Српски English
Poreski kalendar Poreski kalendar Poreski kalendar

Poreski kalendar

jul 2024

Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
Uputstvo za poreske obveznike
Uputstvo za poreske obveznike

* Pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP-PD za poreze i doprinose po odbitku podnosi se pre svake isplate prihoda. * Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu: dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i prihod po osnovu članstva u alternativnom investicionom fondu koji nema svojstvo pravnog lica, naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamata, naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike, naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja. Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.), u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana. Rezidentno pravno lice obveznik koje otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužno je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa naknade. Prijava se podnosi na Obrascu PDPO/S najkasnije u roku od tri dana od dana isplate naknade tim licima. * Porez na dobit po rešenju obračunava se i plaća na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije ostvarenih od isplatioca koji nije dužan da obračunava, obustavlja i plaća porez po odbitku, na prihode ostvarene po osnovu kapitalnih dobitaka, kao i na prihode ostvarene po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP KDZN u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. * Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznika kome je poslovna godina različita od kalendarske je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. * Fizička lica koja ostvaruju prihode a za koje isplatilac nije dužan da podnese poresku prijavu, obračuna i plati javne prihode, podnose poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, za prihode za koje je utvrđena obaveza samooporezivanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP OPO. * Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave. Lice koje započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi isključivo u momentu registracije nadležnoj organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti Poreskoj upravi. Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, zahtev za paušalno oporezivanje podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele poreskog identifikacionog broja (PIB) a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Rezidentni obveznik koji se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, dužno je da nadležnom poreskom organu, u papirnoj formi, dostavi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama međunarodne grupe povezanih pravnih lica najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj, na Obrascu CbC. * U slučaju da privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * U slučaju da privredno društvo koje je imovinska prava po osnovu autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine steklo unosom od strane obveznika poreza na dohodak građana (fizičkog lica i preduzetnika) kao nenovčanog uloga u kapital privrednog društva rezidenta Republike za koji je oslobođen poreza na kapitalni dobitak, to pravo u celini otuđi u roku od dve godine od dana njegovog sticanja, odnosno u istom periodu to pravo ustupi na korišćenje u celini ili delimično po ceni koja je niža od cene u skladu sa principom „van dohvata ruke” ukoliko je ustupanje izvršilo povezanom licu ili licu čiji je vlasnik njegovo povezano lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * Obveznik PDV je dužan da uz poresku prijavu za poslednji poreski period kalendarske godine, odnosno poslednji poreski period dostavi poreskom organu obaveštenje o: 1) licu koje nije evidentirano za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koje mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda u Republici izvršilo promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, kao i iznosu tog prometa; 2) poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koji mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda izvršio promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga, kao i iznosu tog prometa. * Obrazac PID PDV se podnosi za 2022. godinu, ako je u 2022. godini ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo. Predaje se uz PDV prijavu za poreski period tekuće godine u kojem je podnet finansijski izveštaj za prethodnu godinu. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora za prethodni mesec, podnosi se na Obrascu REF-G, najranije 20 dana po isteku meseca u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biogoriva koji se koriste za transportne svrhe, podnosi se na Obrascu REF-T najranije 20 dana po isteku kvartala u kojem su derivati nafte i biogoriva nabavljeni. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, podnosi se na Obrascu REF-ETE a zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za industrijske svrhe na Obrascu REF-I. Zahtevi se podnose najranije 20 dana po isteku meseca u kojem su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Evidencionu prijavu za angažovanje sezonskih radnika poslodavac podnosi elektronskim putem Poreskoj upravi najkasnije prvog dana angažovanja sezonskih radnika u kalendarskom mesecu do 10 časova, odnosno u periodu između 13 i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni. Odjava sezonskih radnika se prijavljuje najkasnije do 10 časova, odnosno od 13 do 15 časova za rad u poslepodnevnoj smeni, narednog dana od dana prestanka angažovanja. Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje ili odjavljuje je kalendarski mesec. * Obveznik koji u toku godine izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak u skladu sa zakonom kojim se oporezuje dohodak građana, dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-3R najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine. * Obveznik po osnovu prihoda od pružanja ugostiteljskih usluga iz člana 84b zakona kojim se oporezuje dohodak građana koji u toku godine počne da pruža ugostiteljske usluge dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-4R u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u odgovarajuću kategoriju u skladu sa zakonom kojim se uređuje ugostiteljstvo. * Obveznici fiskalizacije dužni su da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi dostave podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj i to za svaki poslovni prostor/poslovnu prostoriju odvojeno, radi generisanja jedinstvene oznake poslovnog prostora. Prijava za generisanje poslovnog prostora dostavlja se elektronskim putem preko portala Poreske uprave. U slučaju promene podataka po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene. Izuzetno, u slučaju promene podataka do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

Kalkulator paušalnog poreza i doprinosa

Kontakt centar

0700 700 007
011 6969 069

Radno vreme/ponedeljak-petak

8.00-18.00 časova
detaljnije
Poreska uprava    Odnosi s javnošću    Saopštenja    Za medije    Kako fiskalnu stabilnost merama ekonomske politike pretvoriti u održiv rast i razvoj?
Nazad

Kako fiskalnu stabilnost merama ekonomske politike pretvoriti u održiv rast i razvoj?

štampaj

16. 03. 2018.

Na Kopaoniku je završen 25. po redu Biznis forum, a centralna tema bila je - "Šta posle fiskalne konsolidacije: Kako fiskalnu stabilnost merama ekonomske politike pretvoriti u održiv rast i razvoj?".

 

Jedan od panela na Biznis forumu bio je posvećen oporezivanju i reformi poreske administracije, a uvodničar na tom panelu je bila Dragana Marković, direktor Poreske uprave Republike Srbije. Ona je prisutne najpre podsetila da od juna 2015. godine Poreska uprava Republike Srbije sprovodi Program transformacije kao jedan od prioriteta u okviru ekonomskih reformi javnog sektora Republike Srbije.

Kao osnovne ciljeve transformacije Poreske uprave navela je: razvoj efikasnosti i efektivnosti osnovnih poslovnih procesa, donošenje sistemskih rešenja radi povećanja naplate, kreiranje moderne infrastrukture i radnog okruženja, kao i podizanje ukupnog kvaliteta rada uz smanjenje troškova poreskim obveznicima.  

Za protekle dve i po godine, prema rečima direktorke Marković:

  • Uspostavljena je nova organizaciona struktura;
  • Sve poreske prijave prevedene su u elektronski oblik;
  • Formiran je nov Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima;
  • Formirana je posebna organizaciona jedinica za strateške rizike.

- Uspostavljanjem nove organizacione strukture kroz izmene Akta o sistematizaciji radnih mesta, delimično je ojačan stepen centralizacije poslovanja, smanjenjem broja filijala. Naime, od 178 organizacionih jedinica koje su postojale  na teritoriji Republike Srbije, u novoj organizacionoj strukturi, koja predstavlja prvi korak Programa, taj broj je sveden  na 78. To je postignuto tako što su nadležnosti sa ekspozitura prenete na mesno nadležne filijale. Namera je da u narednom koraku značajno smanjimo broj filijala (od 36 do 39 filijala), da iste ojačamo, da centralizujemo funkciju naplate i kontrole, kako bi stvorili uslove za efikasniji rad svih organizacionih delova Poreske uprave - rekla je direktorka Marković i dodala da je u Poreskoj upravi, u ovom trenutku, nakon sprovedenog konkursa za 100 novih inspektora, koji su odnedavno počeli sa radom, zaposleno  4.868 poreskih službenika, sa  prosečnom  starosnom strukturom između 52-54 godine, od kojih je je 2/3 zaposlenih visokoobrazovano.

Što se tiče, elektronskog podnošenja prijava, procesi administriranja poreza, istakla je direktorka Marković značajno su unapređeni uvođenjem novih tehnologija i razvojem elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza u Srbiji. To potvrđuje i izveštaj Svetske banke o plaćanju poreza za 2018. godinu, u kome je Srbija na tom polju, ocenjena kao najbolja u regionu istočne Evrope i centralne Azije.

Direktorka Dragana Marković je rekla i da je formiran novi Sektor pružanja usluga poreskim obveznicima. U okviru pomenutog Sektora postoji deo koji se bavi obrazovanjem i edukacijom, zatim, Kontakt centar, koji od 2010. godine pruža potrebne informacije poreskim obveznicima putem telefona, mejla i preko svog portala, kazala je ona.

- Od sredine 2017. godine Poreska uprava je otvorila posebne šaltere u okviru filijala na kojima poreski obveznici u neposrednoj komunikaciji sa poreskim službenicima, dobijaju sve tražene informacije, kao i brošure i flajere, a sve u cilju rešavanja aktualnog problema poreskog obveznika i  dobrovoljnog izmirenja poreskih obaveza. S obzirom da je šalter namenjen svim građanima, Poreska uprava se opredelila da taj šalter nazove  „Vaš poreznik“, koji je vizuelno prepoznatljiv u filijalama - brendiran, kao i službenici koji rade na njima i to - po maramama i kravatama pod istim nazivom – Vaš poreznik. Ovi šalteri su namenjeni svim građanima, koji nisu u mogućnosti elektronski da komuniciraju sa Poreskom upravom,  i omogućavaju lakše ispunjavanje poreskih obaveza na jednom mestu. Poreski obveznici će, takođe, u dogledno vreme moći da, svoje zahteve, poput izdavanja određenih uverenja, ili preknjižavanja više plaćenog poreza, uz pomoć poreskih službenika, podnose na tom istom šalteru na kome će im biti i  izdat traženi dokument, rekla je direktorka Marković.

Šalteri su otvoreni u 37 filijala koje se nalaze u gradovima koji predstavljaju centre poslovnih, kulturnih, obrazovnih, zdravstvenih i drugih životnih aktivnosti, čime je pokrivena cela teritorija Republike Srbije. (Beograd: Novi Beograd, Voždovac, Čukarica, Zemun, Zvezdara, Stari grad, Palilula i Vračar, Novi Sad, Užice, Jagodina, Niš, Subotica, Kikinda, Stara Pazova, Sremska Mitrovica, Bačka Palanka, Sombor, Zrenjanin, Pančevo, Loznica, Novi Pazar, Šabac, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Prijepolje, Čačak, Kraljevo, Smederevo, Požarevac, Bor, Zaječar, Prokuplje, Pirot, Leskovac i Vranje).

Formirano je i Odeljenje za strateške rizike, čiji se doprinos, kako je rekla direktorka Marković, očekuje u delu definisanja „devijantnog“ ponašanja poreskih obveznika, motiva i strategije za suzbijanje ovakvih pojavnih oblika.

Pored intezivnog rada na reformi u Poreskoj upravi, osnovne funkcije Uprave paralelno unapređuju kvalitet rada, te smo u 2017. godini postigli, vidljivo dobre rezultate, istakla je direktorka Poreske uprave i dodala da je u protekloj godini, naplaćeno ukupno preko (1.136 neto) 1.347,8 bruto milijardi dinara javnih prihoda, što je za šest odsto više nego u 2016. godini. U strukturi naplate, najveći deo se odnosi na naplatu doprinosa za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje 42,43% odnosno 572 milijarde u apsolutnom iznosu, ili sedam procenta više nego u 2016. godini. Procentualno najveća naplata se odnosi na porez na dobit, gde je gotovo 40 posto više naplaćeno nego u 2016. godini, odnosno naplaćeno je 112 milijardi dinara.

Dalje, bitno je napomenuti da bruto naplata poreza na dodatu vrednost u 2017. godini dostigla rekordnu vrednost i iznosi 301 milijardu dinara, što je  za preko 17 milijardi je više nego u 2016. godini. Od kada je uveden ovaj poreski oblik prvi put je prešao iznos od 300 milijardi dinara. 

Takođe, sa druge strane, znatno je povećan iznos povraćaja PDV-a obveznicima u odnosu na 2016. godinu, i to za 43 milijarde dinara više je u 2017. godini izvršeno povraćaja PDV nego u 2016 godini.

U 2017. godini Poreska policija je u toku svoga rada podnela 1.583 krivične prijave, protiv 2.137 lica, za 1.709 krivičnih dela. Slobode je lišeno 116 lica. Iznos izbegnutog poreza preko 11 milijardi dinara.

U cilju suzbijanja sive ekonomije aktivnosti Poreske policije usmerene su na rano otkrivanje preduzeća, koja svojim aktivnostima, pomažu regularnim privrednim subjektima u izbegavanju plaćanja javnih prihoda, a koja su među glavnim generatorima sive ekonomije - tzv. peračka i fantom preduzeća. U toku ove godine otkriveno je 129 takvih subjekata.

Radi nastavka sprovođenja uspešne transformacije Poreske uprave Vlada Republike Srbije je u decembru prošle godine (2017. godine) usvojila  Akcioni plan Programa transformacije Poreske uprave, za period 2018-2023. godine, kako bi sprovela prvu fazu konsolidacije do juna 2019. godine, kojom bi se znatno smanjio broj filijala, a zatim bi se proces konsolidacije nastavio do kraja 2023. godine, kada bi mogla da funkcioniše u značajno manjem broju organizacionih jedinica nego što je to slučaj danas. 

Osnova Akcionog plana transformacije, je pre svega, identifikacija i neprekidno jačanje osnovnih poslovnih funkcija kao što su: utvrđivanje, kontrola i naplata poreza na dobit pravnih lica, poreza na dodatu vrednost, poreza na dohodak građana, doprinose za obavezno socijalno osiguranje i akcize.. U prethodne dve godine identifikovali smo listu neporeskih akata, preciznije listu od čak 16 zakona i 9 podzakonskih akata, koje administrira Poreska uprava, kao i poreske akte koji su zahtevali veliki rad bez značajnih efekata, a koje su ovim Planom definisane kao sporedne aktivnosti Poreske uprave.

Planirano je da se sve sporedne aktivnosti kroz izmenu zakona i podzakonskih akata, izmeste iz nadležnosti Poreske uprave, ili organizuju kao posebna organizaciona jedinica u okviru same Poreske uprave, i to do sredine 2019. godine.

Posle implementacije Programa transformacije cilj je stvaranje jedne efikasne poreske administracije, koja raspolaže modernim integrisanim informacionim sistemom, koji podržava poslovne procese, koji su jednostavni, razumljivi i u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Težimo ka Poreskoj upravi koja sa visokoobrazovanim kadrom i sa modernim sistemom upravljanja poslovnim procesima pruža odlične, profesionalne usluge svim poreskim obveznicima, dok cela društvena zajednica jasno vidi koristi, od efikasnog administriranja poreskog sistema, rekla je direktorka Poreske uprave Dragana Marković.