Poreski kalendar

dec 2024

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Uputstvo za poreske obveznike

* Pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP-PD za poreze i doprinose po odbitku podnosi se pre svake isplate prihoda. * Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu: dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i prihod po osnovu članstva u alternativnom investicionom fondu koji nema svojstvo pravnog lica, naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamata, naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike, naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja. Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.), u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana. Rezidentno pravno lice obveznik koje otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužno je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa naknade. Prijava se podnosi na Obrascu PDPO/S najkasnije u roku od tri dana od dana isplate naknade tim licima. * Porez na dobit po rešenju obračunava se i plaća na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije ostvarenih od isplatioca koji nije dužan da obračunava, obustavlja i plaća porez po odbitku, na prihode ostvarene po osnovu kapitalnih dobitaka, kao i na prihode ostvarene po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP KDZN u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. * Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznika kome je poslovna godina različita od kalendarske je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. * Fizička lica koja ostvaruju prihode a za koje isplatilac nije dužan da podnese poresku prijavu, obračuna i plati javne prihode, podnose poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, za prihode za koje je utvrđena obaveza samooporezivanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP OPO. * Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave. Lice koje započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi isključivo u momentu registracije nadležnoj organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti Poreskoj upravi. Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, zahtev za paušalno oporezivanje podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele poreskog identifikacionog broja (PIB) a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Rezidentni obveznik koji se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, dužno je da nadležnom poreskom organu, u papirnoj formi, dostavi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama međunarodne grupe povezanih pravnih lica najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj, na Obrascu CbC. * U slučaju da privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * U slučaju da privredno društvo koje je imovinska prava po osnovu autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine steklo unosom od strane obveznika poreza na dohodak građana (fizičkog lica i preduzetnika) kao nenovčanog uloga u kapital privrednog društva rezidenta Republike za koji je oslobođen poreza na kapitalni dobitak, to pravo u celini otuđi u roku od dve godine od dana njegovog sticanja, odnosno u istom periodu to pravo ustupi na korišćenje u celini ili delimično po ceni koja je niža od cene u skladu sa principom „van dohvata ruke” ukoliko je ustupanje izvršilo povezanom licu ili licu čiji je vlasnik njegovo povezano lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * Obveznik PDV je dužan da uz poresku prijavu za poslednji poreski period kalendarske godine, odnosno poslednji poreski period dostavi poreskom organu obaveštenje o: 1) licu koje nije evidentirano za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koje mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda u Republici izvršilo promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, kao i iznosu tog prometa; 2) poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koji mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda izvršio promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga, kao i iznosu tog prometa. * Obrazac PID PDV se podnosi za 2022. godinu, ako je u 2022. godini ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo. Predaje se uz PDV prijavu za poreski period tekuće godine u kojem je podnet finansijski izveštaj za prethodnu godinu. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora za prethodni mesec, podnosi se na Obrascu REF-G, najranije 20 dana po isteku meseca u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biogoriva koji se koriste za transportne svrhe, podnosi se na Obrascu REF-T najranije 20 dana po isteku kvartala u kojem su derivati nafte i biogoriva nabavljeni. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, podnosi se na Obrascu REF-ETE a zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za industrijske svrhe na Obrascu REF-I. Zahtevi se podnose najranije 20 dana po isteku meseca u kojem su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Evidencionu prijavu za angažovanje sezonskih radnika poslodavac podnosi elektronskim putem Poreskoj upravi najkasnije prvog dana angažovanja sezonskih radnika u kalendarskom mesecu do 10 časova, odnosno u periodu između 13 i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni. Odjava sezonskih radnika se prijavljuje najkasnije do 10 časova, odnosno od 13 do 15 časova za rad u poslepodnevnoj smeni, narednog dana od dana prestanka angažovanja. Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje ili odjavljuje je kalendarski mesec. * Obveznik koji u toku godine izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak u skladu sa zakonom kojim se oporezuje dohodak građana, dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-3R najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine. * Obveznik po osnovu prihoda od pružanja ugostiteljskih usluga iz člana 84b zakona kojim se oporezuje dohodak građana koji u toku godine počne da pruža ugostiteljske usluge dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-4R u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u odgovarajuću kategoriju u skladu sa zakonom kojim se uređuje ugostiteljstvo. * Obveznici fiskalizacije dužni su da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi dostave podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj i to za svaki poslovni prostor/poslovnu prostoriju odvojeno, radi generisanja jedinstvene oznake poslovnog prostora. Prijava za generisanje poslovnog prostora dostavlja se elektronskim putem preko portala Poreske uprave. U slučaju promene podataka po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene. Izuzetno, u slučaju promene podataka do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

Kalkulator paušalnog poreza i doprinosa

Kontakt centar

0700 700 007
011 6969 069

Radno vreme/ponedeljak-petak

8.00-18.00 časova

detaljnije

Poreska uprava Fizička lica Pregled propisa Uputstva Uputstvo o primeni propisa koji regulišu oporezivanje motornih vozila

Nazad

Uputstvo o primeni propisa koji regulišu oporezivanje motornih vozila

...

Na promet motornih vozila, od 1. januara 2005.godine, u pogledu oporezivanja, primenjuje se Zakon o porezu na dodatu vrednost ili Zakon o porezima na imovinu.

1. Zakon o porezu na dodatu vrednost

Prvog januara 2005. godine prestaoje da važi Zakon o porezu na promet («Službeni glanik RS», br. 22/01, 73/01, 80/02, 73/03 i 84/04), a umesto istog započeta je primena Zakona o porezuna dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», br. 84/04 i 86/04-ispravka), koji je do sada dva puta menjan i dopunjavan, i to:
- Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», broj 61/05);
- Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», broj 61/07).

Odredbama člana 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, propisano je da je porez na dodatu vrednost (PDV) opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je da su predmet oporezivanja PDV: isporuka dobara, odnosno promet dobara koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti i uvoz dobara u Republiku.

Pod prometom dobara smatra se prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako Zakonom o porezu na dodatu vrednost nije drukčije određeno (član 4. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Prometom dobara, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, između ostalog, smatra se, i
- predaja dobara po osnovu ugovora o lizingu, u skladu sa zakonom, ili na osnovu ugovora o prodaji sa odloženim plaćanjem kojim je utvrđeno da se pravo raspolaganja prenosi najkasnije otplatom poslednje rate;
- prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu ;
- razmena dobara za druga dobra ili usluge (stav 3. člana 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Takođe, sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica i svaki drugi promet dobara bez naknade, pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno (stav 4. tačka 1) i 2) i stav 5. člana 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Ne smatra se prometom dobara:

do 25. 07. 2005. godine - prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima, ako prenosilac nije poreski obveznik PDV (prema odredbi člana 6. stav 1. tačka 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost «Službeni glasnik RS», br. 84/04 i 86/04 – ispravka, koja je važila do 25.07.2005. godine);
od 26. 07. 2005. godine - promet putničkih automobila, motocikala, plovnih objekata i vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno (prema odredbi člana 6. stav 1. tačka 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost «Službeni glasnik RS», br. 84/04, 86/04-ispravka, i 61/05, koja važi od 26.07.2005.godine).

Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima («Službeni glasnik RS», broj 41/09 i 53/10) u članu 7. stav 1. tač. 33), 36) i 41), definisana su: motorna vozila, motocikl i putničko vozilo.

Motorno vozilo je vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuču priključnog vozila, osim šinskih vozila (tačka 33) člana 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).

Motocikl je motorno vozilo sa dva točka ili sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila (motockl sa bočnim sedištem), čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, prelazi 45km/h, ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4kw kada vozilo ima električni pogon (tačka 36. člana 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).

Putničko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača (tačka 41) člana 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).

Poreski obveznik PDV je lice koje samostalo obavlja promet dobarai usluga, u okviru obavljanja delatnosti, koja predstavlja trajnu aktivnost poreskog obveznika u cilju ostvarivanja prihoda, a smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vrši u okviru poslovne jedinice (član 8.st. 1.-3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ).

Prema odredbama člana 8. st. 4. i 5. Zakona o porezu na dodatu vrednost, obveznik je i lice u čije ime i za čiji račun se vrši isporuka dobara ili pružanje usluga, odnosno obveznik je lice koje vrši isporuku dobara, odnosno usluga u svoje ime, a za račun drugog lica.

Poreski obveznici, u smislu člana 9. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost, su: i Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom u cilju obavljanja poslova državne uprave, ukoliko obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova državne uprave, čiji obim je u prethodnih 12 meseci, prema članu 38. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, prelazio 2.000.000 dinara (što je važilo do 31.12.2007. godine), odnosno prelazi 4.000.000 dinara (što važi od 01.01.2008.godine), i ako se radi o oporezivom prometu po ovom zakonu.

Saglasno odredbama člana 10. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost poreski dužnik PDV je lice koje je dužno da plati obračunati PDV, a to su sledeća lica:

obveznik PDV iz člana 8. i 9. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost;
poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici;
primalac dobara i usluga, ako strano lice, koje u Republici obavlja promet, nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, ne odredi poreskog punomoćnika;
lice koje u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun iskaže PDV, a u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost nije dužan da obračuna i plaća PDV;
lice koje uvozi dobro.

Opšta stopa PDV je 18% (član 23. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Prema odredbama člana 17. st. 1.-3. Zakona o porezu na dodatu vrednost poreska osnovica kod prometa dobara jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući i subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara, u koju nije uključen PDV, u koju se uračunavaju i: akcize, carine i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV; svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga. Osnovica ne sadrži: popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara odobravaju u momentu vršenja prometa dobara i iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, a taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu.

Ako naknada ili deo naknade nije izražen u novcu, već u obliku prometa dobara i usluga, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV (stav 4. člana 17. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Kod prometa dobara ili usluga, koje čine ulog u privredno društvo, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV (stav 5. člana 17. Zakona o porezu na dodatu vrednost PDV, koji je dodat Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost «Službeni glasnik RS», broj 61/07).
Osnovicom kod prometa dobara iz člana 4. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost (uzimanje dobara koja su deo poslovne imovipe poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih i drugih lica; svaki drugi promet bez naknade) smatra se nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara i usluga, u momentu prometa (član 18. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Kod uvoza dobara osnovica je vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima, u koju se uračunavaju i: akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV; svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici (član 19. stav 1. i 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost).
Prvim odredištem, u smislu stava 2. tačka 2) člana 19. Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra se mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto prvog pretovara dobara u Republici.

Prema članu 36. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, kada se radi o prometu polovnih dobara, uključujući i polovna motorna vozila, osnovica PDV je razlika između prodajne i nabavne cene dobra (oporezivanje razlike), uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici, što znači da se iz razlike između prodajne i nabavne cene primenom preračunate opšte stope PDV, koja iznosi 15,254%, utvrđuje iznos PDV, koji se odbija od navedene razlike da bi se utvrdila osnovica PDV, na koju se primenom propisane opšte stope od 18% dobije iznos PDV, koji je isti i kada se primeni preračunata stopa na razliku sa uključenim PDV (prodajna cena minus nabavna cena).

Oporezivanje razlike u oporezivom PDV prometu polovnih motornih vozila mogli su, do 25.07.2005. godine, da primenjuju svi obveznici PDV.

Međutim, od 26.07.2005.godine, prema članu 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», broj 61/05) a u vezi člana 36. Zakona o porezu na dodatu vrednost, oporezivanje razlike u oporezivom PDV prometu polovnih motornih vozila mogu koristiti samo obveznici PDV koji se bave prometom polovnih motornih vozila.

Prema navedenim zakonskim odredbama, promet dobara - novih i polovnih (upotrebljavanih) motornih vozila u Republici, oporezuje se PDV po stopi od 18%, samo ukoliko je prenosilac prava raspolaganja konkretnih dobara, odnosno prodavac ili neko drugo lice, poreski obveznik PDV, s tim što se razlikuje poreska osnovica i PDV račun, kao i da oporezivanje razlike, od 26.07.2005. godine, primenjuju samo obveznici PDV koji obavljaju delatnost prometa polovnih motornih vozila.

Na promet motornih vozila koji u Republici obavlja strano lice, a to lice u Republici nema sedište, kao ni stalnu poslovnu jedinicu, plaća se PDV koju obavezu ima poreski punomoćnik stranog lica, a ako strano lice nije odredilo poreskog punomoćnika, tada primalac motornog vozila ima obavezu uplate PDV na primljeno motorno vozilo od stranog lica, u skladu sa odredbama člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Na uvoz motornih vozila plaća se PDV bez obzira na status uvoznika (fizičko lice, pravno lice, preduzetnik i dr. ), kao i na činjenicu da li je ili nije to lice obveznik PDV ako uvozi motorna vozila. Prema odredbama čl. 58. i 59. Zakona o porezu na dodatu vrednost, na PDV pri uvozu dobara, tj. motornih vozila primenjuju se carinski propisi, kao i da je za obračun i naplatu PDV nadležan carinski organ koji sprovodi carinski postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Novim motornim vozilom, u smislu poreskih zakona, smatra se vozilo koje ni jedanput nije registrovano na području Republike Srbije, a prema tome takav tretman ima i motorno vozilo koje se uvozi kao polovno vozilo.

Polovnim - upotrebljavanim motornim vozilima (u daljem tekstu ove tačke: polovno), u smislu poreskih zakona, smatra se vozilo koje je, u skladu sa propisima, najmanje jedanput bilo registrovano na području Republike Srbije.

U navedenim prometima motornih vozila osnovica PDV je:

kod prometa novog motornog vozila između domaćih lica, od kojih prodavac mora da bude i obveznik PDV - iznos naknade koju kupac plaća prodavcu odnosno prenosiocu prava raspolaganja na novom motornom vozilu kao vlasnik utvrđene u skladu sa članom 17. Zakona o porezu na dodatu vrednost;
kod uvoza motornog vozila (novog ili polovnog) - vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima, u koju se uračunavaju i carina i druge uvozne dažbine, i ostali javni prihodi, osim PDV i svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta (član 19. stav 1. i 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost), a za obračun i naplatu PDV nadležan je carinski organ koji sprovodi carinski postupak;
kod prometa polovnihmotornih vozila u Republici između poreskih obveznika PDV, ili između poreskog obveznika PDV (prenosioca prava raspolaganja na motornom vozilu) i lica koja nisu obveznici PDV, osnovica je razlika između prodajne i nabavne cene po umanjenju PDV primenom preračunate stope PDV (15,254%). Ovo u slučajevima kada je obveznik PDV-prenosilac, odnosno prodavac nabavio to vozilo od lica koje u tom prometu nije dugovalo PDV ili je koristilo oporezivanje razlike između nabavne i prodajne cene vozila.

Oporezivanje razlike između nabavne i prodajne cene u prometu polovnih motornih vozila (izvršenom do 25.07.2005. godine), mogli su da primenjuju i obveznici PDV koji se nisu bavili prometom polovnih motornih vozila, odnosno kojima je to motorno vozilo služilo za obavljanje delatnosti kao osnovno sredstvo.

U prometu polovnih motornih vozila, od 26.07.2005.godine, oporezivanje razlike između nabavne i prodajne cene u prometu polovnih motornih vozila mogu da primenjuju samo obveznici PDV koji obavljaju delatnost prometa polovnih motornih vozila.

Međutim, oporezivanje razlike između prodajne i nabavne cene (ni pre ni posle izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, izvršene u 2005.godini) nije se moglo primeniti, odnosno ne primenjuje se kod prometa polovnog motornog vozila koje je njegov prenosilac - prodavac nabavio do 31. decembra 2004. godine, jer kod nabavke tog motornog vozila nije se ni mogao dugovati PDV, s obzirom da se na promet dobara do 31.decembra 2004. godine primenjivao Zakon o porezu na promet. U ovom slučaju poreska osnovica je naknada utvrđena poodredbama člana 17. Zakona o porezu na dodatu vrednost, tj. poreska osnovica je ukupna naknada, odnosno prodajna cena, ako je takav promet oporeziv PDV u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Kada se primenjuje, odnosno ne primenjuje oporezivanje razlike u prometu polovnih motornih vozila ukazuje se na stav Ministarstva finansija iznet u mišljenju, broj: 413-00-75/2007-04 od 22.01.2007. godine, koji glasi:
«Obveznik PDV koji se bavi prometom polovnih motornih vozila, a koji vrši promet motornog vozila stečenog u poslu razmene od 1. januara 2005. godine, utvrđuje osnovicu za obračun PDV kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra, uz odbitak PDV sadržanog u toj razlici, ako kod nabavke motornog vozila njegov isporučilac nije dugovao PDV (ako je isporučilac lice koje nije obveznik PDV ili ako je isporučilac obveznik PDV, a za izvršeni promet nije imao obavezu obračunavanja i plaćanja PDV u skladu s odredbom člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona i dr.), kao i u slučaju ako je isporučilac obveznik PDV koji je koristio oporezivanje razlike.
Međutim, ako je kod nabavke motornog vozila njegov isporučilac dugovao PDV, što znači da je za izvršeni promet postojala obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, kao i obaveza iskazivanja obračunatog PDV u računu ili drugom dokumentu, prilikom utvrđivanja osnovice za promet tako nabavljenog motornog vozila ne primenjuju se odredbe člana 36. Zakona, već se osnovica za obračun PDV utvrđuje u skladu s odredbama člana 17. Zakona.»

Obveznik PDV koji pri nabavci putničkih automobila i motocikala nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno prilikom njihovog prometa ne obračunava i ne plaća PDV u skladu sa odredbom člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost. U prometu ovih putničkih automobila i motocikala primenjuje se Zakon o porezima na imovinu.

Takođe, ukoliko prenosilac prava raspolaganja na motornim vozilima nije u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost poreski obveznik, odnosno evidentiran u registru obveznika PDV kod Poreske uprave, odnosno stekao uslov da se evidentira u sistem PDV, na takav promet motornih vozila ne primenjuje se Zakon o porezu na dodatu vrednost, već se primenjuje Zakon o porezima na imovinu, ali samo na polovna motorna vozila.

O izvršenom prometu motornih vozila, oporezivom u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, poreski obveznik PDV - prenosilac prava raspolaganja na motornim vozilima, dužan je da za takav promet izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun o prometu motornih vozila, kao i da u računu o prometu motornih vozila (na koji se ne primenjuje član 36. Zakona o porezu na dodatu vrednost) iskaže obračunati PDV (član 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Kod prometa polovnih motornih vozila, s obzirom da se osnovica PDV utvrđuje kao razlika između prodajne i nabavne cene, uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici, obveznik PDV u računu ili drugom dokumentu ne iskazuje podatak o PDV i nema pravo na odbitak PDV (član 36.stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost), već u računu o izvršenom prometu iskazuje podatak o prodajnoj ceni u momentu prometa motornog vozila (član 11. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci «Službeni glasnik RS» br. 105/04, 140/04 i 67/05).

Na osnovu svega prethodno navedenog, kada je prenosilac prava raspolaganja namotornom vozilu, bilo novom bilo polovnom (prodavac, davalac lizinga, lice koje razmenjuje motorno vozilo, u komisionoj prodaji - komitent i komisionar, lice - pravno, odnosno preduzetnik koje daje motorno vozilo, kao dobro pravnog lica odnosno preduzetnika, osnivaču, zaposlenom ili drugom licu, poklonodavac i drugi), evidentiran kao obveznik PDV ili je na osnovu ostvarenog prometa u prethodnih 12 meseci, u momentu prodaje motornog vozila, stekao svojstvo obveznika PDV i ispunio uslov za upis u evidenciju obveznika PDV, na promet motornih vozila se obračunava i plaća PDV, odnosno navedena lica, ako su obveznici PDV na izvršeni promet obračunavaju i plaćaju PDV u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, osim u slučaju iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Takođe, Zakon o porezu na dodatu vrednost primenjuje se i u slučajevima prometa motornih vozila od strane obveznika stranog lica, koji nema sedište u Republici, niti ima poslovnu jedinicu u Republici, na koji promet PDV obračunava i plaća poreski punomoćnik koga odredi strano lice, a ako nije određen punomoćnik, onda PDV plaća primalac motornog vozila-kupac.

Nadležni poreski organ za lice koje je podnelo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon (Obrazac PPI–3) ili poreza na prenos apsolutnih prava (Obrazac PPI-4) sa pratećom dokumentacijom o izvršenom prometu polovnih motornih vozila utvrđuje da li se u konkretnom slučaju promet oporezuje po Zakonu oporezu na dodatu vrednost ili po Zakonu o porezima na imovinu, tako što:
1) vrši uvid u Registar PDV obveznika koji se nalazi na sajtu Poreske uprave (www.poreskauprava.gov.rs) u cilju utvrđivanja činjenica: da li je prenosilac, odnosno prodavac polovnog motornog vozila upisan kao poreski obveznik PDV, ako nije upisan kao obveznik PDV, da li je to lice steklo uslov da se ponaša kao obveznik PDV, kao i da li se to lice bavi obavljanjem delatnosti prometa polovnih motornih vozila;
2) na osnovu priložene dokumentacije ceni da li se radi o prometu oporezivom po Zakonu o porezu na dodatu vrednost ili po Zakonu o porezima naimovinu.

Ako utvrdi da je promet polovnog motornog vozila izvršio obveznik PDV, koji se bavi prometom polovnih motornih vozila i da je taj promet oporeziv PDV, poreski organ po takvim prijavama ne donosi rešenje o poreskoj obavezi poreza na nasleđe i poklon ili poreza na prenos apsolutnih prava, niti vrši bilo kakve overe podnetih dokaza o izvršenom prometu (računa, ugovora i sl. ), s obzirom da ovakav promet ne podleže oporezivanju po Zakonu o porezima na imovinu, već se oporezuje u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

2. Zakon o porezima na imovinu

Sticanje prava svojine, bez naknade ili uz naknadu, na polovnom-upotrebljavanom motornom vozilu (u daljem tekstu ove tačke: upotrebljavano), koje ne podleže oporezivanju PDV, oporezuje se porezom na nasleđe i poklon ili porezom na prenos apsolutnih prava, u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu («Službeni glasnik RS» br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07 i 5/09).

Prema odredbama člana 14. stav 3. Zakona o porezima na imovinu, porez na nasleđe i poklon plaća se, između ostalog, na nasleđeno i na poklon primljeno upotrebljavano motorno vozilo.

Upotrebljavano motorno vozilo jeste motorno vozilo koje je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano na teritoriji Republike Srbije (član 14. stav 5. Zakona o porezima na imovinu).

Poklonom se, u smislu odredbe člana 14. stav 6. Zakona o porezima na imovine,ne smatra prenos bez naknade prava na pokretnim stvarima (upotrebljavano motorno vozilo), na koja se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet (upotrebljavano motorno vozilo) je rezident Republike Srbije, ako se motorno vozilo nalazi na teritoriji Republike Srbije, ili u inostranstvu (član 15. stav 2.Zakonao porezima na imovinu ).

Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi upotrebljavano motorno vozilo je nerezident Republike Srbije za upotrebljavano motorno vozilo koje se nalazi na teritoriji Republike Srbije (član 15. stav 3. Zakonao porezima na imovinu).

Prema odredbi člana 16. stav 1. Zakonao porezima na imovinu, osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze.

Prema odredbi člana 16. stav 2. Zakona o porezima na imovinu, osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležna jedinica Poreske uprave (u daljem tekstu: poreski organ).

Kod drugog i svakog sledećeg rešenja o nasleđivanju između istog ostavioca i naslednika, odnosno kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom obvezniku – poklonoprimcu, osnovicu poreza na nasleđe, odnosno poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti iz stava 1. člana 16. Zakona o porezima na imovinu tekućeg i prethodnih nasleđa, odnosno tekućeg i prethodnih poklona (član 16. stav 3. Zakona o porezima na imovinu).

Prema odredbama člana 17. st. 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu, poreska obaveza u odnosu na nasleđe nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, a u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, a ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi – danom prijema poklona.

Ako se prema zakonu, odnosno rešenju o nasleđivanju prodaja nasleđenih, odnosno na poklon primljenih pokretnih stvari iz člana 14. stav 3. navedenog Zakona (između ostalog, upotrebljavanog motornog vozila) može vršiti samo na osnovu odobrenja nadležnog organa ili po proteku određenog roka, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o dozvoli prodaje, odnosno danom prodaje stvari (član 17. stav 4. Zakona o porezima na imovinu).

Ako ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju ili odluka suda nisu prijavljeni u smislu čl. 35. i 37. Zakonao porezima na imovinu, ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari (upotrebljavanog motornog vozila) koja su predmet oporezivanja prema članu 14. Zakona o porezima na imovinu.

Stope poreza na nasleđe i poklon su progresivne (član 18. Zakona o porezima na imovinu).

Prema odredbama člana 19. st. 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu (koje se primenjuju od 08.07.2007.godine), obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja (u daljem tekstu: nasledni red), porez na nasleđe i poklon plaćaju po sledećim stopama:

Na poresku osnovicu	Plaća se na ime poreza
do 3.000.000 dinara	2%
Preko 3.000.000 dinara	6.000 dinara + 2,5% na iznos preko 3.000.000 dinara

Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%.

Odredbama člana 21. Zakona o porezima na imovinu propisana su poreska oslobođenja od plaćanja poreza na nasleđe i poklon, odnosno u kojim slučajevima naslednik, odnosno poklonoprimac ne plaća porez na nasleđe i poklon na nasleđenu, odnosno poklon primljenu imovinu.

Na osnovu poreske prijave za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon - Obrazac PPI-3 (propisane Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu «Službeni glasnik RS»,br. 139/04, 63/07 i 09/09 – u daljem tekstu: Pravilnik), koju je obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan da podnese u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 17. st.1. do 4. ovog zakona, nadležni poreski organ donosi rešenje, kojim se utvrđuje visina poreske obaveze (poreza na nasleđe i poklon), koja se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ili da je oslobođen od plaćanja poreza na nasleđe i poklon.

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu (član 23. stav 1. tačka 4) Zakona o porezima na imovinu).
U članu 24a stav 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je da se prenosom uz naknadu ne smatra prenos apsolutnih prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Prema odredbi člana 24a. stav 2. Zakona o porezima na imovinu, zamena motornog vozila izvršena u garantnom roku u skladu sa uslovima iz garancije, ne smatra se prenosom uz naknadu na koji se porez na prenos apsolutnih prava plaća, ako strane između kojih se zamena vrši, pored motornog vozila koji se zamenjuje, ne daju drugoj strani i doplatu u novcu ili naknadu u drugom obliku.

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu je prodavac, odnosno prenosilac prava (član 25. stav 1. Zakona o porezima na imovinu).

Porez na prenos apsolutnih prava, prema odredbi člana 30. Zakonao porezima na imovinu, plaća se po stopi od 2,5%.

Porez na prenos apsolutnih prava, u skladu sa odredbama člana 31. stav 1. tač. 8), 9a), 13) i 14) Zakonao porezima na imovinu, ne plaća se:

na prenos uz naknadu specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike, specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama, kao i putničkih automobila za taksi i «rent a car» koji su posebno označeni;
na prenos apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije, uključujući i imovinu, odnosno deo imovine subjekta privatizacije u restrukturiranju, po propisima kojima se uređuje privatizacija, sa subjekta privatizacije na kupca imovine;
kada je obveznik Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
kada je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na prenos apsolutnih prava.

Prema navedenom, porez na prenos apsolutnih prava na prenos uz naknadu upotrebljavanih motornih vozila plaća se, osim za slučajeve za koje je po članu 31. stav 1. tač. 8), 9a), 13) i 14) Zakona o porezima na imovinu propisano oslobođenje, u sledećim slučajevima:

na promet upotrebljavanih motornih vozila između lica koja nisu obveznici PDV;
na promet upotrebljavanih motornih vozila kada prenosilac prava svojine na istima nije obveznik PDV ili kada je prenosilac obveznik PDV a taj promet ne podleže obračunu i plaćanju PDV.

Za navedene slučajeve prometa motornih vozila, na osnovu poreske prijave za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava - Obrazac PPI – 4(propisan Pravilnikom), koju je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan da podnese sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 29. st. 1. do 7. Zakona oporezima na imovinu, nadležni poreski organ donosi rešenje, kojim se utvrđuje visina poreske obaveze (poreza na prenos apsolutnih prava), koja se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ili da je oslobođen od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava (čl. 36. i 40. Zakona o porezima na imovinu).

Odredbom člana 42. Zakona o porezima na imovinu propisano je da lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac, jemči supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno za plaćanje poreza na poklon, a jemči solidarno ako se ugovorom obavezalo da plati porez na prenos apsolutnih prava, odnosno poreza na poklon.

Iz svega napred navedenog proizlazi, da radi registracije motornih vozila kod Ministarstva unutrašnjih poslova, kao organa nadležnog za registraciju motornih vozila, nadležni poreski organ ne overava dokumentaciju o pribavljanju motornih vozila u slučajevima kada se radi o prometu motornih vozila oporezivih u skladu sa Zakonom o o porezu na dodatu vrednost.

Kada nadležni poreski organ nesumnjivo utvrdi da se radi o sticanju prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu (nasleđivanjem, poklonom ili uz naknadu), oporezivog prema Zakonu o porezima na imovinu, odnosno na koji se plaća porez na nasleđe i poklon ili porez na prenos apsolutnih prava, u takvom slučaju donosi rešenje o utvrđivanju poreza na nasleđe i poklon ili poreza na prenos apsolutnih prava .

Prema tome, lica koja su nabavila ili na drugi način stekla pravo raspolaganja motornim vozilom pri čemu je postojala obaveza obračuna i plaćanja PDV, prilikom registracije tog motornog vozila kod Ministarstva unutrašnjih poslova neće imati overene, od strane nadležnog poreskog organa, dokaze o pribavljanju motornih vozila (račune, ugovore i sl.). O takvom prometu konkretna lica moraju da imaju PDV račun, čije je izdavanje i sadržina propisano odredbama člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost(a što može biti i ugovor ukoliko sadrži sve propisane podatke za PDV račun) i Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci (u slučaju prometa polovnih motornih vozila, kada PDV račun umesto iznosa osnovice, poreske stope koja se primenjuje i iznosa PDV sadrži podatak o prodajnoj ceni).

Za motorna vozila, čiji promet ne podleže obračunu i plaćanju PDV, već plaćanju poreza na poklon i nasleđe ili poreza na prenos apsolutnih prava, nadležni poreski organ donosi rešenje i nakon izvršenog plaćanja utvrđenog poreza na nasleđe i poklon ili poreza na prenos apsolutnih prava, overava dokument o poklonjenom ili nasleđenom motornom vozilu, odnosno dokument o izvršenom prenosu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, što je dokaz Ministarstvu unutrašnjih poslova da je promet takvog vozila bio predmet oporezivanja i za koji je plaćen utvrđeni porez.

Dakle, od 1. januara 2005.godine, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, predmet registracije motornih vozila mogla su imogu biti:

nova i polovna motorna vozila iz uvoza, na koja se pri uvozu obračunava i plaća PDV;
nova motorna vozila, na koja se pri prometu u Republici obračunava i plaća PDV;
polovna (upotrebljavana) motorna vozila, na koja se pri prometu u Republici obračunava i plaća PDV;
upotrebljavana motorna vozila, na koja se kod prenosa bez naknade ili uz naknadu obračunava i plaća porez na nasleđe i poklon odnosno porez na prenos apsolutnih prava.

Dokumentacija o prometu motornih vozila, koji se oporezuje u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, ne overava se od strane nadležnog poreskog organa.

Dokumentacija o prometu motornih vozila, koji se oporezuje u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, overava se od strane nadležnog poreskog organa, ako je plaćen porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, utvrđen rešenjem.

Ovim uputstvom stavlja se van snage Uputstvo o primeni propisa koji regulišu oporezivanje motornih vozila od 1. januara 2005. godine, broj: 43-07436/2004-08 od 24.12.2004. godine.