Poreski kalendar

nov 2024

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

Uputstvo za poreske obveznike

* Pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP-PD za poreze i doprinose po odbitku podnosi se pre svake isplate prihoda. * Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu: dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i prihod po osnovu članstva u alternativnom investicionom fondu koji nema svojstvo pravnog lica, naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamata, naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike, naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja. Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.), u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana. Rezidentno pravno lice obveznik koje otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužno je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa naknade. Prijava se podnosi na Obrascu PDPO/S najkasnije u roku od tri dana od dana isplate naknade tim licima. * Porez na dobit po rešenju obračunava se i plaća na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije ostvarenih od isplatioca koji nije dužan da obračunava, obustavlja i plaća porez po odbitku, na prihode ostvarene po osnovu kapitalnih dobitaka, kao i na prihode ostvarene po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP KDZN u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. * Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznika kome je poslovna godina različita od kalendarske je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. * Fizička lica koja ostvaruju prihode a za koje isplatilac nije dužan da podnese poresku prijavu, obračuna i plati javne prihode, podnose poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, za prihode za koje je utvrđena obaveza samooporezivanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP OPO. * Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave. Lice koje započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi isključivo u momentu registracije nadležnoj organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti Poreskoj upravi. Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, zahtev za paušalno oporezivanje podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele poreskog identifikacionog broja (PIB) a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Rezidentni obveznik koji se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, dužno je da nadležnom poreskom organu, u papirnoj formi, dostavi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama međunarodne grupe povezanih pravnih lica najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj, na Obrascu CbC. * U slučaju da privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * U slučaju da privredno društvo koje je imovinska prava po osnovu autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine steklo unosom od strane obveznika poreza na dohodak građana (fizičkog lica i preduzetnika) kao nenovčanog uloga u kapital privrednog društva rezidenta Republike za koji je oslobođen poreza na kapitalni dobitak, to pravo u celini otuđi u roku od dve godine od dana njegovog sticanja, odnosno u istom periodu to pravo ustupi na korišćenje u celini ili delimično po ceni koja je niža od cene u skladu sa principom „van dohvata ruke” ukoliko je ustupanje izvršilo povezanom licu ili licu čiji je vlasnik njegovo povezano lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * Obveznik PDV je dužan da uz poresku prijavu za poslednji poreski period kalendarske godine, odnosno poslednji poreski period dostavi poreskom organu obaveštenje o: 1) licu koje nije evidentirano za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koje mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda u Republici izvršilo promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, kao i iznosu tog prometa; 2) poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koji mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda izvršio promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga, kao i iznosu tog prometa. * Obrazac PID PDV se podnosi za 2022. godinu, ako je u 2022. godini ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo. Predaje se uz PDV prijavu za poreski period tekuće godine u kojem je podnet finansijski izveštaj za prethodnu godinu. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora za prethodni mesec, podnosi se na Obrascu REF-G, najranije 20 dana po isteku meseca u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biogoriva koji se koriste za transportne svrhe, podnosi se na Obrascu REF-T najranije 20 dana po isteku kvartala u kojem su derivati nafte i biogoriva nabavljeni. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, podnosi se na Obrascu REF-ETE a zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za industrijske svrhe na Obrascu REF-I. Zahtevi se podnose najranije 20 dana po isteku meseca u kojem su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Evidencionu prijavu za angažovanje sezonskih radnika poslodavac podnosi elektronskim putem Poreskoj upravi najkasnije prvog dana angažovanja sezonskih radnika u kalendarskom mesecu do 10 časova, odnosno u periodu između 13 i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni. Odjava sezonskih radnika se prijavljuje najkasnije do 10 časova, odnosno od 13 do 15 časova za rad u poslepodnevnoj smeni, narednog dana od dana prestanka angažovanja. Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje ili odjavljuje je kalendarski mesec. * Obveznik koji u toku godine izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak u skladu sa zakonom kojim se oporezuje dohodak građana, dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-3R najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine. * Obveznik po osnovu prihoda od pružanja ugostiteljskih usluga iz člana 84b zakona kojim se oporezuje dohodak građana koji u toku godine počne da pruža ugostiteljske usluge dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-4R u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u odgovarajuću kategoriju u skladu sa zakonom kojim se uređuje ugostiteljstvo. * Obveznici fiskalizacije dužni su da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi dostave podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj i to za svaki poslovni prostor/poslovnu prostoriju odvojeno, radi generisanja jedinstvene oznake poslovnog prostora. Prijava za generisanje poslovnog prostora dostavlja se elektronskim putem preko portala Poreske uprave. U slučaju promene podataka po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene. Izuzetno, u slučaju promene podataka do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

Kalkulator paušalnog poreza i doprinosa

Kontakt centar

0700 700 007
011 6969 069

Radno vreme/ponedeljak-petak

8.00-18.00 časova

detaljnije

Poreska uprava Odnosi s javnošću Saopštenja Za medije DRAGANA MARKOVIĆ, DIREKTORKA PORESKE UPRAVE: Za pet godina povećana naplata poreza za trećinu!

Nazad

DRAGANA MARKOVIĆ, DIREKTORKA PORESKE UPRAVE: Za pet godina povećana naplata poreza za trećinu!

štampaj

23. 09. 2019.

Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković u intervjuu za Kurir otkriva kako je ova državna institucija u poslednjih nekoliko godina izrasla u daleko efikasniju administraciju, pa se danas može pohvaliti da je u periodu od 2014. do 2019. godine naplatila čak 36,7 odsto više javnih prihoda za koje je zadužena.

foto: Zorana Jevtić

Ona govori i o velikoj transformaciji Poreske uprave i objašnjava dokle se stiglo u ostvarenju zacrtane vizije za budućnost, a to je elektronsko poslovanje, okrenutost potrebama poreskih obveznika, pružanje najkvalitetnije usluge i zagarantovano poštovanja propisa zasnovano na proceni mogućeg rizika. Jedan od najvažnijih koraka ka modernizaciji bilo je donošenje Akcionog plana transformacije Poreske uprave od 2018. do 2023. godine.

- Poreska uprava Republike Srbije započela je 2015. sveobuhvatan proces reformi koji podrazumeva niz institucionalnih, organizacionih i tehnoloških promena. Transformacija Poreske uprave i njeni ciljevi bazirani su na potrebi za uspostavljanjem savremene i efikasne administracije, stvaranjem prostora za lakše i pravednije uslove poslovanja poreskih obveznika, kao i boljom komunikacijom obveznika s Poreskom upravom. Pomenutim Akcionim planom Poreska uprava se praktično fokusira na osnovne poreske delatnosti i prvu fazu konsolidacije organizacionih jedinica.

Šta ste dosad konkretno promenili i unapredili?
- Od sprovedenih mera najvažnije su da su sve poreske prijave prevedene u elektronski oblik, procesi administriranja poreza znatno su unapređeni uvođenjem novih tehnologija i razvojem elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza u Srbiji, a formiran je i novi sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima. Poreska uprava je otvorila posebne šaltere, vizuelno prepoznatljive u okviru filijala pod nazivom „Vaš poreznik“, na kojima poreski obveznici u neposrednoj komunikaciji s poreskim službenicima dobijaju sve tražene informacije, kao i brošure i flajere, a sve u cilju rešavanja aktuelnog problema poreskog obveznika i dobrovoljnog izmirenja poreskih obaveza.

Drastično ste smanjili broj filijala. Koji su razlozi za to?
- Smanjen je broj organizacionih jedinica najpre sa 178 na 78, a zatim je od 1. jula 2019. počela da funkcioniše nova poslovna mreža koja podrazumeva 37 filijala. Odvojene su sporedne od osnovnih aktivnosti. Redukcija broja filijala je posledica znatnog jačanja elektronske komunikacije i poslovanja, prvenstveno putem korišćenja portala E-porezi, koji faktički predstavlja najveću filijalu Uprave, kao i posledica smanjenja potrebe dolaska poreskih obveznika u organizacione jedinice Uprave. Ono što postižemo koncentracijom rada i konsolidacijom osnovnih funkcija su zapravo jačanje jednoobraznog postupanja inspekcijskih organa uprave, efikasnija naplata budžetskih prihoda, racionalizacija troškova poslovanja i efikasnija kontrola poreskih obveznika. Namera nam je i bila da reorganizacijom Poreske uprave stvorimo novi funkcionalni sistem i novu organizacionu strukturu u kojoj će svaki zaposleni imati svoje mesto koje će zavisiti od promena koje sprovodimo, ali i od kompetencija, stručnosti, znanja i svakodnevnog zalaganja. Mi smo u novu organizacionu strukturu zapravo ušli bez ijednog otpuštenog radnika i ovu činjenicu su uvažili kako zaposleni u Poreskoj upravi tako i reprezentativni sindikat Poreske uprave. Važno je istaći da naplata javnih prihoda za koje je zadužena Poreska uprava ne samo da nije ugrožena već je i povećana.

Kako ste to uspeli i kakve su sada brojke?

- Poreska uprava je od 2014. do 2019. naplatila 36,7 odsto više javnih prihoda za koje je zadužena. U pomenutom periodu, Poreska uprava je imala izuzetno proaktivnu ulogu koja podrazumeva stalni monitoring nad svim poreskim obveznicima i brzu reakciju u slučaju nastanka duga po osnovu javnih prihoda. Danas veliki broj poreskih obveznika svoje obaveze izmiruje na vreme, čime se izbegava primena mera redovne i prinudne naplate.

Kako će konkretno izgledati modernizovana Poreska uprava, kako ćemo plaćati poreze?
- Činimo sve da Poresku upravu transformišemo u efikasnu poresku administraciju, u kojoj rade visokoobučeni zaposleni koji su dobro plaćeni za obavljanje poslova, a šira društvena zajednica veoma je zadovoljna načinom na koji Poreska uprava administrira poreski sistem. Rezultati koji budu postignuti doprineće ostvarenju vizije Poreske uprave za budućnost, a to je da postane organizacija koju karakteriše elektronsko poslovanje i organ uprave okrenut potrebama poreskih obveznika koji pruža najkvalitetnije usluge i opremljen je efikasnim mehanizmima za obezbeđenje poštovanja propisa zasnovanih na proceni mogućeg rizika, uz primenu IKT rešenja kojima se omogućava da Poreska uprava svoje ograničene resurse iskoristi na delotvoran način u cilju optimizacije naplate javnih prihoda u korist Srbije.

Kako naterati Srbe da prihvate porez kao nešto što će im se vratiti? Kako izgraditi klijentski odnos sa poreskim obveznikom, kojem težite kao Poreska uprava?
- Namera Poreske uprave je da gde god je to moguće deluje preventivno, a ne represivno. Na tom putu veoma je važna edukacija poreskih obveznika, kao i podizanje nivoa poreske kulture i jačanje svesti građana o značaju izmirivanja obaveza i poštovanja propisa. Opredeljenje Poreske uprave kao moderne poreske administracije jeste kreiranje ambijenta u kom svaki poreski obveznik bez suvišnih troškova ispunjava svoje poreske obaveze. Formirali smo Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima i edukaciju i na taj način jasno izrazili nameru Poreske uprave za uspostavljanjem klijentskog i pravičnog odnosa, sa uvažavanjem, prema poreskim obveznicima.

Kako sarađujete s ministrom finansija Sinišom Malim?
- S ministrom finansija Sinišom Malim imamo izuzetno dobru saradnju. Poreska uprava Srbije je prva Uprava u sastavu Ministarstva finansija koju je, na početku svog mandata, posetio ministar. Siniša Mali je odmah pokazao spremnost da pruži podršku u podizanju kadrovskog, stručnog i tehničkog kapaciteta, kao i materijalnog položaja zaposlenih u poreskoj administraciji, kako bi se osposobila da nesmetano i blagovremeno realizuje zadatke koji budu pred njom. Ministar aktivno učestvuje i pruža nam veliku podršku u realizaciji programa transformacije. Upravo ovih dana obilazi filijale na terenu i razgovara sa zaposlenima, a koliko želi da Poreska uprava bude nalik modernim poreskim administracijama, govori i njegov angažman u vezi sa izgradnjom nove zgrade za potrebe Poreske uprave.

Bilo je više kampanja u kojima se promovisalo izdavanje fiskalnih računa, a građani se motivisali da ih uzimaju. Kakvi su rezultati posle toga?
- Poreska uprava Srbije u kontinuitetu sprovodi aktivnosti u cilju jačanja svesti građana i privrede kroz edukativne medijske kampanje, od kojih je najprepoznatljivija „Porez plati da ti se dobrim vrati“, zatim kroz fiskalnu edukaciju mladih „Poreski čas“, kao i seriju sastanaka sa strukovnim udruženjima i komorama. Više puta organizovana nagradna igra takođe je jedan od načina za podizanje svesti građana i privrede motivisanjem za uzimanje, odnosno izdavanje fiskalnih računa. Možemo biti zadovoljni sveukupnim efektom svih aktivnosti koje preduzimamo u okviru preventivnog delovanja prema poreskim obveznicima, a u cilju pospešivanja dobrovoljnog plaćanja poreza. Naime, poštovanje propisa i plaćanje poreza, a samim tim i prevođenje sive ekonomije u legalne tokove, preduslovi su da država funkcioniše, da vaspitači i učitelji naše dece, lekari ili vojnici primaju platu i da se obezbedi novac za nove puteve, škole, bolnice i druge ustanove. Borba protiv sive ekonomije podrazumeva aktivno uključivanje državnih organa, organizacija, privrede i građana. Bez toga nije moguće postići opšti cilj. Zato je podizanje svesti građana o tome da je poslovanje ili tolerisanje rada u sivoj zoni štetno i za njih i za društvo u celini, i to je jedna od ključnih poluga u borbi protiv sive ekonomije.

Već je uvreženo mišljenje da na estradi ima najviše utaje poreza. Ima li istine u tome, imate li plan kako da se svi sa estrade nateraju da plate porez?
- Zakon je isti za sve građane, bez obzira na to da li je u pitanju estrada ili neka druga ciljna grupa poreskih obveznika. Zakon se mora poštovati, u suprotnom, predviđene su sankcije za sve slučajeve nepoštovanja propisa. Represivne mere, odnosno kontrola, eventualno kažnjavanje i prinudna naplata, primenjuju se prema obveznicima koji ne žele da poštuju poreske propise. Razvijamo i indirektne metode kontrole poreskih obveznika, a mnogo će doprineti Zakon o poreklu imovine. S druge strane, poreskim obveznicima koji žele da poštuju propise pruža se široka lepeza usluga, pomoći i edukacije.

Koje su najproblematičnije delatnosti ili oblasti privrede kada je reč o neplaćanju poreza?

- Najčešći primeri izbegavanja plaćanja poreza uočeni su kod poreskih obveznika koji se bave prometom akciznih proizvoda, građevinarstvom, sekundarnim sirovinama, izdavanjem sala za organizovanje proslava, trgovinom preko interneta, ugostiteljstvom, zdravstvenim uslugama, poljoprivrednih gazdinstva i fizičkih lica koja izdaju nepokretnosti.

Da li vam je prethodno radno iskustvo stečeno radom u drugim institucijama pomoglo u rukovođenju Poreskom upravom?

- Diplomirani sam ekonomista sa ozbiljnim radnim iskustvom u državnom i privatnom sektoru. Ekonomista sam i po obrazovanju i po poslovnoj filozofiji i pristupu. Karijeru sam počela kao profesor u školi. Bila sam, između ostalog, direktor u „NIS Jugopetrolu“, menadžer u inostranim kompanijama, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva, zamenik načelnika logistike u BIA, supervizor u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, sa licencom stečajnog upravnika. Na funkciju direktora Poreske uprave Srbije izabrana sam na konkursu, a petogodišnji mandat potvrdila je Vlada Srbije. Iskustvo i veštine koje stičete tokom rada svakako jesu od pomoći. Savremeno poslovno okruženje i sveukupne promene, s druge strane, nameću potrebu stalnog usavršavanja i usvajanja novih znanja i veština, bez obzira na to kojom se profesijom bavite.

Kakav je izazov voditi Poresku upravu?

- Rukovođenje nije lak i jednostavan posao jer se, pre svega veština rukovođenja reflektuje na sve zaposlene, kao i na kvalitet rada same institucije. Od mog dolaska na čelo ove važne institucije preduzeli smo niz aktivnosti da izgradimo modernu Poresku upravu koja će se u budućnosti sve manje oslanjati na represivne mere, a sve više na razvijenu svest obveznika za potrebom plaćanja poreza.

Propisi moraju da se poštuju

Poresku upravu bije glas da stavlja katanac na lokale, mnogi manji privrednici posle vaše intervencije tvrde da ne mogu da nastave s radom. Ako Poreskoj upravi nije cilj da ih zatvara, koje su opcije da svi budu zadovoljni?
- Ne bih se složila s konstatacijom da su u pitanju manji objekti. Bilo je zatvaranja i manjih i većih objekata. Neophodna je promena svesti građana o značaju plaćanja poreza. Poštovanje poreskih propisa je zapravo jedina ispravna opcija. Zatvaranje objekata, odnosno privremeno oduzimanje dozvole za rad, posledica je upravo nepoštovanja poreskih propisa, i to je jedna od mera koja se u određenim slučajevima primenjuje. Poreskoj upravi svakako nije cilj zabrana obavljanja delatnosti ili onemogućavanje obveznika da obavlja svoju delatnost. Primenu restriktivnih mera pokušavamo da svedemo na što manju meru upravo preventivnim delovanjem, odnosno sprovođenjem edukativnih kampanja, poput već pomenute „Porez plati da ti se dobrim vrati“.