Vlada objavljuje:

USKLAĐENE DINARSKE IZNOSE

akciza iz člana 9. st. 1. i 5, člana 12a, člana 14, člana 14a stav 2. tač. 5) i 6), člana 14b, člana 40a stav 1. tač. 8)–11), člana 40g i člana 40o stav 1. Zakona o akcizama godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini

1. Dinarski iznosi akciza iz člana 9. stav 1, člana 12a, člana 14, člana 14a stav 2. tač. 5) i 6), člana 14b, člana 40a stav 1. tač. 8)–11), člana 40g i člana 40o stav 1. Zakona o akcizama („Službeni glasnik RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 55/15, 103/15, 108/16, 30/18, 153/20, 53/21 i 75/23), usklađeni godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini, saglasno članu 17. stav 1. i članu 40v st. 1, 2. i 5. Zakona o akcizama, su:

2. Dinarski iznosi iz člana 9. stav 5. Zakona o akcizama do kojih se umanjuje plaćena akciza na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti iz člana 9. stav 1. tač. 3)–7) Zakona o akcizama, usklađeni godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini, saglasno članu 17. stav 1. Zakona o akcizama, prema nameni su:

3. Usklađeni dinarski iznosi iz tač. 1. i 2. primenjuju se od 1. maja 2024. godine.

4. Ove dinarske iznose objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 43-2894/2024

U Beogradu, 5. aprila 2024. godine

Vlade

Prvi potpredsednik Vlade,

Ivica Dačić, s.r.

Vlada objavljuje

USKLAĐENE DINARSKE NEOPOREZIVE IZNOSE

poreza na dohodak građana iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12), 13), 29), 30) i 31), člana 12b st 1. i 2, člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 5), 7), 8), 9) i 9a), člana 21a stav 2, člana 83. stav 4. tačka 1) i člana 85. stav 1. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak građana godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini

1. Usklađeni dinarski neoporezivi iznosi poreza na dohodak građana iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12), 13), 29), 30) i 31), člana 12b st. 1. i 2, člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 5), 7), 8), 9) i 9a), člana 21a stav 2, člana 83. stav 4. tačka 1) i člana 85. stav 1. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18,  86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22 i 92/23) su:

2. Usklađeni dinarski neoporezivi iznosi poreza na dohodak građana iz tačke 1. primenjuju se od 1. februara 2024. godine.

05 broj 43-537/2024

U Beogradu, 25. januara 2024. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.“

1. Kada da platite poreze

- Porez se plaća o dospelosti poreza, u rokovima koji su propisani zakonom, na propisane uplatne račune poreza.

- Ukoliko se porez plaća po rešenju Poreske uprave, porez se plaća u roku utvrđenom rešenjem.

- Ukoliko se porez plaća u vidu akontacija po rešenju Poreske uprave, rok za plaćanje akontacija poreza jeste 15. u tekućem mesecu za prethodni mesec.

2. Kako da platite porez

• Preduzetnici i pravna lica

Preduzetnici i pravna lica porez plaćaju prenosom novčanih sredstava sa svog poslovog računa na propisane uplatne račune javnih prihoda.

• Fizička lica

Fizička lica porez plaćaju uplatom novčanih sredstava na propisane uplatne račune javnih prihoda.

3. Posledice neplaćanja ili neblagovremenog neplaćanja poreza

• Kamata

Na iznos manje plaćenog poreza (na iznos glavne poreske obaveze), počev od narednog dana od dana dospelosti poreza, obračunava se kamata (po sledećoj stopi: godišnja referentna stopa Narodne banke Srbije, uvećana za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto).

• Opomena

Poreska uprava poreskom obvezniku, koji o dospelosti nije platio porez u celosti ili delimično, šalje opomenu o vrsti i iznosu poreza, sa:

- Nalogom da dospeli porez plati u roku od 5 dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom do dana uplate poreza;

- Upozorenjem da će Poreska uprava, ukoliko porez ne bude plaćen u roku iz opomene, otpočeti postupak prinudne naplate poreza;

- Poukom da u roku od 5 dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza.

• Posledice početka postupka prinudne naplate

- Naplata iz celokupne imovine poreskog obveznika, osim iz dela određenog u članu 82. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administarcijipo, odnosno iz dela koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje;

- Uvećanje glavnog duga za 5% na dan početka prinudne naplate na koji se obračunava kamata;

- Plaćanje troškova prinudne naplate.

- Podaci o dugovanom porezu ili o blokadi poslovnog računa zbog neplaćenog poreza svakako imaju uticaja na bonitet i kreditnu sposobnost poreskog obveznika u poslovnom svetu (dobijanje kredita, ugovaranje poslova, učešća na tenderima)

4. Kako da odložite plaćanje dugovanog poreza

• Zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza

Zahtev se podnosi nadležnoj filijali Poreske uprave, prema sedištu (pravna lica i preduzetnici), odnosno prebivalištu (fizička lica) poreskog obveznika * (klikom preuzmite obrazac Zahteva)

• Šta se odlaže, na koliko rata i šta se otpisuje

Odlaže se plaćanje:

- Glavnog duga i 50% kamate, sem za obaveze utvrđene u postupku kontrole u kojem slučaju se odlaže 100% kamate;

- Na rate, najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci („grejs period“).

Otpisuje se 50% kamate po isplati odloženog duga u potpunosti (sukcesivno, po isteku svakih 12 meseci, do izmirenja odloženog dugovanog poreza u potpunosti – ukoliko se u potpunosti ispoštuje utvrđena dinamika plaćanja, odnposno u potpunosti plati odloženi glavni dug, odložena kamata, pripadajuća kamata na ostatak odloženog glavnog duga i tekuće obaveze).

• Fizička lica koja duguju do 200.000 dinara i pravna lica i preduzetnici koji duguju do 1.500.000 dinara

Nije potrebno ispunjenje uslova niti davanje sredstava obezbeđenja, u smislu čl. 73. i 74. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

• Fizička lca koja duguju preko 200.000 dinara i pravna lica i preduzetnici koji duguju preko 1.500.000 dinara

- Moraju da ispune određene uslove (da dugovani porez iznosi najmanje – za fizičko lice 10% od oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje; za preduzetnika i malo pravno lice 5% od ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno godišnjeg paušalnog prihoda; za srednje i veliko pravno lice 5% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju);

- Moraju da daju sredstva obezbeđenja naplate (hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika; zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika; neopoziva bankarska garancija; jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine; trasirana menica akceptirana od strane dva žiranta sa ustanovljavanjem administrativnih zabrana na zaradama žiranata; i menica avalirana od strane poslovne banke – u slučaju hipoteke na nepokretnosti poreskog obveznika, zaloge na pokretnim stvarima poreskog obveznika i jemstva drugog lica koje je vlasnik imovine – sredstva obezbeđenja ne mogu biti manja od 120% visine dugovanog poreza).

Na osnovu člana 12a stav 4. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 93/12, 114/12 - US, 47/13, 48/13 - ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19),

Vlada objavljuje

DINARSKE IZNOSE MESEČNIH ZARADA IZ ČLANA 15V ST. 5. I 6.

ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA, ZA 2021. GODINU

(Sl. glasnik RS br. 156/20)

Osnovni tekst na snazi od 24/12/2020 , u primeni od 01/01/2021 

1. Dinarski iznos mesečne zarade iz člana 15v stav 5. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 93/12, 114/12 - US, 47/13, 48/13 - ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19 - u daljem tekstu: Zakon), za 2021. godinu, iznosi 243.450 dinara.

2. Dinarski iznos mesečne zarade iz člana 15v stav 6. Zakona, za 2021. godinu, iznosi 162.300 dinara.

3. Iznosi iz tač. 1. i 2. primenjuju se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tih iznosa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

05 broj 438-10812/2020
U Beogradu, 24. decembra 2020. godine

Vlada

Predsednik,
Ana Brnabić, s.r.

Na osnovu člana 12a stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19 i 153/20),

Vlada objavljuje:

USKLAĐENE DINARSKE NEOPOREZIVE IZNOSE

poreza na dohodak građana iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12), 13), 29), 30) i 31), člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 5), 7), 8), 9) i 9a), člana 21a stav 2, člana 83. stav 4. tačka 1) i člana 85. stav 1. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak građana godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2020. godini

1. Usklađeni dinarski neoporezivi iznosi poreza na dohodak građana iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12), 13), 29), 30) i 31), člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 5), 7), 8), 9) i 9a), člana 21a stav 2, člana 83. stav 4. tačka 1) i člana 85. stav 1. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19 i 153/20) su:

2. Usklađeni dinarski neoporezivi iznosi poreza na dohodak građana iz tačke 1. primenjuju se od 1. februara 2021. godine.

05 broj 43-713/2021

U Beogradu, 28. januara 2021. godine

Vlada

Predsednik,

Ana Brnabić, s.r.

Ovim pravilnikom propisuje se način podnošenja i sadržina poreske prijave za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na paušalni prihod od samostalne delatnosti u skladu sa članom 40. - 42. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, broj 24/01,...,113/17).

Imajući u vidu navedeno, počev od 01. januara 2018. godine, Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na paušalni prihod od samostalne delatnosti – Obrazac PPDG-1R (u daljem tekstu: poreska prijava PPDG-1R), kao i izmenjena poreska prijava PPDG-1R, podnose se Poreskoj upravi isključivo u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave.

Ako poreska prijava koja je podneta u elektronskom obliku, sadrži nedostatke u pogledu formalne ispravnosti i matematičke tačnosti, Poreska uprava, u elektronskom obliku, obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima. Tako podneta poreska prijava ne smatra se podnetom.

Poresku prijavu PPDG- 1R podnosi poreski obveznik, poreski punomoćnik ili drugo lice koje je poreski obveznik ovlastio za podnošenje poreske prijave, zakonski zastupnik i zastupnik po službenoj dužnosti (u daljem tekstu: podnosilac prijave).

Podnosilac prijave dužan je da elektronski potpiše poresku prijavu PPDG- 1R u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.

       Poreska prijava PPDG-1R sastoji se iz 11 delova, i to:

1)      Podaci o prijavi;

2)      Podaci o poreskom obvezniku;

3)      Podaci za utvrđivanje obaveze plaćanja doprinosa;

4)      Podaci o radnji;

5)      Podaci o delatnosti;

6)      Podaci o prihodima;

7)      Posebni podaci;

8)      Podaci o posebnim prostorima - izdvojenim poslovnim jedinicama;

9)      Podaci o podnosiocu prijave;

10)  Napomena podnosioca prijave;

11)  Prilog uz prijavu.

Preduzetnici koji su od 1. januara 2018. godine stekli pravo na paušalno oporezivanje po osnovu samostalne delatnosti, a opredelili su se za paušalno oporezivanje, podnose poresku prijavu PPDG-1R, u elektronskom obl

Preduzetnici koji porez na dohodak građana i doprinose po osnovu obavljanja samostalne delatnosti zaključno sa 31. decembrom 2017. godine plaćaju na paušalni prihod, i nemaju izmene uslova i obima poslovanja, odnosno prometa i drugih uslova od uticaja na visinu poreske obaveze kod paušalnog oporezivanja počev od 1. januara 2018. godine, ne podnose PPDG-1R u elektronskom obliku.

Ako je zaključno sa 31. decembrom 2017. godine došlo do izmene uslova i obima poslovanja, odnosno prometa i drugih uslova od uticaja na visinu poreske obaveze kod paušalnog oporezivanja, preduzetnici su dužni da počev od 1. januara 2018. godine, podnesu poresku prijavu PPDG-1R u elektronskom obliku.

Imajući u vidu navedeno, od 1. januara 2018. godine, novoosnovani poreski obveznik, kome je odobreno pravo da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđeni prihod (paušalno oporezivanje), dužan je da u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa, odnosno od datuma početka obavljanja delatnosti, podnese poresku prijavu PPDG-1R u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave.

Poreski obveznik koji porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđeni prihod i kod kojeg je zaključno sa  31. decembrom 2017. godine, došlo do određenih promena u toku obavljanja samostalne delatnosti, a koje se odnose na:

-        prestanak obavljanja samostalne delatnosti;

-        prekid obavljanja samostalne delatnosti;

-        prelazak iz paušalnog oporezivanja u oporezivanje na stvarni prihod;

-        promena osnova osiguranja;

-        nastavak obavljanja samostalne delatnosti nakon prekida obavljanja delatnosti;

-        prelazak iz oporezivanja na stvarni prihod u paušalno oporezivanje;

-        nastavak plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u periodu prekida obavljanja samostalne delatnosti;

-        obavljanje delatnosti preko ovlašćenog poslovođe za vreme ostvarivanja naknade zarade zbog porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

-        promena vlasnika radnje;

-        nastavak obavljanja samostalne delatnosti nakon prestanka obavljanja delatnosti preko ovlašćenog poslovođe;

-        promena sedišta radnje;

-        prestanak plaćanja doprinosa u periodu prekida obavljanja samostalne delatnosti; 

-        izmena obima poslovanja, odnosno prometa i drugih uslova od uticaja na visinu poreske obaveze kod paušalnog oporezivanja;      

dužan je da, ukoliko o tome nije obavestio Poresku upravu, počev od 1. januara 2018. godine, podnese poresku prijavu PPDG-1R u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave, u zakonom propisanom roku, u kojoj će između ostalog, u polje 1.1a - Osnov za prijavu – uneti propisanu oznaku jedne od navedenih vrsta promene, u skladu sa zakonom.  

Poreski obveznik koji porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđeni prihod i kod kojeg zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, nije došlo do navedenih promena, nije dužan da podnese poresku prijavu. Istu je obavezan da podnese na opisan način u slučajevima nastanka neke od navedenih promena.

Poreski inspektor za svaki od navedenih slučajeva, nakon prijema poreske prijave, sprovodi postupak kontrole i u postupku kontrole donosi odgovarajuću vrstu poreskog rešenja.

Vlada objavljuje

USKLAĐENE DINARSKE IZNOSE AKCIZA

iz člana 9. stav 1. tačka 1), tačka 2) alineja treća, tačka 3) alineja četvrta, tačka 4), tačka 5) alineja četvrta, tačka 6) i tačka 7) alineja treća, člana 9. stav 5. tačka 1) podtačka (1) alineja treća, podtačka (4) alineja prva, podtač. (5) i (6), tačka 2), tačka 3) podtačka (1) alineja treća, podtačka (2) alineja prva, podtačka (3), tač. 4), 5) i 6), člana 12a, čl. 14.
i 14a, člana 40a stav 1. tačka 3) i člana 40g Zakona
o akcizama godišnjim indeksom potrošačkih cena
u 2017. godini

1. Dinarski iznosi akciza iz člana 9. stav 1. tačka 1), tačka 2) alineja treća, tačka 3) alineja četvrta, tačka 4), tačka 5) alineja četvrta, tačka 6) i tačka 7) alineja treća, člana 12a, čl. 14. i 14a, člana 40a stav 1. tačka 3) i člana 40g Zakona o akcizama („Službeni glasnik RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 55/15, 103/15 i 108/16), usklađeni godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2017. godini, saglasno članu 17. stav 1. i članu 40v st. 1. i 5. Zakona o akcizama, su:

2. Dinarski iznosi iz člana 9. stav 5. tačka 1) podtačka (1) alineja treća, podtačka (4) alineja prva, podtač. (5) i (6), tačka 2), tačka 3) podtačka (1) alineja treća, podtačka (2) alineja prva, podtačka (3), tač. 4), 5) i 6) Zakona o akcizama do kojih se umanjuje plaćena akciza na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti iz člana 9. stav 1. tač. 3), 4), 5), 6) i 7) Zakona o akcizama, usklađeni godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2017. godini, saglasno članu 17. stav 1. Zakona o akcizama, prema nameni su:

3. Usklađeni dinarski iznosi iz tač. 1. i 2. primenjuju se od osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

1. Zakon o porezu na dodatu vrednost

Prvog januara 2005. godine prestaoje da važi Zakon o porezu na promet («Službeni glanik RS», br. 22/01, 73/01, 80/02, 73/03 i 84/04), a umesto istog započeta je primena Zakona o porezuna dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», br. 84/04 i 86/04-ispravka), koji je do sada dva puta menjan i dopunjavan, i to:
- Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», broj 61/05);
- Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», broj 61/07).

Odredbama člana 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, propisano je da je porez na dodatu vrednost (PDV) opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je da su predmet oporezivanja PDV: isporuka dobara, odnosno promet dobara koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti i uvoz dobara u Republiku.

Pod prometom dobara smatra se prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako Zakonom o porezu na dodatu vrednost nije drukčije određeno  (član 4. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Prometom dobara, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, između ostalog, smatra se, i
- predaja dobara po osnovu ugovora o lizingu, u skladu sa zakonom, ili na osnovu ugovora o prodaji sa odloženim plaćanjem kojim je utvrđeno da se pravo raspolaganja prenosi najkasnije otplatom poslednje rate;
- prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu ;
- razmena dobara za druga dobra ili usluge (stav 3. člana 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Takođe, sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica i svaki drugi promet dobara bez naknade, pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno (stav 4. tačka 1) i 2) i stav 5. člana 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Ne smatra se prometom dobara:

• do 25. 07. 2005. godine - prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima, ako prenosilac nije poreski obveznik PDV (prema  odredbi člana 6. stav 1. tačka 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost «Službeni glasnik RS», br. 84/04 i 86/04 – ispravka, koja je važila  do 25.07.2005. godine);
• od 26. 07. 2005. godine - promet putničkih automobila, motocikala, plovnih objekata i vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno (prema odredbi člana 6. stav 1. tačka 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost «Službeni glasnik RS», br. 84/04, 86/04-ispravka, i 61/05, koja važi od 26.07.2005.godine). 

Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima («Službeni glasnik RS», broj 41/09 i 53/10) u članu 7. stav 1. tač. 33), 36) i 41), definisana su:  motorna vozila, motocikl i putničko vozilo.

Motorno vozilo je vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuču priključnog vozila, osim šinskih vozila (tačka 33) člana 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).

Motocikl je motorno vozilo sa dva točka ili sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila (motockl sa bočnim sedištem), čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, prelazi 45km/h, ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4kw kada vozilo ima električni pogon (tačka 36. člana 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).

Putničko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača (tačka 41) člana 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).

Poreski obveznik PDV je lice koje samostalo obavlja promet dobarai usluga, u okviru obavljanja delatnosti, koja predstavlja trajnu aktivnost poreskog obveznika u cilju ostvarivanja prihoda, a smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vrši u okviru poslovne jedinice  (član 8.st. 1.-3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ).

Prema odredbama člana 8. st. 4. i 5. Zakona o porezu na dodatu vrednost, obveznik je i lice u čije ime i za čiji račun se vrši isporuka dobara ili pružanje usluga, odnosno obveznik je lice koje vrši isporuku dobara, odnosno usluga u svoje ime, a za račun drugog lica.

Poreski obveznici, u smislu člana 9. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost, su: i Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom u cilju obavljanja poslova državne uprave, ukoliko obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova državne uprave, čiji obim je u prethodnih 12 meseci, prema članu 38. stav 1.  Zakona o porezu na dodatu vrednost, prelazio 2.000.000 dinara (što je važilo do 31.12.2007. godine), odnosno prelazi 4.000.000 dinara (što važi od 01.01.2008.godine), i  ako se radi o oporezivom prometu po ovom zakonu.

Saglasno odredbama člana 10. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost  poreski dužnik PDV je lice koje je dužno da plati obračunati PDV, a to su sledeća lica:

• obveznik PDV iz člana 8. i 9. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost;
• poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici;
• primalac dobara i usluga, ako strano lice, koje u Republici obavlja promet,  nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, ne odredi poreskog punomoćnika;
• lice koje u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun iskaže PDV, a u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost nije dužan da obračuna i plaća PDV;
• lice koje uvozi dobro.

Opšta stopa PDV je 18% (član 23. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Prema odredbama člana 17. st. 1.-3. Zakona o porezu na dodatu vrednost poreska osnovica kod prometa dobara jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući i subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara, u koju nije uključen PDV, u koju se uračunavaju i: akcize, carine i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV; svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga. Osnovica ne sadrži: popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara odobravaju u momentu vršenja prometa dobara i iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, a taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu.

Ako naknada ili deo naknade nije izražen u novcu, već u obliku prometa dobara i usluga, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV (stav 4. člana 17. Zakona o  porezu na dodatu vrednost).

Kod prometa dobara ili usluga, koje čine ulog u privredno društvo, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV (stav 5. člana 17. Zakona o porezu na dodatu vrednost PDV, koji je  dodat  Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost «Službeni glasnik RS», broj 61/07). 
Osnovicom kod prometa dobara iz člana  4. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost (uzimanje dobara koja su deo poslovne imovipe poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih i drugih lica; svaki drugi promet bez naknade) smatra se nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara i usluga, u momentu prometa (član 18. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Kod uvoza dobara osnovica je vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima, u koju se uračunavaju i: akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV; svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici (član 19. stav 1. i 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost).
Prvim odredištem, u smislu stava 2. tačka 2) člana 19. Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra se mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto prvog pretovara dobara u Republici.

Prema članu 36. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, kada se radi o prometu polovnih dobara, uključujući i polovna motorna vozila, osnovica PDV je razlika između prodajne i nabavne cene dobra (oporezivanje razlike), uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici, što znači da se iz razlike između prodajne i nabavne cene primenom preračunate opšte stope PDV, koja iznosi 15,254%, utvrđuje iznos PDV, koji se odbija od navedene razlike da bi se utvrdila osnovica PDV, na koju se primenom propisane opšte stope od 18%  dobije iznos PDV, koji je isti i kada se primeni preračunata stopa na razliku sa uključenim PDV (prodajna cena minus nabavna cena).

Oporezivanje razlike u oporezivom PDV prometu polovnih motornih vozila mogli su, do 25.07.2005. godine, da primenjuju svi obveznici PDV.

Međutim, od 26.07.2005.godine, prema članu 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», broj 61/05) a u vezi člana 36. Zakona o porezu na dodatu vrednost, oporezivanje razlike u oporezivom PDV prometu polovnih motornih vozila mogu koristiti samo obveznici PDV koji se bave prometom polovnih motornih vozila.

Prema navedenim zakonskim odredbama, promet dobara - novih i polovnih (upotrebljavanih) motornih vozila u Republici, oporezuje se PDV po stopi od 18%, samo ukoliko je prenosilac prava raspolaganja konkretnih dobara, odnosno prodavac ili neko drugo lice, poreski obveznik PDV, s tim što se razlikuje poreska osnovica i PDV račun, kao i da oporezivanje razlike, od 26.07.2005. godine, primenjuju samo obveznici PDV koji obavljaju delatnost prometa polovnih motornih vozila.

Na promet motornih vozila koji u Republici obavlja strano lice, a to lice u Republici nema sedište, kao ni stalnu poslovnu jedinicu, plaća se PDV koju obavezu ima poreski punomoćnik stranog lica, a ako strano lice nije odredilo poreskog punomoćnika, tada primalac motornog vozila ima obavezu uplate PDV na primljeno motorno vozilo od stranog lica,  u skladu sa odredbama člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Na uvoz motornih vozila plaća se PDV bez obzira na status uvoznika (fizičko lice, pravno lice, preduzetnik i dr. ), kao i na činjenicu da li je ili nije to lice obveznik PDV ako uvozi motorna vozila. Prema odredbama čl. 58. i 59. Zakona o porezu na dodatu vrednost, na PDV pri uvozu dobara, tj. motornih vozila primenjuju se carinski propisi, kao i da je za obračun i naplatu PDV nadležan carinski organ koji sprovodi carinski postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Novim motornim vozilom, u smislu poreskih zakona, smatra se vozilo koje ni jedanput nije registrovano na području Republike Srbije, a prema tome takav tretman ima i motorno vozilo koje se uvozi kao polovno vozilo.

Polovnim - upotrebljavanim motornim vozilima (u daljem tekstu ove tačke: polovno), u smislu poreskih zakona, smatra se vozilo koje je, u skladu sa propisima, najmanje jedanput  bilo  registrovano na području Republike Srbije.

U navedenim prometima motornih vozila osnovica PDV je:

• kod prometa novog motornog vozila između domaćih lica, od kojih prodavac mora da bude i obveznik PDV - iznos naknade koju kupac plaća prodavcu odnosno prenosiocu prava raspolaganja na novom motornom vozilu kao vlasnik utvrđene u skladu sa članom 17. Zakona o porezu na dodatu vrednost;
• kod uvoza motornog vozila (novog ili polovnog) - vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima, u koju se uračunavaju i carina i druge uvozne dažbine, i ostali javni prihodi, osim PDV i svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta (član 19. stav 1. i 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost), a za obračun i naplatu PDV nadležan je carinski organ koji sprovodi carinski postupak;
• kod prometa polovnihmotornih vozila u Republici između poreskih obveznika PDV, ili između poreskog obveznika PDV (prenosioca prava raspolaganja na motornom vozilu) i lica koja nisu obveznici PDV, osnovica je razlika između prodajne i nabavne cene po umanjenju PDV primenom preračunate stope PDV (15,254%). Ovo u slučajevima kada je obveznik PDV-prenosilac, odnosno prodavac nabavio to vozilo od lica koje u tom prometu nije dugovalo PDV ili je koristilo oporezivanje razlike između nabavne i prodajne cene vozila.  

Oporezivanje razlike između nabavne i prodajne cene u prometu polovnih motornih vozila (izvršenom do 25.07.2005. godine), mogli su da primenjuju i obveznici PDV koji se nisu bavili prometom polovnih motornih vozila, odnosno kojima je to motorno vozilo služilo za obavljanje delatnosti kao osnovno sredstvo.

U prometu polovnih motornih vozila, od 26.07.2005.godine, oporezivanje razlike između nabavne i prodajne cene u prometu polovnih  motornih vozila mogu da primenjuju samo obveznici PDV koji obavljaju delatnost prometa polovnih motornih vozila.

Međutim, oporezivanje razlike između prodajne i nabavne cene (ni pre ni posle izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, izvršene u 2005.godini) nije se moglo primeniti, odnosno ne primenjuje se kod prometa polovnog motornog vozila koje je njegov prenosilac - prodavac nabavio do 31. decembra 2004. godine, jer  kod nabavke tog motornog vozila nije se ni mogao dugovati PDV, s obzirom da se na promet dobara do 31.decembra 2004. godine primenjivao Zakon o porezu na promet. U ovom slučaju poreska osnovica je  naknada utvrđena poodredbama člana 17. Zakona o porezu na dodatu vrednost, tj. poreska osnovica je ukupna naknada, odnosno prodajna cena, ako je takav promet oporeziv PDV u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Kada se primenjuje, odnosno ne primenjuje oporezivanje razlike u prometu polovnih motornih vozila ukazuje se na stav Ministarstva finansija iznet u mišljenju, broj: 413-00-75/2007-04 od 22.01.2007. godine, koji glasi: 
«Obveznik PDV koji se bavi prometom polovnih motornih vozila, a koji vrši promet motornog vozila stečenog u poslu razmene od 1. januara 2005. godine, utvrđuje osnovicu za obračun PDV kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra, uz odbitak PDV sadržanog u toj razlici, ako kod nabavke motornog vozila njegov isporučilac nije dugovao PDV (ako je isporučilac lice koje nije obveznik PDV ili ako je isporučilac obveznik PDV, a za izvršeni promet nije imao obavezu obračunavanja i plaćanja PDV u skladu s odredbom člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona i dr.), kao i u slučaju ako je isporučilac obveznik PDV koji je koristio oporezivanje razlike.
Međutim, ako je kod nabavke motornog vozila njegov isporučilac dugovao PDV, što znači da je za izvršeni promet postojala obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, kao i obaveza iskazivanja obračunatog PDV u računu ili drugom dokumentu, prilikom utvrđivanja osnovice za promet tako nabavljenog motornog vozila ne primenjuju se odredbe člana 36. Zakona, već se osnovica za obračun PDV utvrđuje u skladu s odredbama člana 17. Zakona.»

Obveznik PDV koji pri nabavci putničkih automobila i motocikala nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno prilikom njihovog prometa ne obračunava i ne plaća PDV u skladu sa odredbom člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost.  U prometu ovih putničkih automobila i motocikala primenjuje se Zakon o porezima na imovinu.

Takođe, ukoliko prenosilac prava raspolaganja na motornim vozilima nije u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost poreski obveznik, odnosno evidentiran u registru obveznika PDV kod Poreske uprave, odnosno stekao uslov da se evidentira u sistem PDV, na takav promet motornih vozila ne primenjuje se Zakon o porezu na dodatu vrednost, već se primenjuje Zakon o porezima na imovinu, ali samo na polovna motorna vozila.

O izvršenom prometu motornih vozila, oporezivom u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, poreski obveznik PDV - prenosilac prava raspolaganja na motornim vozilima, dužan je da za takav promet izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun o prometu motornih vozila, kao i da u računu o prometu motornih vozila (na koji se ne primenjuje član 36. Zakona o porezu na dodatu vrednost) iskaže obračunati PDV (član 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Kod prometa polovnih motornih vozila, s obzirom da se osnovica PDV utvrđuje kao razlika između prodajne i nabavne cene, uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici, obveznik PDV u računu ili drugom dokumentu ne iskazuje podatak o PDV i nema pravo na odbitak PDV (član 36.stav 4. Zakona o  porezu na dodatu vrednost), već u računu o izvršenom prometu iskazuje podatak o prodajnoj ceni u momentu prometa motornog vozila (član 11. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci «Službeni glasnik RS» br. 105/04, 140/04 i 67/05).

Na osnovu svega prethodno navedenog, kada je prenosilac prava raspolaganja namotornom vozilu, bilo novom bilo polovnom (prodavac, davalac lizinga, lice koje razmenjuje motorno vozilo, u komisionoj prodaji - komitent i komisionar, lice - pravno, odnosno preduzetnik koje daje motorno vozilo, kao dobro pravnog lica odnosno preduzetnika, osnivaču, zaposlenom ili drugom licu, poklonodavac i drugi), evidentiran kao obveznik PDV ili je na osnovu ostvarenog prometa u prethodnih 12 meseci, u momentu prodaje motornog vozila, stekao svojstvo obveznika PDV i ispunio uslov za upis u evidenciju obveznika PDV, na promet motornih vozila se obračunava i plaća PDV, odnosno navedena lica, ako su obveznici PDV na izvršeni promet obračunavaju i plaćaju PDV u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, osim u slučaju iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Takođe, Zakon o porezu na dodatu vrednost primenjuje se i u slučajevima prometa motornih vozila od strane obveznika stranog lica, koji nema sedište u Republici, niti ima poslovnu jedinicu u Republici, na koji promet PDV obračunava i plaća poreski punomoćnik koga odredi strano lice, a ako nije određen punomoćnik, onda PDV  plaća primalac motornog vozila-kupac.

Nadležni poreski organ za lice koje je podnelo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon (Obrazac PPI–3) ili poreza na prenos apsolutnih prava (Obrazac PPI-4) sa pratećom dokumentacijom o izvršenom prometu polovnih motornih vozila utvrđuje da li se u konkretnom slučaju promet oporezuje po Zakonu oporezu na dodatu vrednost ili po Zakonu o porezima na imovinu, tako što:
1) vrši uvid u Registar PDV obveznika koji se nalazi na sajtu Poreske uprave (www.poreskauprava.gov.rs) u cilju utvrđivanja činjenica: da li je prenosilac, odnosno prodavac polovnog motornog vozila upisan kao poreski obveznik PDV, ako nije upisan kao obveznik PDV,  da li je to lice steklo uslov da se ponaša kao obveznik PDV, kao i da li se to lice bavi obavljanjem delatnosti prometa polovnih motornih vozila; 
2) na osnovu priložene dokumentacije ceni da li se radi o prometu oporezivom po Zakonu o porezu na dodatu vrednost ili po Zakonu o porezima naimovinu.

Ako utvrdi da je promet polovnog motornog vozila izvršio obveznik PDV, koji se bavi prometom polovnih motornih vozila i da je taj promet oporeziv PDV, poreski organ po takvim prijavama ne donosi rešenje o poreskoj obavezi poreza na nasleđe i poklon ili poreza na prenos apsolutnih prava, niti vrši bilo kakve overe podnetih dokaza o izvršenom prometu (računa, ugovora i sl. ), s obzirom da ovakav promet ne podleže oporezivanju po Zakonu o porezima na imovinu, već se oporezuje u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

2. Zakon o porezima na imovinu

Sticanje prava svojine, bez naknade ili uz naknadu, na polovnom-upotrebljavanom motornom vozilu (u daljem tekstu ove tačke: upotrebljavano), koje ne podleže oporezivanju PDV, oporezuje se porezom na nasleđe i poklon ili porezom na prenos apsolutnih prava, u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu («Službeni glasnik RS» br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07 i 5/09).

Prema odredbama člana 14. stav 3. Zakona o porezima na imovinu, porez na nasleđe i poklon plaća se, između ostalog, na nasleđeno i na poklon primljeno upotrebljavano  motorno vozilo.

Upotrebljavano motorno vozilo jeste motorno vozilo koje je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano na teritoriji Republike Srbije  (član 14. stav 5. Zakona o porezima na imovinu).

Poklonom se, u smislu odredbe člana 14. stav 6. Zakona o porezima na imovine,ne smatra prenos bez naknade prava na pokretnim stvarima (upotrebljavano motorno vozilo), na koja se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet (upotrebljavano motorno vozilo) je rezident Republike Srbije, ako se motorno vozilo nalazi na teritoriji Republike Srbije, ili u inostranstvu (član 15. stav 2.Zakonao porezima na imovinu ).

Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi  upotrebljavano motorno vozilo je nerezident Republike Srbije za upotrebljavano motorno vozilo koje se nalazi na teritoriji Republike Srbije (član 15. stav 3. Zakonao porezima na imovinu).

Prema odredbi člana 16. stav 1. Zakonao porezima na imovinu, osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze.

Prema odredbi člana 16. stav 2. Zakona o porezima na imovinu, osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležna jedinica Poreske uprave (u daljem tekstu: poreski organ).

Kod drugog i svakog sledećeg rešenja o nasleđivanju između istog ostavioca i naslednika, odnosno kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom obvezniku – poklonoprimcu, osnovicu poreza na nasleđe, odnosno poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti iz stava 1. člana 16. Zakona o porezima na imovinu tekućeg i prethodnih nasleđa, odnosno tekućeg i prethodnih poklona (član 16. stav 3. Zakona o porezima na imovinu).

Prema odredbama člana 17. st. 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu, poreska obaveza u odnosu na nasleđe nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, a u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, a ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi – danom prijema poklona.

Ako se prema zakonu, odnosno rešenju o nasleđivanju prodaja nasleđenih, odnosno na poklon primljenih pokretnih stvari iz člana 14. stav 3. navedenog  Zakona (između ostalog, upotrebljavanog motornog vozila) može vršiti samo na osnovu odobrenja nadležnog organa ili po proteku određenog roka, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o dozvoli prodaje, odnosno danom prodaje stvari (član 17. stav 4. Zakona o porezima na imovinu).

Ako ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju ili odluka suda nisu prijavljeni u smislu čl. 35. i 37. Zakonao porezima na imovinu, ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari (upotrebljavanog motornog vozila) koja su predmet oporezivanja prema članu 14. Zakona o porezima na imovinu.

Stope poreza na nasleđe i poklon su progresivne (član 18. Zakona o porezima na imovinu).

Prema odredbama člana 19. st. 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu (koje se primenjuju od 08.07.2007.godine), obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja (u daljem tekstu: nasledni red), porez na nasleđe i poklon plaćaju po sledećim stopama:

Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%.

Odredbama člana 21. Zakona o porezima na imovinu propisana su poreska oslobođenja od plaćanja poreza na nasleđe i poklon, odnosno u kojim slučajevima naslednik, odnosno poklonoprimac ne plaća porez na nasleđe i poklon na nasleđenu, odnosno poklon primljenu imovinu.

Na osnovu poreske prijave za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon - Obrazac PPI-3 (propisane Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu «Službeni glasnik RS»,br. 139/04, 63/07 i 09/09 – u daljem tekstu: Pravilnik), koju je obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan da podnese u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 17. st.1. do 4. ovog zakona, nadležni poreski organ donosi rešenje, kojim se utvrđuje visina poreske obaveze (poreza na nasleđe i poklon), koja se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja,  ili da je oslobođen od plaćanja poreza na nasleđe i poklon.

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu (član 23. stav 1. tačka 4) Zakona o porezima na imovinu). 
U članu 24a stav 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je da se prenosom uz naknadu ne smatra prenos apsolutnih prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Prema odredbi člana 24a. stav 2. Zakona o porezima na imovinu,  zamena motornog vozila izvršena u garantnom roku u skladu sa uslovima iz garancije, ne smatra se prenosom uz naknadu na koji se porez na prenos apsolutnih prava plaća, ako strane između kojih se zamena vrši, pored motornog vozila koji se zamenjuje, ne daju drugoj strani i doplatu u novcu ili naknadu u drugom obliku.

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu je prodavac, odnosno prenosilac prava (član 25. stav 1. Zakona o porezima na imovinu).

Porez na prenos apsolutnih prava, prema odredbi člana 30. Zakonao porezima na imovinu, plaća se po stopi od 2,5%.

Porez na prenos apsolutnih prava, u skladu sa odredbama člana 31. stav  1. tač. 8), 9a), 13) i 14) Zakonao porezima na imovinu, ne plaća se:

• na prenos uz naknadu specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike, specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim  duplim komandama, kao i  putničkih automobila za taksi i «rent a car» koji su posebno označeni;
• na prenos apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije, uključujući i imovinu, odnosno deo imovine subjekta privatizacije u restrukturiranju, po propisima kojima se uređuje privatizacija, sa subjekta privatizacije na kupca imovine; 
• kada je obveznik Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;
• kada je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na prenos apsolutnih prava.

Prema navedenom, porez na prenos apsolutnih prava na prenos uz naknadu upotrebljavanih motornih vozila plaća se, osim za slučajeve za koje je po članu 31. stav 1. tač. 8), 9a), 13) i 14) Zakona o porezima na imovinu propisano oslobođenje, u sledećim slučajevima:

• na promet upotrebljavanih motornih vozila između lica koja nisu  obveznici PDV;
• na promet upotrebljavanih motornih vozila kada prenosilac prava svojine na istima nije obveznik PDV ili kada je prenosilac obveznik PDV a taj promet ne podleže obračunu i plaćanju PDV.

Za navedene slučajeve prometa motornih vozila, na osnovu poreske prijave za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava - Obrazac PPI – 4(propisan Pravilnikom), koju je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan da podnese sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 29. st. 1. do 7. Zakona oporezima na imovinu, nadležni poreski organ donosi rešenje, kojim se utvrđuje visina poreske obaveze (poreza na prenos apsolutnih prava), koja se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ili da je oslobođen od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava (čl. 36. i 40. Zakona o porezima na imovinu).

Odredbom člana 42. Zakona o porezima na imovinu propisano je da lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac,  jemči supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno za plaćanje poreza na poklon, a jemči solidarno ako se ugovorom obavezalo da plati porez na prenos apsolutnih prava, odnosno poreza na poklon.

Iz svega napred navedenog proizlazi, da radi registracije motornih vozila kod Ministarstva unutrašnjih poslova, kao organa nadležnog za registraciju motornih vozila, nadležni poreski organ ne overava dokumentaciju o pribavljanju motornih vozila u slučajevima kada se radi o prometu motornih vozila oporezivih u skladu sa Zakonom o o porezu na dodatu vrednost.

Kada nadležni poreski organ nesumnjivo utvrdi da se radi o sticanju prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu (nasleđivanjem, poklonom ili uz naknadu), oporezivog prema Zakonu o porezima na imovinu, odnosno na koji se plaća porez na nasleđe i poklon ili porez na prenos apsolutnih prava, u takvom slučaju donosi rešenje o utvrđivanju poreza na nasleđe i poklon ili poreza na prenos apsolutnih prava .

Prema tome, lica koja su nabavila ili na drugi način stekla pravo raspolaganja motornim vozilom pri čemu je postojala obaveza obračuna i plaćanja PDV, prilikom registracije tog motornog vozila kod Ministarstva unutrašnjih poslova neće imati overene, od strane  nadležnog poreskog organa, dokaze o pribavljanju motornih vozila (račune, ugovore i sl.). O takvom prometu konkretna lica moraju da imaju PDV račun, čije je izdavanje i sadržina propisano odredbama člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost(a što može biti i ugovor ukoliko sadrži sve propisane podatke za PDV račun) i Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci (u slučaju prometa polovnih motornih vozila, kada PDV račun umesto iznosa osnovice, poreske stope koja se primenjuje i iznosa PDV sadrži podatak o prodajnoj ceni).

Za motorna vozila, čiji promet ne podleže obračunu i plaćanju PDV, već plaćanju poreza na poklon i nasleđe ili poreza na prenos apsolutnih prava, nadležni poreski organ donosi rešenje i nakon izvršenog plaćanja utvrđenog poreza na nasleđe i poklon ili poreza na prenos apsolutnih prava, overava dokument o poklonjenom ili nasleđenom motornom vozilu, odnosno dokument o izvršenom prenosu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, što je dokaz Ministarstvu unutrašnjih poslova da je promet takvog vozila bio predmet oporezivanja i za koji je plaćen utvrđeni porez.

Dakle, od 1. januara 2005.godine, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, predmet registracije motornih vozila  mogla su imogu biti:

• nova i polovna motorna vozila iz uvoza, na koja se pri uvozu obračunava i plaća   PDV;
• nova motorna vozila, na koja se pri prometu u Republici obračunava i plaća PDV;
• polovna (upotrebljavana) motorna vozila, na koja se pri prometu u Republici obračunava i plaća PDV;
• upotrebljavana motorna vozila, na koja se kod prenosa bez naknade ili uz naknadu obračunava i plaća porez na nasleđe i poklon odnosno porez na prenos apsolutnih prava.

Dokumentacija o prometu motornih vozila, koji se oporezuje u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, ne overava se od strane nadležnog poreskog organa.

Dokumentacija o prometu motornih vozila, koji se oporezuje u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, overava se od strane nadležnog poreskog organa, ako je plaćen porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, utvrđen rešenjem.

Ovim uputstvom stavlja se van snage Uputstvo o primeni propisa koji regulišu oporezivanje motornih vozila od 1. januara 2005. godine, broj: 43-07436/2004-08 od 24.12.2004. godine.  

BEOGRAD,  30. 09. 2010.godine
BROJ: 43 - 01674/2010 - 08

DIREKTOR
Dr Dragutin Radosavljević

Predmet: Instrukcija za postupanje u postupku izdavanja poreskog uverenja u vezi primene odredbe člana 29. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

U cilju jednoobraznog postupanja organizacionih jedinica Poreske uprave, a u vezi izdavanja dokumenta nadležnog poreskog organa u slučaju kada obveznik prestaje da obavlja delatnost, obaveštavamo vas sledeće:

Odredbom člana 29. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (''Sl. glasnik RS'', br. 80/02,...47/13 u daljem tekstu: ZPPPA), propisano je da organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u registar lica koja obavljaju određenu delatnost ne može brisati lice iz registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza koji izdaje nadležni organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz registra.

S tim u vezi, organizacione jedinice Poreske uprave  (OJPU) izdaju dokument kojim se potvrđuje da poreski obveznik nema neizmirenih poreskih obaveza evidentiranih u poreskom računovodstvu na dan izdavanja istog, a na osnovu zahteva poreskog obveznika. Pre izdavanja navedenog dokumenta, OJPU su dužne da izvrše uvid u analitičke kartice i drugu evidenciju kojom raspolaže poreski organ. Obrazac Uverenja je sastavni deo ove Instrukcije.

Ukoliko je obvezniku odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga shodno odredbama ZPPPA, u tom slučaju obveznik ima neizmirene obaveze zbog čega se ne izdaje obrazac Uverenja propisan ovom instrukcijom.

V.D. DIREKTORA

Ivan Simič

Direktor Poreske uprave izdaje

Uvod

Ovim Uputstvom uređuje se jedinstveno postupanje organizacionih jedinica Poreske uprave po zahtevima za procenu vrednosti nepokretnosti podnetih od strane Agencije za restituciju, odnosno Centralne jedinice, njenih područnih jedinica i jedinice za konfesionalnu restituciju (u daljem tekstu: Agencija).

Nadležnost Poreske uprave za procenu vrednosti nepokretnosti propisana je odredbom člana 32. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju («Sl. glasnik RS», broj 72/2011). Postupak procene vrednosti nepokretnosti u skladu sa istim odgovara postupku utvrđivanja poreske osnovice poreza na prenos apsolutnih prava. S tim u vezi u postupku procene vrednosti nepokretnosti po zahtevima Agencije za restituciju primenjuje se Uputstvo o postupku i načinu utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava broj od 43-00192/2010-18 od 16.02.2010. godine, osim nepokretnosti za koje je propisan poseban način procene vrednosti Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, u kom slučaju se primenjuje ovo Uputstvo.

Uputstvom se uređuje prijem i evidentiranje zahteva dostavljenih od strane  Agencije za restituciju, postupak utvrđivanja vrednosti nepokretnosti, izrada zapisnika o proceni i izveštavanje o sprovedenim postupcima i utvrđenim vrednostima nepokretnosti.

Zakonski osnovza utvrđivanje vrednosti nepokretnosti od strane Poreske uprave uređuje Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju («Sl. glasnik RS», br. 72/2011, u daljem tekstu Zakon).

I Prijem i evidentiranje zahteva

Postupak po zahtevu za vraćanje imovine vodi Agencija u skladu sa propisom koji uređuje opšti upravni postupak.

Zahteve za procenu nepokretnosti podnosi Agencija preko Centralne jedinice, svojih područnih jedinica i jedinice za konfesionalnu restituciju, nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave: u daljem tekstu OJ PU,  prema mestu u kome se  nepokretnost nalazi.Prijem zahteva vrši se preko pisarnice ili na šalterima OJ PU i evidentira pod posebnim klasifikacionim brojem, radi lakšeg praćenja i izveštavanja o preduzetim radnjama u postupku.

Ukoliko OJ PU prilikom prijema utvrdi da nije nadležna za procenu vrednosti predmetne nepokretnosti, dužna je da istog dana prosledi zahtev na postupanje nadležnoj OJ PU.

Uz zahtev Agencija dostavlja i dokaze o oduzetoj nepokretnosti – broj katastarske parcele po starom i važećem premeru, izgled i stanje imovine u vreme oduzimanja, deo iz akta o oduzimanju kojim je bliže precizirano stanje u kome se nepokretnost nalazila i dr.

Odmah po prijemu i evidentiranju zahteva, iste je potrebno dostaviti zaposlenima koji rade na poslovima utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava.

II Postupak utvrđivanja vrednosti nepokretnosti

Vrednost nepokretnosti utvrđuje se u postupku koji odgovara postupku utvrđivanja poreske osnovice poreza na prenos apsolutnih prava.

Saglasno odredbi člana 32. stav 3. Zakona vrednost nepokretnosti utvrđuje se prema stanju na dan oduzimanja a prema vrednosti na dan procene.

Stanje na dan oduzimanja utvrđivaće se na osnovu podataka koje Agencija  dostavi uz zahtev. Naime, zahtev za vraćanje oduzete imovine  odnosno obeštećenje (obrazac ZVOI) u delu II – Podaci o oduzetoj imovini, sadrži podatke u koloniA)  o nepokretnosti i to: vrsti i nazivu oduzete imovine (preduzeća, stambene i poslovne zgrade, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište); lokaciji (opština, mesto, ulica, broj, ZK podaci, broj katastarske parcele po starom i važećem premeru, ZKUL, PL, LN, katastarska opština, površina oduzete imovine); kao i podatke o izgledu i stanju imovine (u vreme oduzimanja i u vreme podnošenja zahteva  ista namena, promenjena namena). Ako stanje nepokretnosti na dan oduzimanja nije moguće utvrditi iz dela II zahteva, potrebno je isto sagledati iz akta o oduzimanju. Ako nije moguće ni tada utvrditi stanje nepokretnosti na dan oduzimanja (površinu objekta, kvalitet gradnje, materijal za gradnju i dr.) potrebno je obratiti se Agenciji zahtevom za dodatno pojašnjenje u vezi stanja nepokretnosti na dan oduzimanja. Dodatni zahtev podneti Agenciji u roku od 5 dana od dana prijema zahteva shodno Protokolu o saradnji broj 021-16/2012-12 od 17.04.2012. godine.

Ukoliko nadležna OJ PU utvrdi da je zahtev Agencije nepotpun potrebno je podneti Agenciji zahtev za dopunu podnetog zahteva uz navođenje dokumentacije koja je neophodna za postupanje, u roku od 5 dana od dana prijema zahteva shodno Protokolu o saradnji broj 021-16/2012-12 od 17.04.2012. godine.

Nadležna OJ PU može, u dogovoru sa Agencijom, dodatno traženu dokumentaciju primati i elektronskim putem, u cilju efikasnijeg postupanja.

II 1. Postupak utvrđivanja vrednosti nepokretnosti koje postoje u vreme procene

Procena tržišne vrednosti zemljišta (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (stambene, poslovne, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.), posebnih delova zgrada (stan, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) i drugih građevinskih objekata vrši se na osnovu:

-          podataka o tržišnoj vrednosti utvrđenoj u najmanje dva pravosnažna rešenja poreskog organa, doneta u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, za promet istog ili sličnog prostora na tržištu, koji je u istom mestu, opštini, zoni, istom ili najbližem naselju, ulici, zgradi a koji je izvršen u periodu od tri meseca koji prethodi postupku utvrđivanja vrednosti u konkretnom slučaju. Ukoliko nije bilo uporedivog prometa u navedenom periodu uzima se promet koji je datumski najbliži momentu utvrđivanja vrednosti nepokretnosti.

Napominjemo da se prenosom prava svojine na zgradi istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, saglasno odredbi člana 3. Zakona o prometu nepokretnosti («Sl. glasnik RS», br. 42/98 i 111/09), pa stoga ne treba posebno iskazivati vrednost objekta a posebno vrednost građevinskog zemljišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen pod uslovom da isto služi redovnoj upotrebi objekta. Pod zemljištem koje služi redovnoj upotrebi objekta podrazumeva se zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta koje ispunjava uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 ispr, 64/10-odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-odluka US i 50/13-odluka US).

Procenjena vrednost objekta  može  se umanjiti do 25%, zavisno od sledećih korektivnih faktora i to:

• do  10%  zavisno od  lokacije  (zona grada, blizina magistralnom putu, i dr.),
•  do 15%  zavisno od godine gradnje, do 20% za nepokretnost u potkrovlju, ispod ploče ili suterenu,
• do 10% za spratnost ( vršiti umanjenje za više spratove i to od 10 sprata pa naviše),                                                        
• do 10% zavisno od kvaliteta (vršiti umanjenje ako poreski obveznik dokumentuje da stan nema grejanje ili je podložan vlagi);

Procena vrednosti objekta kome je posle oduzimanja, na osnovu povećanja površine u kvadratnim metrima uvećana vrednost, izvršiće se tako što će se procenjena vrednost postojećeg objekta smanjiti, srazmerno procenjenoj vrednosti uvećane bruto površine (član 32. stav 6. Zakona);

Napominjemo, da u slučajevima kada se vrši utvrđivanje tržišne vrednosti objekata specijalne namene (škole, bolnice, proizvodni pogoni) objekata u izgradnji sa projektovanom površinom od 2000 m2  i više, kao i drugim složenijim predmetima za koje OJ PU ne raspolaže podacima o prometnim vrednostima nepokretnosti, ukoliko takvi objekti nisu prometovani na teritoriji iste, obaveštava podnosioca zahteva da ne raspolaže podacima o tržišnoj vrednosti istorodnih nepokretnosti.

Procena  vrednosti neizgrađenog građevinskog, šumskog i poljoprivrednog zemljišta  vrši se na osnovu:

-          podataka o tržišnoj vrednosti utvrđenoj u najmanje dva  pravosnažna rešenja poreskog organa, doneta u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, za promet istog ili sličnog zemljišta na tržištu (neizgrađeno građevinsko, šumsko ili poljoprivredno),  koje je u istoj katastarskoj opštini, susednoj ili bližoj katastarskoj parceli, iste ili slične kulture (njiva, voćnjak, livada, šuma i dr.) i klase (prva, druga, treća i dr.)  i koji je datumski najbliži momentu utvrđivanja vrednosti zemljišta.

Procenjena vrednost zemljišta može se izuzetno umanjiti/uvećati najviše do 10%, a primenom korektivnih faktora zavisno od lokacije, blizine saobraćajnica, obezbeđene infrastrukture, blizine naseljenom mestu i dr.

Procenu vrednosti zemljišta koje je na dan oduzimanja bilo poljoprivredno, a na dan procene ima status građevinskog zemljišta, potrebno je proceniti kao vrednost građevinskog zemljišta shodno članu 32. stav 4. Zakona);

II 2. Procena vrednosti nepokretnosti koje ne postoje u vreme procene

Procena vrednosti objekata koji ne postoje u vreme procene, utvrdiće na osnovu:

-          podataka o vrednosti istorodnih ili sličnih objekata, sa istom ili sličnom namenom, na istom mestu ili bližoj okolini (takođe koristiti podatke o tržišnoj vrednosti utvrđenoj u najmanje dva pravosnažna rešenja poreskog organa, doneta u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava);

Napominjemo da prilikom procene treba imati u vidu između ostalog i kvalitet gradnje objekata u vreme oduzimanja u odnosu na postojeće objekte koji su uzeti za poređenje, pa ako se utvrdi da je objekat koji je uzet za poređenje znatno boljeg kvaliteta gradnje, procenjena vrednost se po tom osnovu može umanjiti od 25% do 40%.

            Vrednost nepokretnosti utvrđena na način naveden u tačkama II 1. i II 2. ovog Uputstva predstavlja tržišnu vrednost nepokretnosti.

        O utvrđenoj tržišnoj vrednosti nepokretnosti sačinjava se zapisnik o utvrđivanju tržišne vrednosti nepokretnosti izlaskom na teren, koji potpisuje  komisija za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava i koji se overava pečatom OJ PU.

              Obrazac zapisnika je sastavni deo ovog Uputstva.

        Stranka u postupku pred Poreskom upravom je Agencija,  po čijem zahtevu se vrši procena konkretne nepokretnosti.

III Rok za postupanje po zahtevu Agencije

             Postupak procene vrednosti nepokretnosti potrebno je sprovesti u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, shodno propisanom Protokolu o saradnji.

 IV Izveštavanje

             Nadležna OJ PU dužna je da dostavi mesečno izveštaj (kumulativni) do 5. u mesecu za prethodni mesec o svim podnetim zahtevima Agencije  i postupanju po istim, preko Regionalnog centra. Izveštaj sadrži sledeće:

-          Broj zahteva;

-          Datum prijema zahteva;

-          Vlasnički broj bivšeg vlasnika i njegovo ime i prezime;

-          Vrstu nepokretnosti;

-          Katastarsku parcelu;

-          Broj zapisnika o proceni;

-          Datum zapisnika o proceni;

-          Utvrđenu vrednost nepokretnosti u dinarima i u evrima.

Regionalni Centri dužni su da izvrše objedinjavanje izveštaja za OJ PU iz okvira svoje nadležnosti i isti dostave Centrali PU – Sektoru za kontrolu, do 7. u mesecu za prethodni mesec.

Broj: 464-273/2012-18

Beograd, 6.11.2013. god.                                                          

                                                                                                       V.D.  D I R E K T O R A

                                                                                                              Ivan Simič

Obrazac Zapisnika

o proceni vrednosti nepokretnosti

Broj:__________________                                                                                                                 PIB:_________________

Ministarstvo finansija - Poreska uprava – Filijala / Ekspozitura________________,

na osnovu člana člana 64. Zakona o opštem upravnom postupku («Sl. list SRJ» br. 33/97 i 31/01) i člana 32. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju («Sl. glasnik RS», br.72/2011), u postupku utvrđivanja vrednosti nepokretnosti, sačinjava

ZAPISNIK

O UTVRĐIVANjU VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI

            Sastavljen dana __.__._2013. godine u postupku utvrđivanja vrednosti nepokretnosti,  na osnovu zahteva za utvrđivanje vrednosti nepokretnosti upućenog od Agencije za restituciju, područna jedinica ______________, broj:___________ od __. __. 2013. godine.

            Predmet procene – utvrđivanja vrednosti nepokretnosti je nepokretnost ___________________ , (mesto)_______________ ul._______________ br. ___, ZKUL br. ______ izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti______________ i to: 

Utvrđivanje tržišne vrednosti vrši Komisija za procenu tržišne vrednosti u sledećem sastavu:

1. _____________________________,
2. _____________________________,
3. ______________________________.

Komisija je pre pristupanja proceni vrednosti nepokretnosti, utvrdila da  su uz zahtev za procenu dostavljena sledeća dokumenta:

1.

2.

3.

4.

Neposrednim uvidom Komisija je utvrdila ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

( navesti bliži opis gde se nepokretnost nalazi,u kojoj urbanističkoj zoni,trenutnu namenu, podatke o stepenu komunalne opremljenosti. Ako objekat ne postoji na dan procene isto treba navesti)

Ostala  zapažanja (stanje nepokretnosti na dan oduzimanja, na osnovu čega je isto utvrđeno, ako objekat ne postoji na dan procene navesti šta se uzima kao parifikat)

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Komisija je na osnovu podataka o tržišnoj vrednosti utvrđenoj pravosnažnim rešenjima Poreske uprave za promet iste ili slične nepokretnosti na tržištu i to: 

utvrdila  prometnu  vrednost nepokretnosti u iznosu od _____________ dinara po m2, odnosno ukupno u iznosu od_______________________ dinara.

Vrednost je nakon izvršenog uvida,  umanjena – uvećana za  ____%, za korektivne faktore i to ____________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

            Procenjena vrednost umanjuje se za ____________________ dinara, srazmerno uvećanoj površini nepokretnosti od ___________________ m2.

Na osnovu navedenog Komisija utvrđuje vrednost nepokretnosti i to:

                                                                                                                     Komisija

1. ___________________________
2. ___________________________

_____

1.1. Osiguranici iz tačke1. su:

1.1.1. lica kojima se utvrđuje doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje rešenjem Fonda po osnovu produženog osiguranja(račun za uplatu doprinosa:840-721114843-39); 

1.1.2. lica kojima se naknadno utvrđuje staž osiguranja rešenjem Fonda(račun za uplatu doprinosa: 840-721411843-81);

1.1.3. lica kojima se utvrđuje doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih a koja se uključuju u obavezno osiguranje(račun za uplatu doprinosa: 840-721413843-95).

2. Povraćaj doprinosa za osiguranike iz tačke1.1.1., 1.1.2., 1.1.3. do31.12.2002.  godine vršio je bivši Zavod za obračun i plaćanje na osnovu potvrde Fonda o visini iznosa preplate po osnovu doprinosa i virmanskog naloga Fonda za povraćaj.

3. Od01. januara2003. godine,  kada  je  počela  primena  Zakona  o  poreskom postupku  i  poreskoj  administraciji(u  daljem  tekstu:  Zakon),  Poreska  uprava  je nadležna, u smislu člana10. stav2. Zakona, da donosi rešenje po zahtevu za povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, pa i doprinosa.

3.1. Pošto Poreska uprava ne vodi analitičku evidenciju o zaduženjima i uplatama doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za osiguranike iz tačke1.1. ovog uputstva, povodom zahteva za povraćaj više uplaćenog doprinosa za navedene kategorije osiguranika postupa se na sledeći način:

3.1.1. Osiguranici  iz  tačke1.1. ovog  uputstva  zahtev  za  povraćaj  više uplaćenog iznosa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih podnose Fondu, koji o tome vodi analitičku evidenciju;

3.1.2. Nadležna organizaciona jedinica Fonda obrađuje primljeni zahtev i na osnovu svoje evidencije o stanju zaduženja i uplata doprinosa, i ako je zahtev osnovan, sastavlja  potvrdu  na  obrascu  koji  je  sastavni  deo  ovog  uputstva  i  istu  dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave i osiguraniku;

3.1.3. Nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, najkasnije u roku od 15 dana  od  dana  prijema  potvrde  iz  tačke3.1.2. ovog  uputstva,  donosi  rešenje  o povraćaju doprinosa(član10. stav2. Zakona), koje dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za javna plaćanja, Fondu i osiguraniku.

3.1.4. O donetim rešenjima iz tačke3.1.3., nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave vodi posebnu evidenciju.

4. Uputstvo  dostaviti  svim  organizacionim  jedinicama  Poreske  uprave  i direkciji Fonda, Beograd, ul. Dr Aleksandra Kostića br. 9.

Prilog: Potvrda

DIREKTOR,
Marija Drča-Ugren

AM36D03/1/ljs

REPUBLIČKI FOND ZA PENZIJSKO I
INVALIDSKO OSIGURANjE ZAPOSLENIH
FILIJALA________________
Broj:
______ 2003. godine
_________________
Na osnovu člana161. stav1. Zakona o opštem upravnom postupku(''Službeni list  SRJ'',  broj33/97 i31/2001), Republički  fond  za  penzijsko  i  invalidsko osiguranje  zaposlenih,  Filijala________________,  povodom  zahteva
______________________________________________________________,
JMBG______________, iz______________, ul. ______________________, br. __,
za povraćaj više/pogrešno uplaćenog doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje
___________________________________________________________
____________________________________________________________________,  na osnovu utvrđenih činjenica iz službene evidencije izdaje

POTVRDU

1. Potvrđuje se da je_____________________________________________  uplatio/la više/pogrešno doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih po osnovu_________________________________________________
____________________________________________________________________  iznos od________________ dinara, za_______ 200__ godinu, koji treba vratiti podnosiocu zahteva  sa  računa  za  uplatu  doprinosa  broj: 840-_______________843-___- _____________________________________________,  u  korist  računa
____________________________  broj______________________,  partija
_______________, sa pozivom na broj97 __________________________.

2. Potvrda  se  izdaje  radi  ostvarivanja  prava  na  povraćaj  više/pogrešno uplaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i ne može se koristiti u druge svrhe.

Potvrdu dostaviti:

- Poreskoj upravi________________________

- Osiguraniku;

- Arhivi.

Potvrdu popunio
_______________

Direktor Filijale
_________________
AM36D03/3/ljs