Kako fiskalnu stabilnost merama ekonomske politike pretvoriti u održiv rast i razvoj?
štampaj16. 03. 2018.
Na Kopaoniku je završen 25. po redu Biznis forum, a centralna tema bila je - "Šta posle fiskalne konsolidacije: Kako fiskalnu stabilnost merama ekonomske politike pretvoriti u održiv rast i razvoj?".
Jedan od panela na Biznis forumu bio je posvećen oporezivanju i reformi poreske administracije, a uvodničar na tom panelu je bila Dragana Marković, direktor Poreske uprave Republike Srbije. Ona je prisutne najpre podsetila da od juna 2015. godine Poreska uprava Republike Srbije sprovodi Program transformacije kao jedan od prioriteta u okviru ekonomskih reformi javnog sektora Republike Srbije.
Kao osnovne ciljeve transformacije Poreske uprave navela je: razvoj efikasnosti i efektivnosti osnovnih poslovnih procesa, donošenje sistemskih rešenja radi povećanja naplate, kreiranje moderne infrastrukture i radnog okruženja, kao i podizanje ukupnog kvaliteta rada uz smanjenje troškova poreskim obveznicima.
Za protekle dve i po godine, prema rečima direktorke Marković:
- Uspostavljena je nova organizaciona struktura;
- Sve poreske prijave prevedene su u elektronski oblik;
- Formiran je nov Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima;
- Formirana je posebna organizaciona jedinica za strateške rizike.
- Uspostavljanjem nove organizacione strukture kroz izmene Akta o sistematizaciji radnih mesta, delimično je ojačan stepen centralizacije poslovanja, smanjenjem broja filijala. Naime, od 178 organizacionih jedinica koje su postojale na teritoriji Republike Srbije, u novoj organizacionoj strukturi, koja predstavlja prvi korak Programa, taj broj je sveden na 78. To je postignuto tako što su nadležnosti sa ekspozitura prenete na mesno nadležne filijale. Namera je da u narednom koraku značajno smanjimo broj filijala (od 36 do 39 filijala), da iste ojačamo, da centralizujemo funkciju naplate i kontrole, kako bi stvorili uslove za efikasniji rad svih organizacionih delova Poreske uprave - rekla je direktorka Marković i dodala da je u Poreskoj upravi, u ovom trenutku, nakon sprovedenog konkursa za 100 novih inspektora, koji su odnedavno počeli sa radom, zaposleno 4.868 poreskih službenika, sa prosečnom starosnom strukturom između 52-54 godine, od kojih je je 2/3 zaposlenih visokoobrazovano.
Što se tiče, elektronskog podnošenja prijava, procesi administriranja poreza, istakla je direktorka Marković značajno su unapređeni uvođenjem novih tehnologija i razvojem elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza u Srbiji. To potvrđuje i izveštaj Svetske banke o plaćanju poreza za 2018. godinu, u kome je Srbija na tom polju, ocenjena kao najbolja u regionu istočne Evrope i centralne Azije.
Direktorka Dragana Marković je rekla i da je formiran novi Sektor pružanja usluga poreskim obveznicima. U okviru pomenutog Sektora postoji deo koji se bavi obrazovanjem i edukacijom, zatim, Kontakt centar, koji od 2010. godine pruža potrebne informacije poreskim obveznicima putem telefona, mejla i preko svog portala, kazala je ona.
- Od sredine 2017. godine Poreska uprava je otvorila posebne šaltere u okviru filijala na kojima poreski obveznici u neposrednoj komunikaciji sa poreskim službenicima, dobijaju sve tražene informacije, kao i brošure i flajere, a sve u cilju rešavanja aktualnog problema poreskog obveznika i dobrovoljnog izmirenja poreskih obaveza. S obzirom da je šalter namenjen svim građanima, Poreska uprava se opredelila da taj šalter nazove „Vaš poreznik“, koji je vizuelno prepoznatljiv u filijalama - brendiran, kao i službenici koji rade na njima i to - po maramama i kravatama pod istim nazivom – Vaš poreznik. Ovi šalteri su namenjeni svim građanima, koji nisu u mogućnosti elektronski da komuniciraju sa Poreskom upravom, i omogućavaju lakše ispunjavanje poreskih obaveza na jednom mestu. Poreski obveznici će, takođe, u dogledno vreme moći da, svoje zahteve, poput izdavanja određenih uverenja, ili preknjižavanja više plaćenog poreza, uz pomoć poreskih službenika, podnose na tom istom šalteru na kome će im biti i izdat traženi dokument, rekla je direktorka Marković.
Šalteri su otvoreni u 37 filijala koje se nalaze u gradovima koji predstavljaju centre poslovnih, kulturnih, obrazovnih, zdravstvenih i drugih životnih aktivnosti, čime je pokrivena cela teritorija Republike Srbije. (Beograd: Novi Beograd, Voždovac, Čukarica, Zemun, Zvezdara, Stari grad, Palilula i Vračar, Novi Sad, Užice, Jagodina, Niš, Subotica, Kikinda, Stara Pazova, Sremska Mitrovica, Bačka Palanka, Sombor, Zrenjanin, Pančevo, Loznica, Novi Pazar, Šabac, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Prijepolje, Čačak, Kraljevo, Smederevo, Požarevac, Bor, Zaječar, Prokuplje, Pirot, Leskovac i Vranje).
Formirano je i Odeljenje za strateške rizike, čiji se doprinos, kako je rekla direktorka Marković, očekuje u delu definisanja „devijantnog“ ponašanja poreskih obveznika, motiva i strategije za suzbijanje ovakvih pojavnih oblika.
Pored intezivnog rada na reformi u Poreskoj upravi, osnovne funkcije Uprave paralelno unapređuju kvalitet rada, te smo u 2017. godini postigli, vidljivo dobre rezultate, istakla je direktorka Poreske uprave i dodala da je u protekloj godini, naplaćeno ukupno preko (1.136 neto) 1.347,8 bruto milijardi dinara javnih prihoda, što je za šest odsto više nego u 2016. godini. U strukturi naplate, najveći deo se odnosi na naplatu doprinosa za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje 42,43% odnosno 572 milijarde u apsolutnom iznosu, ili sedam procenta više nego u 2016. godini. Procentualno najveća naplata se odnosi na porez na dobit, gde je gotovo 40 posto više naplaćeno nego u 2016. godini, odnosno naplaćeno je 112 milijardi dinara.
Dalje, bitno je napomenuti da bruto naplata poreza na dodatu vrednost u 2017. godini dostigla rekordnu vrednost i iznosi 301 milijardu dinara, što je za preko 17 milijardi je više nego u 2016. godini. Od kada je uveden ovaj poreski oblik prvi put je prešao iznos od 300 milijardi dinara.
Takođe, sa druge strane, znatno je povećan iznos povraćaja PDV-a obveznicima u odnosu na 2016. godinu, i to za 43 milijarde dinara više je u 2017. godini izvršeno povraćaja PDV nego u 2016 godini.
U 2017. godini Poreska policija je u toku svoga rada podnela 1.583 krivične prijave, protiv 2.137 lica, za 1.709 krivičnih dela. Slobode je lišeno 116 lica. Iznos izbegnutog poreza preko 11 milijardi dinara.
U cilju suzbijanja sive ekonomije aktivnosti Poreske policije usmerene su na rano otkrivanje preduzeća, koja svojim aktivnostima, pomažu regularnim privrednim subjektima u izbegavanju plaćanja javnih prihoda, a koja su među glavnim generatorima sive ekonomije - tzv. peračka i fantom preduzeća. U toku ove godine otkriveno je 129 takvih subjekata.
Radi nastavka sprovođenja uspešne transformacije Poreske uprave Vlada Republike Srbije je u decembru prošle godine (2017. godine) usvojila Akcioni plan Programa transformacije Poreske uprave, za period 2018-2023. godine, kako bi sprovela prvu fazu konsolidacije do juna 2019. godine, kojom bi se znatno smanjio broj filijala, a zatim bi se proces konsolidacije nastavio do kraja 2023. godine, kada bi mogla da funkcioniše u značajno manjem broju organizacionih jedinica nego što je to slučaj danas.
Osnova Akcionog plana transformacije, je pre svega, identifikacija i neprekidno jačanje osnovnih poslovnih funkcija kao što su: utvrđivanje, kontrola i naplata poreza na dobit pravnih lica, poreza na dodatu vrednost, poreza na dohodak građana, doprinose za obavezno socijalno osiguranje i akcize.. U prethodne dve godine identifikovali smo listu neporeskih akata, preciznije listu od čak 16 zakona i 9 podzakonskih akata, koje administrira Poreska uprava, kao i poreske akte koji su zahtevali veliki rad bez značajnih efekata, a koje su ovim Planom definisane kao sporedne aktivnosti Poreske uprave.
Planirano je da se sve sporedne aktivnosti kroz izmenu zakona i podzakonskih akata, izmeste iz nadležnosti Poreske uprave, ili organizuju kao posebna organizaciona jedinica u okviru same Poreske uprave, i to do sredine 2019. godine.
Posle implementacije Programa transformacije cilj je stvaranje jedne efikasne poreske administracije, koja raspolaže modernim integrisanim informacionim sistemom, koji podržava poslovne procese, koji su jednostavni, razumljivi i u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Težimo ka Poreskoj upravi koja sa visokoobrazovanim kadrom i sa modernim sistemom upravljanja poslovnim procesima pruža odlične, profesionalne usluge svim poreskim obveznicima, dok cela društvena zajednica jasno vidi koristi, od efikasnog administriranja poreskog sistema, rekla je direktorka Poreske uprave Dragana Marković.