupa u svih 37 filijala jer je pojačan stepen centralizacije, toka informacija i načina donošenja odluka unutar same uprave.

Figurativno rečeno naš portal ePorezi je u međuvremenu postao i naša najveća filijala, što govori o njegovom značaju.

Još jedan princip na koji ukazuju poreski obveznici je „suština iznad forme“. Koliko je on deo vaše prakse?

U našem poslovanju moramo da vodimo računa i o proceduralnim i o materijalnim aspektima poreskog postupka i moramo da budemo oprezni da ne zanemarimo ni suštinu ni o formu jer smo mi izvršni organ poreske administracije našeg resornog ministarstva finansija. Principe rada i postupanja ustanovili smo u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i konstantno ih izazivamo i unapređujemo kroz poslovanje ali i u razgovorima sa predstavnicima stručne zajednice od kojih dolazi dosta konstruktivnih predloga. Iz svega navedenog mogu da konstatujem da poreske činjenice utvrđujemo prema njihovoj ekonomskoj suštini.

Kako je Poreska uprava položila test u prelasku na onlajn rad tokom karantina, i da li ste spremni za jesen, ukoliko se pokaže da je potreban nastavak strogih zdravstvenih mera za suzbijanje pandemije?

Po proglašenju vanrednog stanja do punog izražaja su došli svi naši prethodni napori i aktivnosti usmereni ka elektronskoj komunikaciji, podnošenju poreskih prijava i pružanju usluga poreskim obveznicima elektronskim putem. Poreska uprava je svakako bila jedna od organa državne uprave u Republici Srbiji koja je imala najviše izazova nakon proglašenja pandemije. Izazovi se odnose i na unutrašnju strukturu uprave gde je bilo potrebno sprovesti mere prevencije i zaštite zdravlja za oko 5.000 zaposlenih, odnose se i na nesmetano funkcionisanje sistema utvrđivanja, kontrole i naplate javnih prihoda iz naše nadležnosti ali se odnose i na pomoć Vladi Republike Srbije u definisanju i realizaciji mera za ublažavanje negativnih ekonomskih posledica pandemije po sve poreske obveznike u Republici Srbiji. Formirali smo Krizni štab u upravi sa tri unutrašnja tima za operativno poslovanje i za mere za ublažavanje posledica usled smanjene privredne aktivnosti.

S obzirom na iskustva iz prethodnog perioda, koje biste segmenta rada u narednom periodu prioritetno digitalizovali?

U javnosti je svakako najvidljiviji deo koji se tiče naših aktivnosti a koji se odnosi na pružanje usluga poreskim obveznicima i nekako je u poslednje vreme taj deo došao do izražaja u punom svom obimu. Ali ne treba zaboraviti da pored toga imamo veoma važne poslovne procese koji se tiču i postupaka registracije i blagovremenosti promena u registrima i vođenja tačnog stanja u poreskom računovodstvu obveznika i postupka pribavljanja i analize podataka sa kojima raspolažemo u cilju prepoznavanja rizičnog ponašanja kao i korišćenje instrumenata u kontroli u utvrđivanju evidentiranih nepravilnosti.

Sa druge strane, ne manje važan deo odnosi se na načine na koje vršimo edukaciju i razvoj svesti poreskih obveznika o razlozima i značaju dobrovoljnog ispunjenja poreskih obaveza. Dobro funkcionisanje zdravstvenog sistema je jedan od takvih primera.

U narednom periodu potrebna nam je dalja digitalizacija usluga poreskim obveznicima i to u pravcu razvoja elektronske komunikacije i dostave podataka i od obveznika ali i nastavka uvezivanja sa drugim bazama podataka u državnoj upravi. Takođe, važno je da radimo na razvoju alata za analizu podataka u cilju pravilne segmentacije rizičnih ponašanja grupa.

Veliku korist imamo i od uvođenja šaltera „Vaš poreznik“ jer smo olakšali komunikaciju i realizaciju poslova poreskim obveznicima kroz jedinstveno i jednoobrazno postupanje.

Kako se situacija sa pandemijom odrazila na vaše redovne poslove kontrole?

Planom rada Poreske uprave u uslovima vanrednog stanja utvrđeni su poslovni procesi kontrole koji su se morali odvijati u kontinuitetu za vreme trajanja vanrednog stanja imajući u vidu stepen značaja za obavljanje procesa i zaštitu zaposlenih zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti KOVID-19. Kontinuirano su se obavljali poslovi fiskalizacije, povraćaja PDV-a, refakcije akcize, vođenje jedinstvenog registra poreskih obveznika, izdavanje poreskih uverenja, a započete poreske kontrole pre uvođenja vanrednog stanja su se završavale donošenjem poresko upravnih akata.

Za vreme trajanja vanrednog stanja, otvarali su se nalozi za vršenje poreskih kontrola kod poreskih obveznika čije se poslovanje ogleda u najrizičnijim nepravilnostima po budžet Republike Srbije i te kontrole su se vršile elektronskim putem, zbog zaštite zdravlja kako poreskih obveznika, tako i poreskih inspektora.

Kakvo je danas stanje kada govorimo o rasprostranjenosti sive ekonomije?

Svi naši napori kojima obveznicima olakšavamo ispunjavanje poreskih obaveza imaju svoju posledicu i na smanjenje sive ekonomije ali smo svesni i da će uvek postojati određeni pojedinci i grupe koji pokušavaju da steknu korist u sivoj zoni i na nelegalan način.
Siva ekonomija je označena kao jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava privreda naše zemlje i borba protiv je jedan od glavnih prioritera Poreske uprave, u svrhu zaštite Budžeta Republike Srbije.

Značajni doprinos Poreske policije na suzbijanju i smanjenju sive ekonomije se ostvaruje kontinuiranim radom na terenu, gde se u koordinaciji sa drugim državnim organima sprovode stalne akcije suzbijanja nelegalnog prometa robe i usluga u svim sferama privrede. U 2020. godini u saradnji sa MUP-om i BIA-om sprovedeno je 9 akcija i 29 lica je lišeno slobode. Po osnovu navedenih aktivnosti podneto je 9 krivičnih prijava.

U akciji suzbijanja nelegalnog prometa duvana i duvanskih prerađevina i ostalih akciznih proizvoda, Poreska policija je u koordinaciji sa drugim državnim organima u periodu januar-jun 2020. godine oduzela 3.974,95 kilograma rezanog duvana, 6.565,15 kilograma duvana u listu, 213.257 paklica cigareta, 17.950 komada ručno pravljenih cigareta, 68,85 kilograma aromatizovanog duvana za nargile, 1.498,00 litara alkoholnog pića, 69.502,00 litara naftnih derivata i 289,01 kilograma kafe.

U ovom periodu za nelegalni promet akciznih proizvoda podnete su 243 krivične prijave. Vrednost oduzete akcizne robe u prvih šest meseci 2020.godine iznosi 69.591.467,00 dinara, što je za 44,54% više nego u istom periodu 2019. godine.

Globalni trend brzog razvoja savremenih tehnologija uticao je i na rast sive ekonomije vezano za promet dobara i usluga po osnovu prodaje i reklamiranja preko interneta, gde između ostalih fizička lica u značajnom obimu obavljaju neregistrovanu delatnost. U periodu januar-jun 2020. godine, Poreska policija je oduzela robu u vrednosti od preko 7 miliona dinara.

Poreska uprava sa martom mesecom 2020. godine u odnosu na isti posmatrani period 2014. godine ostvarila je veću naplatu sa indeksom 150,6.

Kakvu naplatu prihoda očekujete u narednom periodu i od kojih faktora će to zavisiti?

Opšti privredni ambijent je prvi u nizu svih faktora koji se tiču svih budućih projekcija naplate, dakle moramo imati u vidu jednu širu sliku koja se odnosi ne samo na Srbiju već i na šire područje Evrope i sveta.

Situacija koja nas je zadesila početkom godine je u svakom pogledu vanredna i u velikoj meri neizvesna po opšte privredne tokove, naravno, posledično i na rad i naplatu javnih prihoda koje administriramo. Međutim, mora se naglasiti da je Poreska uprava sa martom mesecom 2020. godine u odnosu na isti posmatrani period 2014. godine ostvarila veću naplatu sa indeksom 150,6.

Takođe, ono što je obeležilo naplatu javnih prihoda za vreme pandemije jeste bruto ostvarenje domaćeg poreza na dodatu vrednost u periodu januar – jun 2020. godine, odnosno naplata po osnovu domaćeg PDV-a i domaće akcize.

Tako naplata domaćeg PDV-a u posmatranom periodu iznosi 176,8 milijardi dinara, dok je u 2019. godini iznosio 165,4 milijardi dinara, što znači da koeficijent ostvarenja 2020/2019 iznosi 106,9, dok su domaće akcize u 2020. godini naplaćene u iznosu od 92,9 milijardi dinara, dok su u 2019. godini bile naplaćene u iznosu od 78,6 milijardi dinara, koeficijent ostvarenja 2020/2019 je 118,2.

Mi u Poreskoj upravi u potpunosti smo koncentrisani da na najbolji način pružimo podršku svim merama Vlade Republike Srbije koje obuhvataju olakšice i u delu reprograma, načina obračuna i plaćanja poreza na dobit, odlaganja obaveza plaćanja poreza i doprinosa u sistemu objedinjene naplate, otpisa dela kamate i dela koji se tiče direktnih davanja.