Predmet uređivanja

Član 1

Ovim zakonom uređuje se evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa dobara na malo, odnosno svake pojedinačno izvršene usluge fizičkim licima preko elektronske registar kase sa fiskalnom memorijom ili fiskalnog štampača (u daljem tekstu: fiskalna kasa), tehničke i funkcionalne karakteristike fiskalne kase, fiskalni dokumenti fiskalne kase, evidentiranje prometa, otklanjanje grešaka, resetovanje fiskalne kase, stavljanje u promet fiskalne kase, fiskalizacija, servisiranje i popravka fiskalne kase, kontrola tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase, kontrola evidentiranja prometa preko fiskalne kase i kontrola rada ovlašćenog servisa.

Fiskalna kasa

Član 2

Fiskalna kasa je uređaj za registrovanje podataka o vrednosti prodatog dobra i izvršene usluge (u daljem tekstu: promet) unetih u njenu bazu podataka o dobrima i uslugama koji se na propisani način saopštavaju kupcu dobara, odnosno korisniku usluga, uz istovremeno evidentiranje na kontrolnoj traci fiskalne kase, njihovo periodično evidentiranje u fiskalnoj memoriji fiskalne kase i formiranje i štampanje fiskalnih dokumenata.

Fiskalna kasa obavezno ima programsku, operativnu i fiskalnu memoriju.

Programska memorija ima softver, koji je zaštićen od izmena ili brisanja, a koji koristi standardne funkcije za evidentiranje prometa dobara i usluga, upravljanje radom štampača, ekrana i upisom podataka u fiskalnu memoriju.

Operativna memorija sadrži bazu podataka o dobrima i uslugama i evidentiranim podacima o pojedinačnom prometu dobara i usluga.

Baza podataka operativne memorije iz stava 4. ovog člana, obavezno sadrži jednoznačno i nedvosmisleno identifikovan naziv dobra ili usluge, cenu jedinice mere, naziv jedinice mere i oznaku propisane poreske stope.

Specifikacija poreskih stopa predstavlja vezu oznaka poreskih stopa sa vrednostima poreskih stopa u procentima.

Fiskalni dokumenti su fiskalni isečak, dnevni izveštaj, periodični izveštaj i presek stanja, koji u sebi sadrže fiskalni logo.

Fiskalni logo se sastoji od četiri ocila razdvojenih krstom ispisanih u kvadratu dimenzija ne manjih od 5 mm x 5 mm i ne većih od 7 mm x 7 mm, kojim se na jedinstven način označava evidentiranje prometa preko fiskalne kase u Republici Srbiji.

Svi otisci fiskalnih dokumenata se beleže na kontrolnoj traci fiskalne kase (u daljem tekstu: kontrolna traka).

Tipovi reseta jesu: brisanje evidentiranih podataka u operativnoj memoriji; brisanje baze podataka u operativnoj memoriji; brisanje celokupnog sadržaja operativne memorije; intervencija na deblokadi softvera bez brisanja evidentiranih podataka, baze podataka i celokupnog sadržaja operativne memorije.

Zadavanje komandi elektronskoj registar kasi sa fiskalnom memorijom vrši se pomoću tastature.

Zadavanje komandi fiskalnom štampaču vrši se pomoću definisanog interfejsa fiskalne kase.

Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase

Član 3

Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.

Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).

Obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, uključujući i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima, kao i na bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i dr.).

Izuzetno od st. 1-3. ovog člana, Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) može, polazeći od tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase i specifičnosti određene delatnosti, na zajednički predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo finansija) i ministarstva nadležnog za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministarstvo trgovine), odrediti i druge delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase u smislu st. 1. i 2. ovog člana.

Lice na koje se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa u smislu stava 3. ovog člana, kao i lice koje je oslobođeno od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase aktom Vlade iz stava 4. ovog člana, a istovremeno obavlja i delatnosti koje nisu izuzete, odnosno oslobođene od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, dužno je da svaki pojedinačni promet kod obavljanja tih delatnosti evidentira preko fiskalne kase.

Obveznikom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: obveznik).

II. TEHNIČKE I FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE FISKALNE KASE I DODATNA OPREMA FISKALNE KASE

Tehničke i funkcionalne karakteristike fiskalne kase

Član 4

Fiskalna kasa mora da:

1) ima svoj program (softver) koji je zaštićen od izmena ili brisanja, a koji koristi standardne funkcije za evidentiranje prometa dobara i usluga, upravljanje radom štampača, ekrana i upisom podataka u fiskalnu memoriju;

2) omogući štampanje fiskalnog loga iz člana 2. stav 8. ovog zakona, isključivo na fiskalnim dokumentima;

3) obezbedi očitavanje evidentiranog prometa prema standardnim vremenskim jedinicama (dan, mesec, godina, sat i minut);

4) obezbedi štampanje evidentiranih podataka iz fiskalne i operativne memorije zadavanjem komandi preko tastature;

5) obezbedi čuvanje evidentiranih podataka u fiskalnoj memoriji i štampanje na kontrolnoj traci;

6) obezbedi evidentiranje prometa na fiskalnom isečku fiskalne kase;

7) obezbedi evidentiranje vrednosti dobara, odnosno usluga u dinarima zaokruživanjem na drugu decimalu;

8) obezbedi mogućnost testiranja radi provere ispravnosti fiskalne kase i fiskalne memorije, kao i funkcije koje su u vezi sa njima;

9) obezbedi mogućnost da se svaka započeta, a prekinuta operacija (prekid napajanja, kvar štampača, kvar dela uređaja i sl.), posle otklanjanja uzroka prekida nastavi, osim kada se radi o kvaru procesora ili memorije;

10) obezbedi operativnu memoriju u koju se unosi baza podataka;

11) omogući fizičku zaštitu nepovredivosti podataka koji se čuvaju u fiskalnoj memoriji;

12) obezbedi da se fiskalna kasa ne može koristiti ako je neki od funkcionalnih delova neispravan, nedostaje ili ne ispunjava uslove u pogledu funkcionalnih i tehničkih zahteva;

13) omogući unošenje u fiskalnu memoriju datuma i vremena stavljanja fiskalne kase u eksploataciju i da unošenje datuma i vremena ima logičku kontrolu (datum i vreme ne mogu biti stariji od datuma i vremena uvođenja fiskalne kase u eksploataciju, novouneti datum i vreme ne mogu biti stariji od datuma i vremena za koje je već urađen dnevni izveštaj i sl.);

14) omogući kupcu dobra, odnosno korisniku usluge vizuelno praćenje evidentiranja podataka, uz istovremeno vizuelno praćenje evidentiranja podataka od strane lica koje unosi podatke;

15) onemogući storniranje evidentiranog prometa za koji je izdat fiskalni isečak;

16) onemogući dalji unos podataka ako se istovremeno ne može vršiti štampanje podataka na fiskalnom isečku i kontrolnoj traci;

17) onemogući brisanje podataka o evidentiranom prometu iz operativne memorije bez skidanja plombe od momenta formiranja prvog fiskalnog isečka u tekućem periodu do momenta formiranja dnevnog izveštaja za tekući period;

18) omogući brisanje podataka o evidentiranom prometu iz operativne memorije bez skidanja plombe od momenta izrade dnevnog izveštaja za prethodni period do momenta početka narednog perioda ili momenta formiranja prvog fiskalnog isečka u narednom periodu;

19) omogući automatski upis podataka u fiskalnu memoriju;

20) onemogući brisanje ili zamenu podataka o već programiranim dobrima ili uslugama u bazi podataka fiskalne kase, osim cene jedinice mere, od momenta formiranja prvog fiskalnog isečka u tekućem periodu do momenta izrade dnevnog izveštaja za tekući period;

21) onemogući promenu specifikacije poreskih stopa od momenta formiranja prvog fiskalnog isečka u tekućem periodu do momenta izrade dnevnog izveštaja za tekući period;

22) onemogući promenu datuma od momenta formiranja prvog fiskalnog isečka u tekućem periodu do momenta izrade dnevnog izveštaja za tekući period;

23) onemogući promenu realnog vremena od momenta formiranja prvog fiskalnog isečka u tekućem periodu do momenta izrade dnevnog izveštaja za tekući period;

24) omogući promenu zimskog u letnje računanje vremena i obrnuto, bez skidanja plombe, i to od momenta izrade dnevnog izveštaja za prethodni period do momenta početka narednog perioda ili momenta formiranja prvog fiskalnog isečka u narednom periodu;

25) obezbedi štampanje baze podataka fiskalne kase;

26) onemogući štampanje fiskalnih dokumenata pre stavljanja fiskalne kase u upotrebu;

27) onemogući štampanje nefiskalnih dokumenata koji sadrže podatke iz fiskalnih dokumenata;

28) obezbedi specifikaciju devet poreskih stopa (označenih ćiriličnim slovima "A", "G", "D", "Đ", "E", "Ž", "I", "J", "K");

29) omogući grupisanje, sumiranje i iskazivanje podataka o evidentiranom prometu dobara i usluga prema oznakama poreskih stopa;

30) onemogući brisanje brojača, i to: rednog broja fiskalnog isečka, rednog broja dnevnog izveštaja, rednog broja, datuma i vremena promena poreskih stopa, rednog broja, datuma, vremena i tipova reseta;

31) ima sklop (senzor) koji u nedostatku trake za štampanje fiskalnog isečka ili kontrolne trake, automatski onemogućava dalje evidentiranje ostvarenog prometa, odnosno rad fiskalne kase;

32) onemogući dalje evidentiranje prometa kada se popuni kapacitet fiskalne memorije fiskalne kase;

33) onemogući dalji rad fiskalne kase, ako je fiskalna memorija neispravna;

34) obezbedi da uređaj za štampanje podataka obezbedi otisak na kontrolnoj traci koji omogućava čitanje podataka u trajanju od najmanje tri godine od dana štampanja;

35) omogući istovremeno štampanje alfanumeričkih znakova na fiskalnim dokumentima i kontrolnoj traci na srpskom jeziku;

36) obezbedi štampanje svakog storniranja evidentiranog prometa na fiskalnom isečku i na kontrolnoj traci fiskalne kase.

Označavanje poreskih stopa i načina plaćanja u bazi podataka fiskalne kase

Član 5

Označavanje poreskih stopa u bazi podataka fiskalne kase vrši se ćiriličnim slovima "A", "G", "Đ" i "E" na sledeći način:

1) oznaka poreske stope "G" dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama koji su oslobođeni poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV);

2) oznaka poreske stope "Đ" dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV po opštoj stopi propisanoj zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;

3) oznaka poreske stope "E" dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV po posebnoj stopi propisanoj zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, lica koja nisu upisana u registar obveznika za PDV označavaju dobra, odnosno usluge u bazi podataka fiskalne kase, isključivo oznakom poreske stope "A".

Označavanje načina plaćanja dobara i usluga u bazi podataka fiskalne kase vrši se na sledeći način:

1) ako se plaćanje vrši gotovim novcem, novčanim bonovima, novčanim poklon čestitkama, internim karticama i sl, kao sredstvo plaćanja označava se: "gotovina";

2) ako se plaćanje vrši čekom ili nalogom za prenos, kao sredstvo plaćanja označava se: "ček";

3) ako se plaćanje vrši platnom karticom, kao sredstvo plaćanja označava se: "kartica".

Dodatna oprema fiskalne kase

Član 6

Fiskalna kasa mora da ima terminal za daljinsko očitavanje svih formiranih dnevnih izveštaja iz fiskalne kase (u daljem tekstu: terminal za daljinsko očitavanje) za zadati period, osim fiskalne kase preko koje se vrši evidentiranje prometa na pijačnim tezgama i fiskalne kase preko koje se vrši evidentiranje prometa u okviru obavljanja delatnosti koja zahteva čestu promenu mesta prodaje dobara, odnosno pružanja usluga.

Pravna lica koja obavljaju delatnosti koje su prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) i Uredbi o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 54/10 - u daljem tekstu: Zakon o klasifikaciji delatnosti) obuhvaćene oblastima, granama, odnosno grupama delatnosti 45.32, 47.3, 47.11, 47.2, 55.10, 56 i 68.31 dužna su da na mestima prodaje dobara na malo, odnosno pružanja usluga fizičkim licima, u okviru tih delatnosti, omoguće kupcima dobara, odnosno korisnicima usluga, plaćanje pomoću platne kartice.

Obveznik može fiskalnu kasu povezati sa računarom sa softverskom aplikacijom za koju je izdat sertifikat za njeno stavljanje u promet, a koja omogućava zadavanje komandi fiskalnoj kasi preko njenog definisanog interfejsa.

Fiskalna kasa može imati i ostalu dodatnu opremu, kao što je: barkod čitač, vaga, štampač i dr.

Povezivanje dodatne opreme iz st. 1-4. ovog člana može se vršiti isključivo preko postojećeg interfejsa fiskalne kase.

Softverska aplikacija iz stava 3. ovog člana mora da onemogući da se:

1) štampaju podaci iz fiskalnih dokumenata na nefiskalnim dokumentima;

2) štampaju podaci iz fiskalnih dokumenata na nefiskalnim štampačima i na nefiskalizovanim fiskalnim kasama;

3) obezbedi štampanje svakog storniranja evidentiranog prometa na fiskalnom isečku i na kontrolnoj traci fiskalne kase.

Dokaz o ispunjenosti uslova iz st. 3. i 6. ovog člana i drugih uslova propisanih ovim zakonom za softversku aplikaciju, predstavlja sertifikat izdat od organa nadležnog za mere i dragocene metale, nakon vrednovanja rezultata svih ispitivanja.

Organ iz stava 7. ovog člana objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" spisak proizvođača sa nazivima softverskih aplikacija iz stava 3. ovog člana, za koje je izdat sertifikat.

Troškove objavljivanja spiska iz stava 8. ovog člana snosi proizvođač softverske aplikacije.

Vlada, na zajednički predlog ministarstva finansija i ministarstva trgovine određuje delatnosti iz stava 1. ovog člana čije obavljanje zahteva čestu promenu mesta prodaje dobara, odnosno pružanja usluga.

Terminal za daljinsko očitavanje svih dnevnih izveštaja iz fiskalne kase

Član 7

Terminal za daljinsko očitavanje se koristi za bežični prenos podataka iz formiranih dnevnih izveštaja fiskalne kase za zadati period do servera Poreske uprave.

Terminal za daljinsko očitavanje obezbeđuje obvezniku bežično daljinsko zadavanje komandi fiskalnoj kasi, kao što su promena cena jedinice mere, ažuriranje baze podataka, očitavanje liste prodatih dobara, odnosno izvršenih usluga i sl.

Obveznik je dužan da terminal za daljinsko očitavanje u vreme rada fiskalne kase drži priključen na fiskalnu kasu preko njenog interfejsa.

Obveznik je dužan da obezbedi daljinsko očitavanje svih dnevnih izveštaja iz fiskalne kase u toku zadatog perioda pomoću terminala za daljinsko očitavanje.

Pre stavljanja u promet terminala za daljinsko očitavanje, njegov proizvođač dužan je da pribavi uverenje o ispunjenosti tehničkih i funkcionalnih karakteristika terminala za daljinsko očitavanje.

Uverenje iz stava 5. ovog člana, po izvršenom testiranju uzorka terminala za daljinsko očitavanje, u skladu sa važećim standardima, izdaje organ nadležan za mere i dragocene metale.

Organ iz stava 6. ovog člana, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" spisak tipova terminala i spisak proizvođača terminala kojima je izdato uverenje iz stava 5. ovog člana.

Troškove objavljivanja spiska iz stava 7. ovog člana snosi proizvođač terminala za daljinsko očitavanje (u daljem tekstu: proizvođač terminala).

Fiskalni modul

Član 8

Fiskalni modul, koji sadrži posebno ugrađenu fiskalnu memoriju, mora da bude zaliven za kućište fiskalne kase i da omogući pamćenje zapisanih podataka najmanje pet godina, nezavisno od napajanja.

Fiskalna memorija

Član 9

Pre početka evidentiranja prometa preko fiskalne kase i pri svakoj zameni fiskalnog modula, u fiskalnu memoriju upisuje se:

1) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;

2) identifikacioni broj fiskalnog modula (dva znaka za identifikaciju proizvođača i još šest cifara);

3) dan, mesec, godina, sat i minut početka evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

Promena podataka iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena.

U fiskalnu memoriju automatski se upisuju sledeći podaci:

1) specifikacija, dan, mesec, godina, sat i minut promene poreskih stopa;

2) dan, mesec, godina, sat, minut i tip reseta;

3) dan, mesec, godina, sat i minut sačinjavanja dnevnog izveštaja;

4) vrednost prometa po poreskim stopama između dva uzastopna sačinjavanja dnevnog izveštaja;

5) broj poslednjeg fiskalnog isečka izdatog pre sačinjavanja dnevnog izveštaja.

Podatke iz stava 1. tačka 2) ovog člana u fiskalnu memoriju upisuje proizvođač fiskalne kase.

Podatke iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana u fiskalnu memoriju upisuje ovlašćeni serviser u postupku fiskalizacije.

Član 10

Kapacitet fiskalne memorije treba da obezbedi evidentiranje najmanje 1.800 dnevnih izveštaja, najviše 30 promena poreskih stopa i 50 reseta.

Član 11

Fiskalna kasa treba da obezbedi jasno iskazivanje broja evidentiranih i broja preostalih mogućih evidentiranja dnevnih izveštaja, kao i upozorenje da je broj preostalih mogućih evidentiranja dnevnih izveštaja manji od 50.

III. FISKALNI DOKUMENTI

Fiskalni isečak i fiskalni račun

Član 12

Fiskalni isečak je fiskalni dokument u kome se evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet dobara na malo, odnosno usluga fizičkim licima koje kupac dobara, odnosno korisnik usluga plaća gotovinom, čekom ili karticom.

Fiskalni isečak obavezno sadrži sledeće podatke:

1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta;

2) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;

3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;

4) naziv, količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobara, odnosno usluga;

5) specifikaciju poreskih stopa;

6) iznos poreza po poreskim stopama;

7) ukupan iznos poreza;

8) vrednost prometa po poreskim stopama;

9) ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu, sredstvo plaćanja (gotovina, ček, kartica), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga;

10) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja fiskalnog isečka;

11) redni broj fiskalnog isečka;

12) fiskalni logo.

Fiskalni isečak može sadržati reklamne poruke obveznika.

Ako obveznik promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima vrši na uobičajenim pokretnim tezgama, preko lica koja dolaze na vrata kupcu ili preko putujućih prodavaca, naziv i adresa prodajnog mesta iz stava 2. tačka 1) ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se vozilo sa njegovom registarskom oznakom koje se koristi za takav promet.

Ako kupac dobara na malo, odnosno korisnik usluge, plaćanje vrši na osnovu fakture, obveznik je dužan da u fakturu unese redni broj fiskalnog isečka na osnovu koga je evidentiran promet u fiskalnoj kasi.

Obveznik je dužan da u objektu, odnosno mestu na kome se vrši promet dobara na malo, odnosno pružaju usluge drži kopije izdatih faktura iz stava 5. ovog člana.

Evidentirani promet preko fiskalne kase za koji se plaćanje vrši na osnovu fakture, obveznik je dužan da iskazuje u knjizi dnevnog izveštaja.

Obveznik je dužan da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet dobara na malo, odnosno usluga fizičkim licima izdavanjem posebno propisanog fiskalnog računa u dva primerka, u svim slučajevima neispravnosti fiskalne kase, oduzimanja fiskalne kase od strane Poreske uprave, krađe, uništenja i oštećenja fiskalne kase, kao i u svim ostalim slučajevima propisanim ovim zakonom.

Ako obveznik, u slučaju iz stava 8. ovog člana, u objektu, odnosno na mestu na kome vrši promet ima drugu ispravnu fiskalnu kasu, dužan je da preko ispravne fiskalne kase evidentira svaki ostvaren promet.

Fiskalni račun iz stava 8. ovog člana, obveznik je dužan da čuva najmanje tri godine.

Rok iz stava 10. ovog člana računa se od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je fiskalni račun izdat.

Dnevni izveštaj

Član 13

Dnevni izveštaj je fiskalni dokument koji je obveznik dužan da formira i štampa jednom dnevno, na kraju rada. U dnevnom izveštaju se evidentiraju totali prometa dobara i usluga iz svih fiskalnih isečaka zabeleženih u operativnoj memoriji, sačinjenih od trenutka formiranja prethodnog dnevnog izveštaja.

Dnevni izveštaj sadrži sledeće podatke:

1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta;

2) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;

3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;

4) naziv izveštaja;

5) ukupan broj reseta svih tipova;

6) broj, dan, mesec, godinu, sat, minut i tip reseta od sačinjavanja prethodnog dnevnog izveštaja do sačinjavanja tekućeg dnevnog izveštaja;

7) ukupan broj promena poreskih stopa;

8) specifikaciju, broj, dan, mesec, godinu, sat i minut svih promena poreskih stopa u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

9) iznos poreza po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

10) iznos ukupnog poreza u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

11) vrednost prometa po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

12) vrednost ukupnog prometa dobara i usluga u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

13) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja dnevnog izveštaja;

14) redni broj prvog i poslednjeg fiskalnog isečka u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

15) redni broj dnevnog izveštaja;

16) broj preostalih dnevnih izveštaja;

17) fiskalni logo.

Periodični izveštaj

Član 14

Periodični izveštaj je fiskalni dokument koji je obveznik dužan da formira i štampa na kraju rada, poslednjeg dana svakog poreskog perioda (a može ga po potrebi formirati i štampati i u kraćim vremenskim periodima), u kome se evidentiraju totali prometa dobara i usluga iz svih fiskalnih isečaka sačinjenih u zadatom izveštajnom periodu.

Periodični izveštaj sadrži sledeće podatke:

1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta;

2) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;

3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;

4) naziv izveštaja;

5) dan, mesec i godinu početka vremenskog perioda za koji je sačinjen periodični izveštaj;

6) dan, mesec i godinu kraja izveštajnog perioda iz tačke 5) ovog člana;

7) ukupan broj reseta svih tipova;

8) broj, dan, mesec, godinu, sat, minut i tip reseta u izveštajnom periodu iz tačke 5) ovog člana;

9) ukupan broj promena poreskih stopa;

10) specifikaciju, broj, dan, mesec, godinu, sat i minut svih promena poreskih stopa u izveštajnom periodu iz tačke 5) ovog člana;

11) iznos poreza po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke 5) ovog člana;

12) iznos ukupnog poreza u izveštajnom periodu iz tačke 5) ovog člana;

13) vrednost prometa po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke 5) ovog člana;

14) vrednost ukupnog prometa dobara i usluga u izveštajnom periodu iz tačke 5) ovog člana;

15) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja periodičnog izveštaja iz tačke 5) ovog člana;

16) redni broj prvog i poslednjeg fiskalnog isečka u izveštajnom periodu iz tačke 5) ovog člana;

17) redni broj prvog i poslednjeg dnevnog izveštaja u izveštajnom periodu iz tačke 5) ovog člana;

18) broj preostalih dnevnih izveštaja;

19) fiskalni logo.

Presek stanja

Član 15

Presek stanja je fiskalni dokument koji se formira i štampa po potrebi, na zahtev Poreske uprave ili za potrebe obveznika, u kome se evidentiraju totali prometa dobara i usluga, kao i totali sredstava plaćanja (gotovina, ček i kartica) iz svih formiranih i odštampanih fiskalnih isečaka fiskalne kase, od trenutka formiranja i štampanja prethodnog dnevnog izveštaja iz fiskalne kase.

Presek stanja sadrži sledeće podatke:

1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta;

2) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;

3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;

4) naziv izveštaja;

5) ukupan broj reseta svih tipova;

6) broj, dan, mesec, godinu, sat, minut i tip reseta od sačinjavanja poslednjeg dnevnog izveštaja do sačinjavanja preseka stanja;

7) ukupan broj promena poreskih stopa;

8) specifikaciju, broj, dan, mesec, godinu, sat i minut svih promena poreskih stopa u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

9) iznos poreza po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

10) iznos ukupnog poreza u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

11) vrednost prometa po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

12) vrednost ukupnog prometa dobara i usluga u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

13) vrednost prometa dobara i usluga razvrstanih po sredstvima plaćanja u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

14) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja preseka stanja;

15) redni broj prvog i poslednjeg fiskalnog isečka u izveštajnom periodu iz tačke 6) ovog člana;

16) redni broj poslednjeg dnevnog izveštaja;

17) broj preostalih dnevnih izveštaja;

18) fiskalni logo.

Član 16

Konture i bitmape fiskalnog loga iz člana 2. stav 8. ovog zakona, izgled fiskalnih dokumenata i značenje pojedinih podataka sadržanih u fiskalnim dokumentima iz čl. 12, 13, 14. i 15. ovog zakona bliže uređuje ministar finansija.

Štampanje i čuvanje fiskalnih dokumenata

Član 17

Štampanje fiskalnih dokumenata vrši se na srpskom jeziku.

Štampanje fiskalnih dokumenata iz čl. 12, 13, 14. i 15. ovog zakona, vrši se u jednom primerku.

Istovremeno sa štampanjem fiskalnih dokumenata, njihov kompletan sadržaj se štampa i na kontrolnoj traci fiskalne kase kopirnim putem ili putem dvostrukog štampača.

Odštampani podaci na fiskalnim dokumentima moraju biti identični podacima na kontrolnoj traci.

Štampanje fiskalnih dokumenata vrši se na papiru čiji kvalitet obezbeđuje otisak na kontrolnoj traci, tako da omogućava čitanje podataka sa kontrolne trake u roku propisanom za čuvanje kontrolne trake.

Kvalitet papira iz stava 5. ovog člana određuje proizvođač fiskalne kase korisničkim uputstvom.

Obveznik je dužan da za štampanje fiskalnih dokumenata i kontrolne trake koristi papir naveden u korisničkom uputstvu proizvođača fiskalne kase za konkretan tip fiskalne kase.

Obveznik je dužan da kontrolnu traku i fiskalna dokumenta iz čl. 13. i 14. ovog zakona čuva najmanje tri godine.

Rok iz stava 8. ovog člana računa se od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj su kontrolna traka i fiskalni dokumenti štampani.

Fiskalni dokumenti iz čl. 12, 13, 14. i 15. ovog zakona, kontrolna traka, knjiga dnevnih izveštaja i servisna knjižica predstavljaju verodostojnu dokumentaciju od značaja za utvrđivanje poreza.

IV. EVIDENTIRANjE PROMETA, OTKLANjANjE GREŠAKA PRI EVIDENTIRANjU PROMETA I RESETOVANjE FISKALNE KASE

Izdavanje fiskalnog isečka

Član 18

Obveznik koji je, u skladu sa ovim zakonom, dužan da evidentira svaki pojedinačni promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima preko fiskalne kase, dužan je da kupcu dobara, odnosno korisniku usluge odštampa i izda fiskalni isečak fiskalne kase preko koje je evidentiran promet, bez obzira da li kupac dobara, odnosno korisnik usluga to zahteva ili ne.

Obveznik je dužan da fiskalni isečak izdaje sa svim obaveznim podacima iz člana 12. stav 2. ovog zakona.

Obveznik iz stava 1. ovog člana dužan je da na vidnom mestu u objektu u kome vrši promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima, istakne obaveštenje o obavezi izdavanja fiskalnog isečka od strane obveznika, o obavezi uzimanja fiskalnog isečka od strane kupca dobara, odnosno korisnika usluga, kao i o pravu kupca dobara, odnosno korisnika usluga da kupljena dobra, odnosno izvršene usluge ne plati obvezniku ako mu obveznik ne odštampa i izda fiskalni isečak.

Oblik i sadržinu obaveštenja iz stava 3. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.

Kupac dobra, odnosno korisnik usluge je dužan da fiskalni isečak uzme i sačuva u krugu od 20 metara po izlasku iz objekta, odnosno napuštanju mesta na kome obveznik iz stava 1. ovog člana vrši promet dobara, odnosno usluga i pokaže ga ovlašćenom licu zaposlenom u ministarstvu trgovine koje obavlja poslove kontrole, na njegov usmeni zahtev.

Obveznik ne može u objektu ili drugom mestu na kome se vrši promet dobara na malo, odnosno pružaju usluge fizičkim licima držati drugu registar kasu osim fiskalne.

Ako obveznik u objektu ili drugom mestu na kome se vrši promet dobara na malo, odnosno pružaju usluge fizičkim licima drži drugu registar kasu osim fiskalne, Poreska uprava će rešenjem oduzeti drugu registar kasu.

Žalba protiv rešenja iz stava 7. ovog člana nije dopuštena.

Otklanjanje grešaka u evidentiranju prometa

Član 19

Greške tokom evidentiranja prometa preko fiskalne kase mogu se ispraviti do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka.

Greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase koje nisu otklonjene do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka mogu se ispravljati samo ako se kupljeno dobro vraća ili se na drugi način vrši reklamacija dobra posle izdavanja fiskalnog isečka, odnosno ako se vrši reklamacija pružene usluge, posle izdavanja fiskalnog isečka.

Greškom u evidentiranju prometa, u smislu ovog zakona, ne smatra se storniranje svih evidentiranih dobara, odnosno pruženih usluga preko fiskalne kase pre štampanja fiskalnog isečka, koje je zabeleženo na kontrolnoj traci fiskalne kase (fiskalni isečak bez prometa).

Knjiga dnevnih izveštaja

Član 20

Obveznik je dužan da vodi knjigu dnevnih izveštaja za svaku fiskalnu kasu.

Obveznik je dužan da odštampane dnevne izveštaje evidentira i odlaže u knjigu dnevnih izveštaja hronološkim redom.

Knjigu dnevnih izveštaja obveznik je dužan da čuva na mestu na kome vrši promet dobara na malo, odnosno mestu pružanja usluga.

Obveznik je dužan da knjigu dnevnih izveštaja čuva tri godine.

Rok iz stava 4. ovog člana, računa se od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je knjiga dnevnih izveštaja formirana.

Neispravnost i resetovanje fiskalne kase

Član 21

Neispravnost fiskalne kase, u smislu ovog zakona, je samo neispravnost koja je upisana u servisnu knjižicu fiskalne kase.

Ovlašćeni servis je dužan da u slučaju neispravnosti fiskalne kase u servisnu knjižicu upiše datum prijema fiskalne kase u servis, odnosno datum intervencije na licu mesta, vrstu neispravnosti i datum do kada je fiskalna kasa bila na popravci ili servisiranju.

Ako obveznik zbog neispravnosti fiskalne kase nije evidentirao promet preko fiskalne kase duže od 15 radnih dana ukupno u toku kalendarske godine, dužan je da instalira novu fiskalnu kasu ako u objektu, odnosno na mestu na kome se vrši promet nema drugu ispravnu fiskalnu kasu.

Neispravnošću ili servisiranjem fiskalne kase ne smatra se brisanje ili zamena podataka iz člana 4. tač. 20)-24) ovog zakona.

Podaci u operativnoj memoriji fiskalne kase mogu se resetovati resetima iz člana 2. stav 10. ovog zakona.

Reset - intervencija na deblokadi softvera bez brisanja evidentiranih podataka, baze podataka i celokupnog sadržaja operativne memorije ne smatra se neispravnošću fiskalne kase.

Reseti kojima se vrši brisanje evidentiranih podataka u operativnoj memoriji, brisanje baze podataka u operativnoj memoriji i brisanje celokupnog sadržaja operativne memorije predstavljaju neispravnost fiskalne kase.

Reset iz stava 6. ovog člana može vršiti i obveznik.

Resete iz stava 7. ovog člana vrši isključivo ovlašćeni serviser.

U slučaju vršenja neovlašćenih reseta, Poreska uprava u postupku kontrole obezbeđuje dokaz o neovlašćenom resetu putem veštačenja.

Troškove veštačenja u slučaju iz stava 10. ovog člana snosi obveznik.

U slučaju neispravnosti fiskalne kase obveznik ne sme preduzimati nikakve radnje na fiskalnoj kasi i dužan je da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa, obavesti ovlašćeni servis.

V. STAVLjANjE FISKALNE KASE U PROMET

Davanje saglasnosti za stavljanje fiskalne kase u promet

Član 22

Fiskalnu kasu može staviti u promet samo proizvođač fiskalne kase kome je data saglasnost za stavljanje fiskalne kase u promet (u daljem tekstu: proizvođač).

Saglasnost iz stava 1. ovog člana daje Vlada, na predlog ministarstva trgovine.

Saglasnost iz stava 1. ovog člana može se dati proizvođaču koji ispunjava sledeće uslove:

1) da je upisan u registar nadležnog organa kao pravno lice za obavljanje delatnosti iz grupe 26.20 Proizvodnja računara i periferne opreme i oblasti 62 Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti, prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti;

2) da ima uverenje o ispunjenosti tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase iz člana 4. ovog zakona, za koju zahteva davanje saglasnosti za stavljanje u promet;

3) da obezbedi licitacionu garanciju u iznosu od 500.000 evra.

Osim dokaza o ispunjenju uslova iz stava 3. ovog člana, proizvođač uz zahtev za davanje saglasnosti, dužan je da dostavi i sledeću dokumentaciju, i to:

1) dokaz o uplati naknade za otkup dokumentacije po javnom pozivu za davanje saglasnosti za stavljanje fiskalne kase u promet;

2) popunjen kvalifikacioni formular u štampanoj formi;

3) komercijalnu brošuru fiskalne kase sa slikom, tipom i oznakom fiskalne kase i podacima o proizvođaču;

4) korisničko i servisno uputstvo koja obuhvataju: osnovne tehničke podatke, instrukcije o načinu korišćenja, programiranja i održavanja, opis konstrukcije, montažni crtež, detaljne električne šeme, spisak elektronskih elemenata, komunikacioni protokol, opis i izgled proizvođačke plombe i načina plombiranja, algoritam rada fiskalne kase, algoritam rada aplikativnog programa računara i sl;

5) program rada fiskalne kase;

6) pismenu izjavu proizvođača da fiskalna kasa za koju se zahteva davanje saglasnosti za stavljanje u promet nema skrivene funkcije koje nisu navedene u dokumentaciji iz stava 4. tačka 4) ovog člana;

7) pismenu izjavu proizvođača da će fiskalne kase koje se stavljaju u promet biti tehnički i funkcionalno identične sa uzorkom tipa fiskalne kase za koju je izdato uverenje iz stava 3. tačka 2) ovog člana;

8) podatke o organizaciji servisne mreže (adresa i naziv ovlašćenog servisa, kadrovska i tehnička opremljenost) i organizaciji distributivne mreže (adresa i naziv ovlašćenog distributera, kadrovska i tehnička opremljenost);

9) podatke o finansijskim i drugim pogodnostima za prodaju fiskalne kase obvezniku;

10) podatke o referencama podnosioca zahteva;

11) podatke o finansijskom kapacitetu (završni račun);

12) podatke o tehničkoj opremljenosti;

13) podatke o kadrovskoj osposobljenosti.

Uverenje o ispunjenosti tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase iz stava 3. tačka 2) ovog člana jeste uverenje izdato od organa nadležnog za mere i dragocene metale, nakon vrednovanja rezultata svih ispitivanja na uzorku određenog tipa fiskalne kase.

Uz zahtev za izdavanje uverenja iz stava 3. tačka 2) ovog člana, proizvođač je dužan da priloži i dokumentaciju iz stava 4. tač. 3), 4) i 5) ovog člana.

Zahtevi za davanje saglasnosti za stavljanje u promet fiskalne kase sa dokazima i propisanom dokumentacijom iz ovog člana dostavljaju se ministarstvu trgovine, po raspisanom javnom pozivu za davanje saglasnosti za stavljanje u promet fiskalne kase.

Proizvođač ne sme da smanjuje servisnu mrežu iz stava 4. tačka 8) ovog člana u roku od pet godina od dana dobijanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Postupak po javnom pozivu za davanje saglasnosti za stavljanje u promet fiskalne kase

Član 23

Za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova za davanje saglasnosti iz člana 22. stav 1. ovog zakona i pripremu predloga za davanje i oduzimanje saglasnosti proizvođaču, ministarstvo trgovine obrazuje komisiju.

Komisiju iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: komisija) čine pet predstavnika ministarstva trgovine, pet predstavnika ministarstva finansija i jedan predstavnik organa nadležnog za mere i dragocene metale.

Komisija u svom radu može angažovati i druga lica zaposlena u ministarstvima i drugim organima i organizacijama, u zavisnosti od pitanja koja razmatra komisija i za čije razmatranje i rešavanje je potrebno stručno znanje i radno iskustvo lica koje nije član komisije.

Komisija dostavlja ministarstvu trgovine izveštaj o proizvođačima koji ispunjavaju propisane uslove ovim zakonom za davanje saglasnosti za stavljanje u promet fiskalne kase.

Na osnovu izveštaja iz stava 4. ovog člana, ministarstvo trgovine podnosi predlog Vladi za davanje saglasnosti proizvođaču za stavljanje u promet fiskalne kase.

Akt Vlade o davanju saglasnosti iz člana 22. stav 1. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ministarstvo trgovine vodi evidenciju o licima kojima je data saglasnost iz člana 22. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: evidencija proizvođača).

Sadržinu evidencije proizvođača bliže propisuje ministar nadležan za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministar trgovine).

U slučaju izmene tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase za koju je data saglasnost iz člana 22. stav 1. ovog zakona, proizvođač je dužan da pribavi uverenje o dopuni uverenja o ispunjenosti tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase, od organa iz člana 22. stav 5. ovog zakona.

Licitaciona garancija iz člana 22. stav 3. tačka 3) ovog zakona vraća se proizvođaču posle dobijanja saglasnosti iz člana 22. stav 1. ovog zakona, kada proizvođač licitacionu garanciju zameni garancijom iz člana 24. stav 2. tačka 1) ovog zakona.

Sredstva obezbeđenja

Član 24

Proizvođač koji dobije saglasnost iz člana 22. stav 1. ovog zakona, dužan je da pre stavljanja u promet fiskalne kase zaključi ugovor o međusobnim pravima i obavezama sa ministarstvom trgovine kojim se garantuje ispunjenje uslova iz člana 22. ovog zakona.

Garancija za obezbeđenje ispunjenja uslova iz člana 22. ovog zakona vrši se sredstvima obezbeđenja, i to:

1) prvom garancijom poslovne banke sa klauzulom "bez prigovora" u visini od 150.000 evra, pri upisu u evidenciju proizvođača iz člana 23. stav 7. ovog zakona, sa rokom važenja 12 meseci;

2) drugom, trećom, četvrtom i petom garancijom poslovne banke sa klauzulom "bez prigovora" u visini od 50% od zbira maloprodajnih cena svih fiskalizovanih fiskalnih kasa, a najviše 300.000 evra, sa rokom važenja 12 meseci, prema dinamici prestanka važenja prve, druge, treće i četvrte garancije, trideset dana pre isteka roka važenja odgovarajuće garancije, respektivno;

3) deponovanjem na rok od dve godine sredstava u visini od 5% od maloprodajne cene svake fiskalizovane fiskalne kase.

Uplata sredstava iz stava 2. tačka 3) ovog člana vrši se do petnaestog u mesecu za kase fiskalizovane u prethodnom mesecu, na podračun za posebne namene "Depozitni račun za proizvođače fiskalnih kasa", koji je otvoren u skladu sa pravilnikom kojim se uređuju uslovi i način otvaranja i ukidanja podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor - budžetskom korisniku ministarstvu trgovine.

Ministarstvo trgovine vodi evidenciju o zaključenim ugovorima iz stava 1. ovog člana u evidenciji proizvođača i stara se o izvršenju ugovornih obaveza.

Proizvođač je dužan da najkasnije u roku od tri dana po isteku roka iz stava 3. ovog člana, dostavlja Poreskoj upravi - Centrali podatke, za prethodni kalendarski mesec kumulativno od prve prodaje, podatke o broju fiskalizovanih fiskalnih kasa po tipu i modelu, njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava.

Korišćenje sredstava obezbeđenja

Član 25

Ministarstvo trgovine stiče pravo pokretanja postupka za realizaciju sredstava obezbeđenja iz člana 24. ovog zakona, u slučajevima kada proizvođač ne postupa u skladu sa ovim zakonom, a naročito kada:

1) stavlja u promet fiskalnu kasu koja ne odgovara navodima iz izjava proizvođača iz člana 22. stav 4. tač. 6) i 7) ovog zakona;

2) ne obezbeđuje servisnu službu koja je tehnički i organizaciono opremljena za servisiranje prodate fiskalne kase saglasno podacima iz člana 22. stav 4. tačka 8) ovog zakona, kao i potrebne rezervne delove;

3) po potpisivanju ugovora iz člana 24. stav 1. ovog zakona ne obezbedi garanciju iz člana 24. stav 2. tačka 2) ovog zakona;

4) po potpisivanju ugovora iz člana 24. stav 1. ovog zakona ne deponuje sredstva u visini od 5% od maloprodajne cene svake fiskalizovane fiskalne kase saglasno članu 24. stav 3. ovog zakona;

5) u roku iz člana 33. stav 2. ovog zakona, ne otkloni nedostatke na fiskalnoj kasi ili ne izvrši zamenu fiskalne kase sa nedostatkom novom fiskalnom kasom;

6) Poreska uprava rešenjem iz člana 33. stav 6. ovog zakona oduzme fiskalnu kasu od obveznika.

Proizvođač je dužan da obezbedi ministarstvu trgovine novo sredstvo obezbeđenja iz člana 24. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona, u istom iznosu i pod istim uslovima i dodatno deponuje sredstva iz člana 24. stav 2. tačka 3) ovog zakona, u iznosu koji je iskorišćen u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Aktiviranje sredstava obezbeđenja iz člana 24. ovog zakona vrši ministarstvo trgovine na predlog komisije, koja utvrđuje iznos sredstava neophodnih za obeštećenje obveznika i Republike u smislu ovog člana.

Sredstva obezbeđenja iz člana 24. ovog zakona koriste se za:

1) obeštećenje obveznika u slučaju iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana;

2) obeštećenje Republike u slučaju iz stava 1. tač. 1), 2), 3) i 4) ovog člana.

Neiskorišćena deponovana sredstva obezbeđenja iz člana 24. stav 2. tačka 3) ovog zakona vraćaju se proizvođaču po isteku roka od dve godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena fiskalizacija.

Oduzimanje saglasnosti proizvođaču fiskalne kase

Član 26

Ministarstvo trgovine, na predlog komisije, predlaže Vladi oduzimanje saglasnosti iz člana 22. stav 1. ovog zakona.

Saglasnost iz člana 22. stav 1. ovog zakona oduzima se ako:

1) proizvođač ne obezbedi servis ili ako servis ne izvršava obaveze propisane ovim zakonom;

2) proizvođač ne obezbedi garanciju poslovne banke u skladu sa članom 24. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona i članom 25. stav 2. ovog zakona;

3) proizvođač ne deponuje sredstva u visini od 5% od maloprodajne cene svake fiskalizovane fiskalne kase, saglasno članu 24. stav 3. i članu 25. stav 2. ovog zakona;

4) ako proizvođač u roku od 30 dana od dana oduzimanja fiskalne kase čije je stavljanje u promet trajno zabranjeno rešenjem ministarstva trgovine ne obezbedi obvezniku, o svom trošku, fiskalnu kasu odgovarajućeg i odobrenog tipa.

U slučaju iz stava 2. tačka 4) ovog člana, oduzima se data saglasnost za konkretan tip fiskalne kase.

Akt Vlade o oduzimanju saglasnosti iz člana 22. stav 1. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

VI FISKALIZACIJA, SERVISIRANjE I POPRAVKA FISKALNE KASE

Fiskalizacija fiskalne kase

Član 27

Proizvođač je dužan da, pre početka proizvodnje fiskalnih kasa za koje je dobio saglasnost iz člana 22. stav 1. ovog zakona, Poreskoj upravi - Centrali podnese zahtev za dodelu identifikacionih brojeva fiskalnih kasa (u daljem tekstu: IB) za svaku fiskalnu kasu.

Proizvođač je dužan da IB na vidljiv način i trajno obeleži na gornjoj stranici svake proizvedene fiskalne kase i upiše u fiskalnu memoriju.

Jedan dodeljeni IB proizvođač može trajno obeležiti samo na jednoj fiskalnoj kasi i upisati u fiskalnu memoriju te kase.

Svaka fiskalna kasa mora da ima proizvođačku plombu - do početka postupka fiskalizacije i servisnu plombu - posle izvršene fiskalizacije.

Proizvođač je dužan da, uz zahtev za dodelu IB, dostavi Poreskoj upravi - Centrali izgled proizvođačke plombe i servisnih plombi ovlašćenih servisa kojima je do podnošenja zahteva dato ovlašćenje za servisiranje i popravku fiskalnih kasa.

Proizvođač je dužan da, u slučaju dodele novog ovlašćenja ovlašćenom servisu, izgled servisne plombe tog servisa dostavi Poreskoj upravi - Centrali, u roku od tri dana od dana izdavanja ovlašćenja ovlašćenom servisu.

Proizvođač i distributer koga je proizvođač ovlastio za zaključivanje ugovora o kupovini fiskalne kase (u daljem tekstu: ovlašćeni distributer) dužni su da fiskalnu kasu pre njene fiskalizacije neposredno isporuče ovlašćenom servisu iz ugovora o kupovini fiskalne kase.

Ovlašćeni servis je dužan da najkasnije u roku od dva dana od dana kada mu je isporučena fiskalna kasa od proizvođača ili ovlašćenog distributera, pismeno o tome obavesti obveznika sa kojim je zaključen ugovor o servisiranju, popravci, obuci i tehničkoj podršci (u daljem tekstu: ugovor o servisiranju).

Pre početka evidentiranja prometa preko fiskalne kase, vrši se fiskalizacija fiskalne kase (u daljem tekstu: fiskalizacija).

Zahtev za fiskalizaciju obveznik je dužan da podnese Poreskoj upravi, preko ovlašćenog servisa, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja ovlašćenog servisa iz stava 8. ovog člana.

Fiskalizacija se vrši u ovlašćenom servisu od strane lica zaposlenog u Poreskoj upravi ovlašćenog rešenjem Poreske uprave (u daljem tekstu: ovlašćeni radnik Poreske uprave) i ovlašćenog servisera, najkasnije u roku od dva dana od dana prijema urednog zahteva iz stava 10. ovog člana.

Ovlašćeni radnik Poreske uprave utvrđuje da li su podaci iz člana 9. stav 1. ovog zakona ispravno i tačno uneti u fiskalnu memoriju, posle čega stavlja programsku i fiskalnu plombu na mestima propisanim uputstvom proizvođača iz člana 34. stav 3. ovog zakona.

Po izvršenoj fiskalizaciji, kao i u slučaju iz člana 29. stav 3. ovog zakona, ovlašćeni serviser je dužan da na fiskalnu kasu stavi svoju servisnu plombu.

Obveznik je dužan da u bazi podataka operativne memorije, uz svaki naziv proizvoda, odnosno usluge, izvrši dodelu oznake poreske stope u skladu sa članom 5. ovog zakona.

Obveznik je dužan da u operativnu memoriju fiskalne kase unese jednoznačno i nedvosmisleno identifikovan celokupan asortiman dobara i usluga sa kojima je zadužen objekat ili drugo mesto na kome se vrši promet.

Po izvršenoj fiskalizaciji Poreska uprava donosi rešenje o fiskalizaciji, najkasnije narednog radnog dana od dana fiskalizacije.

Rešenje iz stava 16. ovog člana, obveznik je dužan da čuva uz fiskalnu kasu na koju se odnosi.

Poreska uprava - Centrala dužna je da vodi evidenciju o fiskalnim kasama za koje je doneto rešenje iz stava 16. ovog člana.

Servisiranje i popravka fiskalne kase

Član 28

Servisiranje i popravku fiskalne kase, kao i obuku i pružanje tehničke podrške obvezniku za korišćenje fiskalne kase, vrši servis kojeg ovlasti proizvođač, o čemu proizvođač vodi posebnu evidenciju.

Servisiranjem i popravkom, u smislu ovog zakona, (u daljem tekstu: servisiranje) fiskalne kase smatraju se radnje na hardveru i softveru fiskalne kase u cilju obezbeđivanja ispravnosti i funkcionalnosti fiskalne kase, saglasno navodima sadržanim u izjavama iz člana 22. stav 4. tač. 6) i 7) ovog zakona.

Tehničkom podrškom, u smislu ovog zakona, smatraju se radnje koje obavlja ovlašćeni serviser u cilju obučavanja obveznika za korišćenje fiskalne kase u skladu sa propisima.

Servisiranje i popravka fiskalne kase vrši se na zahtev obveznika.

Servisiranje fiskalne kase može se vršiti na mestu prodaje dobra, odnosno vršenja usluge i u ovlašćenom servisu.

Servisiranje fiskalne kase u objektu, odnosno na mestu na kome se vrši promet, može se vršiti u slučaju kada se ne skida programska, odnosno fiskalna plomba.

Servisiranje fiskalnih kasa vrši samo lice koje je za ove poslove obučeno i ovlašćeno od strane proizvođača (u daljem tekstu: ovlašćeni serviser).

Ovlašćeni serviser je dužan da pre početka servisiranja utvrdi da li na fiskalnoj kasi postoji servisna plomba koja odgovara kodu upisanom u servisnoj knjižici, odnosno da servisna plomba nije oštećena, kao i da, ako obveznik koristi softversku aplikaciju koja omogućava zadavanje komandi fiskalnoj kasi preko računara, utvrdi da li softverska aplikacija ima sertifikat iz člana 6. stav 3. ovog zakona.

Ovlašćeni serviser je dužan da posle svake intervencije zbog koje je skidana servisna plomba na fiskalnoj kasi, stavi i u servisnoj knjižici upiše kod nove servisne plombe koju stavlja na fiskalnu kasu.

Ovlašćeni servis je dužan da pismeno obavesti Poresku upravu o svim slučajevima neosnovanog prijavljivanja neispravnosti fiskalne kase.

Ovlašćeni servis vodi evidenciju o ovlašćenim serviserima u skladu sa članom 22. stav 4. tačka 8) ovog zakona.

Podatke iz evidencije iz st. 1. i 11. ovog člana, proizvođač je dužan da dostavi Poreskoj Upravi - Centrali, u roku od tri dana od dana izdavanja ovlašćenja ovlašćenom servisu, odnosno ovlašćenom serviseru.

U slučaju prestanka rada ovlašćenog servisa pre isteka roka iz člana 22. stav 8. ovog zakona, proizvođač je dužan da ovlasti drugi servis.

Proizvođač je dužan da, u slučaju iz stava 13. ovog člana, pismeno obavesti ministarstvo trgovine, Poresku upravu - Centralu i obveznika o davanju ovlašćenja novom servisu, u roku od pet dana od davanja tog ovlašćenja.

U slučaju iz člana 26. stav 2. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, Poreska uprava, u roku od deset dana od dana oduzimanja saglasnosti proizvođaču, preuzima od ovlašćenih servisa servisne plombe i dosijea fiskalnih kasa za čije je stavljanje u promet oduzeta saglasnost.

U slučaju iz stava 15. ovog člana, proizvođač kome je oduzeta saglasnost iz člana 22. stav 1. ovog zakona, dužan je da najkasnije u roku od deset dana od dana oduzimanja saglasnosti obavesti Poresku upravu o proizvođaču koji preuzima dalju obavezu obezbeđenja servisiranja fiskalnih kasa, kome treba predati servisne plombe i dosijea fiskalnih kasa za čije je stavljanje u promet oduzeta saglasnost.

Obveznik je dužan da, u slučaju iz člana 26. stav 2. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, zaključi ugovor o servisiranju sa drugim ovlašćenim servisom, u roku od osam dana od dana određivanja proizvođača iz stava 16. ovog člana.

Član 29

Ovlašćeni servis je dužan da servisiranje fiskalne kase izvrši u roku od dva dana od dana prijave neispravnosti.

Ako ovlašćeni serviser u postupku servisiranja fiskalne kase utvrdi da se mora izvršiti uklanjanje plombe fiskalnog modula i plombe programske memorije, odnosno plombe fiskalnog modula ili plombe programske memorije, uklanjanje plombe vrši po pismenom odobrenju ovlašćenog radnika Poreske uprave.

Posle intervencije ovlašćenog servisera na fiskalnom modulu i programskoj memoriji, odnosno fiskalnom modulu ili programskoj memoriji, ovlašćeni radnik Poreske uprave vrši novu fiskalizaciju fiskalne kase na način iz člana 27. stav 12. ovog zakona, a zatim Poreska uprava donosi novo rešenje o fiskalizaciji.

Ako ovlašćeni serviser, pre početka servisiranja fiskalne kase u servisu, utvrdi da na fiskalnoj kasi nema servisne plombe ili je servisna plomba oštećena, odnosno da su na fiskalnoj kasi preduzimane radnje radi izmene podataka o evidentiranom prometu, dužan je da o tome sačini zapisnik i isti odmah, a najkasnije u roku od dva dana od dana utvrđenih nepravilnosti, dostavi Poreskoj upravi, a fiskalnu kasu zadrži u servisu.

Ako ovlašćeni serviser pre početka servisiranja fiskalne kase u objektu, odnosno mestu na kome obveznik vrši promet, utvrdi da na fiskalnoj kasi nema servisne plombe ili je servisna plomba oštećena, ili da su na fiskalnoj kasi preduzimane radnje radi izmene podataka o evidentiranom prometu, ili da obveznik koristi nesertifikovanu softversku aplikaciju, ili da je izvršio neovlašćene izmene u sertifikovanoj softverskoj aplikaciji iz člana 6. stav 3. ovog zakona, dužan je da o tome sačini zapisnik i odmah telefonom pozove Poresku upravu i sačeka dolazak ovlašćenog radnika Poreske uprave.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, Poreska uprava privremeno oduzima fiskalnu kasu, a u slučaju iz stava 5. ovog člana, Poreska uprava privremeno oduzima fiskalnu kasu, računar sa softverskom aplikacijom i ostalu dodatnu opremu iz člana 6. ovog zakona, radi veštačenja.

Ako se u postupku veštačenja iz stava 6. ovog člana utvrdi da je obveznik preduzimao radnje u cilju izmene podataka o evidentiranom prometu iz stava 4. ovog člana, Poreska uprava donosi rešenje o oduzimanju fiskalne kase i izriče obvezniku meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana.

Ako se u postupku veštačenja iz stava 6. ovog člana utvrdi da je obveznik preduzimao radnje u cilju izmene podataka o evidentiranom prometu, ili da obveznik koristi nesertifikovanu softversku aplikaciju, ili da je izvršio neovlašćene izmene u sertifikovanoj softverskoj aplikaciji iz člana 6. stav 3. ovog zakona, Poreska uprava donosi rešenje o oduzimanju fiskalne kase, računara i ostale dodatne opreme i izriče obvezniku meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana.

Protiv rešenja iz st. 7. i 8. ovog člana, obveznik ima pravo da izjavi žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, s tim što žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

U slučaju iz stava 8. ovog člana, troškove u vezi veštačenja fiskalne kase, računara i ostale dodatne opreme snosi obveznik.

Tehnički pregled fiskalne kase

Član 30

Obveznik je dužan da jednom godišnje obavi tehnički pregled fiskalne kase.

Rok iz stava 1. ovog člana računa se od dana prve fiskalizacije fiskalne kase.

Tehnički pregled iz stava 1. ovog člana ovlašćeni serviser je dužan da izvrši u roku iz člana 29. stav 1. ovog zakona i isti upiše u servisnu knjižicu.

Tehnički pregled iz stava 1. ovog člana naročito obuhvata: stanje servisne, programske i fiskalne plombe, čišćenje štampača i proveru ispravnosti rada fiskalne kase pomoću funkcija iz člana 4. tačka 8) ovog zakona.

Troškove tehničkog pregleda snosi obveznik čija se visina utvrđuje ugovorom o servisiranju.

Dosije i servisna knjižica fiskalne kase

Član 31

Za svaku fiskalnu kasu ovlašćeni servis je dužan da formira dosije fiskalne kase i izda servisnu knjižicu fiskalne kase.

U dosije i servisnu knjižicu fiskalne kase upisuju se podaci o servisiranju i tehničkom pregledu fiskalne kase i drugi podaci o fiskalnoj kasi, u skladu sa ovim zakonom.

Obveznik je dužan da servisnu knjižicu čuva uz fiskalnu kasu na koju se odnosi.

U dosije fiskalne kase, koji čuva ovlašćeni servis, i servisnu knjižicu fiskalne kase ovlašćeni serviser je dužan da upiše sledeće podatke:

1) naziv obveznika;

2) naziv, mesto i adresu objekta gde se nalazi fiskalna kasa;

3) datum i vreme prijema fiskalne kase na servisiranje, odnosno tehnički pregled;

4) datum završetka servisiranja, odnosno tehničkog pregleda;

5) vrstu neispravnosti;

6) stanje plombi;

7) stanje svih brojača iz člana 4. tačka 30) ovog zakona;

8) podatke o licu koje je prijavilo neispravnost fiskalne kase;

9) specifikaciju izvršenih radova.

Ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata

Član 32

Sadržinu fiskalnog računa i način evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa iz člana 12. stav 8. ovog zakona, način otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase iz člana 19. ovog zakona i sadržinu i vođenje knjige dnevnih izveštaja iz člana 20. stav 1. ovog zakona, bliže uređuje ministar finansija.

Ministar finansija bliže uređuje postupak fiskalizacije iz člana 27. ovog zakona, sadržaj evidencija iz člana 28. st. 1. i 11. ovog zakona, izgled, sadržaj i način vođenja dosijea i servisne knjižice iz člana 31. ovog zakona.

Sadržinu i izgled kvalifikacionog formulara iz člana 22. stav 4. tačka 2) ovog zakona bliže uređuje ministar trgovine.

VII. KONTROLA TEHNIČKIH I FUNKCIONALNIH KARAKTERISTIKA FISKALNE KASE, KONTROLA EVIDENTIRANjA PROMETA PREKO FISKALNE KASE I KONTROLA RADA OVLAŠĆENIH SERVISA

Kontrola tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase

Član 33

Kontrolu tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase proizvođača kojima je data saglasnost iz člana 22. stav 1. ovog zakona, vrši ministarstvo trgovine:

1) na osnovu plana periodične kontrole;

2) na zahtev Poreske uprave;

3) na zahtev ovlašćenog servisa.

Ako ministarstvo trgovine, u postupku kontrole utvrdi da određeni tip fiskalne kase ne odgovara tehničkim i funkcionalnim karakteristikama iz člana 22. stav 3. tačka 2) ovog zakona, ili sadrži skrivene funkcije koje nisu navedene u dokumentaciji iz člana 22. stav 4.

tačka 4) ovog zakona, rešenjem će privremeno zabraniti dalje stavljanje u promet i korišćenje tog tipa fiskalne kase i naložiti proizvođaču da utvrđene nedostatke otkloni kod svih proizvedenih fiskalnih kasa tog tipa, kod kojih se utvrdi postojanje nedostataka, ili da obvezniku, o svom trošku, zameni fiskalnu kasu sa nedostatkom novom fiskalnom kasom odgovarajućeg i odobrenog tipa, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema rešenja o privremenoj zabrani stavljanja u promet konkretnog tipa fiskalne kase.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.

Proizvođač je dužan da o utvrđenim nedostacima na određenom tipu fiskalne kase, u roku od tri dana od dana prijema rešenja iz stava 2. ovog člana, pismeno obavesti sve svoje ovlašćene servise i naloži im da, najkasnije u roku od 20 dana od dana prijema obaveštenja, sačine spisak fiskalnih kasa na kojima nisu otklonjeni nedostaci, ili nije izvršena zamena novom fiskalnom kasom i o tome u istom roku dostave spisak proizvođaču.

Proizvođač je dužan da najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema spiska iz stava 4. ovog člana, sačini izveštaj o izvršenju naloga iz stava 2. ovog člana sa spiskom fiskalnih kasa na kojima nisu otklonjeni nedostaci, ili nije izvršena zamena novom fiskalnom kasom, i isti dostavi ministarstvu trgovine i Poreskoj upravi.

Poreska uprava je dužna da, odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog člana, donese rešenje o oduzimanju od obveznika fiskalne kase sa njenom servisnom knjižicom, ako na toj fiskalnoj kasi nisu otklonjeni nedostaci, ili nije izvršena zamena novom fiskalnom kasom.

Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana, žalba nije dopuštena.

Do početka korišćenja nove fiskalne kase u slučaju iz st. 2. i 6. ovog člana, obveznik je dužan da evidentira promet na način iz člana 12. stav 8. ovog zakona.

Ako proizvođač u roku iz stava 2. ovog člana, ne otkloni utvrđene nedostatke ili ne izvrši zamenu novom fiskalnom kasom, ministarstvo trgovine pokrenuće postupak realizacije datog sredstva obezbeđenja iz člana 24. stav 2. ovog zakona, radi naknade troškova nabavke nove fiskalne kase obvezniku kome je oduzeta fiskalna kasa rešenjem Poreske uprave iz stava 6. ovog člana.

Ako iznos sredstava obezbeđenja iz realizovanog sredstva obezbeđenja nije dovoljan za naknadu troškova nabavke nove fiskalne kase u celosti, obvezniku se isplaćuje srazmeran deo naknade troškova.

Ako proizvođač ne postupi na način iz st. 4. i 5. ovog člana, ministarstvo trgovine predlaže Vladi oduzimanje date saglasnosti za konkretan tip fiskalne kase.

Ako Vlada oduzme datu saglasnost proizvođaču za konkretan tip fiskalne kase, u slučaju iz stava 11. ovog člana, proizvođač, Poreska uprava i obveznik su dužni da postupe na način iz člana 28. st. 15, 16. i 17. ovog zakona.

Kontrola evidentiranja prometa preko fiskalne kase, kontrola fiskalnih plombi, fiskalne kase i servisne plombe fiskalne kase

Član 34

Kontrolu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, kontrolu fiskalnih plombi i fiskalne kase vrši Poreska uprava.

Obveznik je dužan da na zahtev Poreske uprave odštampa periodični izveštaj za određene periode i presek stanja.

Proizvođač je dužan da, za potrebe kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase, sačini posebno uputstvo o načinu korišćenja fiskalne kase, softvera fiskalne kase i svim njegovim mogućnostima, odnosno svoje sertifikovane softverske aplikacije na računaru povezanim sa fiskalnom kasom i svim njenim mogućnostima, i da ga dostavi ministarstvu trgovine i Poreskoj upravi - Centrali, u roku od 30 dana od dana potpisivanja ugovora iz člana 24. stav 1. ovog zakona.

Ako proizvođač vrši izmenu i dopunu softvera fiskalne kase, odnosno sertifikovane softverske aplikacije na računaru preko koga se zadaju komande fiskalnoj kasi preko interfejsa fiskalne kase, dužan je da sačini novo uputstvo o načinu korišćenja fiskalne kase, softvera fiskalne kase i svim njegovim mogućnostima, odnosno svoje sertifikovane softverske aplikacije računara povezanog sa fiskalnom kasom i svim njenim mogućnostima, i da ga dostavi ministarstvu trgovine i Poreskoj upravi - Centrali u roku od pet dana od dana dobijanja sertifikata.

Ako Poreska uprava, u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana, utvrdi da obveznik vrši evidentiranje prometa preko nefiskalizovane registar kase, Poreska uprava rešenjem privremeno oduzima kasu i obvezniku izriče rešenjem meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana.

Ako Poreska uprava, u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana, utvrdi da obveznik vrši evidentiranje prometa korišćenjem nesertifikovane softverske aplikacije na računaru preko koga se zadaju komande fiskalnoj kasi preko interfejsa fiskalne kase, Poreska uprava rešenjem privremeno oduzima fiskalnu kasu, računar i ostalu dodatnu opremu iz člana 6. ovog zakona radi veštačenja.

Ako se u postupku veštačenja utvrdi da je obveznik vršio evidentiranje prometa korišćenjem nesertifikovane softverske aplikacije na računaru preko koga se zadaju komande fiskalnoj kasi preko interfejsa fiskalne kase, iz stava 6. ovog člana, Poreska uprava oduzima fiskalnu kasu, računar i ostalu dodatnu opremu iz člana 6. ovog zakona, a obvezniku izriče rešenjem meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana i preduzima zakonom propisane mere.

Obveznik je dužan da Poreskoj upravi u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana, omogući daljinsko očitavanje svih dnevnih izveštaja fiskalne kase u toku zadatog perioda preko terminala za daljinsko očitavanje, ukoliko je fiskalna kasa ispravna.

Poreska uprava u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana, utvrđuje da li se podaci iz dnevnog izveštaja za konkretan dan odštampani iz baze podataka Poreske uprave formirani na osnovu dostavljenih podataka putem terminala za daljinsko očitavanje, slažu sa podacima iz dnevnog izveštaja za isti dan, uloženog u knjigu dnevnog izveštaja, ili za konkretan dan u knjizi nije evidentiran dnevni izveštaj ili se dnevni izveštaj ne nalazi na kontrolnoj traci fiskalne kase.

Poreska uprava u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana, utvrđuje da li obveznik preko fiskalizovane kase izdaje isečke trake koji imaju izgled fiskalnog isečka, i da li ti

isečci sadrže sve propisane elemente, odnosno sadrže pogrešno unete elemente iz člana 12. stav 2. ovog zakona.

Ako Poreska uprava u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana, utvrdi da je obveznik sakrio, oštetio, uništio ili učinio neupotrebljivom kontrolnu traku fiskalne kase na kojoj su zabeleženi podaci o evidentiranju prometa u okviru obavljanja delatnosti za koju je zakonom propisano evidentiranje prometa preko fiskalne kase, pre isteka zakonskog roka za njeno čuvanje, Poreska uprava rešenjem izriče meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana.

Ako Poreska uprava u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana, utvrdi da je obveznik neovlašćeno vršio resete fiskalne kase iz člana 21. stav 7. ovog zakona, na fiskalnoj kasi preko koje se vrši evidentiranje prometa, Poreska uprava rešenjem privremeno oduzima fiskalnu kasu, kontrolne trake i servisnu knjižicu radi veštačenja, a obvezniku rešenjem izriče meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana.

Protiv rešenja Poreske uprave iz st. 5, 6, 7, 11. i 12. ovog člana, nije dopuštena žalba.

Ako se u postupku veštačenja iz stava 12. ovog člana utvrdi da je obveznik vršio neovlašćene resete, Poreska uprava donosi rešenje o oduzimanju fiskalne kase i preduzima zakonom propisane mere.

Kontrolu programske i fiskalne plombe fiskalne kase, vrši radnik Poreske uprave koji je obučen i ovlašćen rešenjem Poreske uprave za tu vrstu kontrole.

Ako ovlašćeni radnik Poreske uprave u postupku kontrole iz stava 15. ovog člana, utvrdi da programska i fiskalna plomba fiskalne kase ne sadrže sve vrste zaštite, sastavlja zapisnik i privremeno oduzima fiskalnu kasu.

U slučaju iz stava 16. ovog člana, Poreska uprava fiskalnu kasu dostavlja Narodnoj banci Srbije - Zavodu za izradu novčanica radi veštačenja.

Ako organ iz stava 17. ovog člana da nalaz i mišljenje da programska i fiskalna plomba fiskalne kase nisu verodostojne, Poreska uprava donosi rešenje o oduzimanju fiskalne kase i preduzima zakonom propisane mere.

Protiv rešenja iz st. 14. i 18. ovog člana nije dopuštena žalba.

Troškove veštačenja u slučaju iz stava 17. ovog člana, snosi obveznik.

Ako Poreska uprava u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana utvrdi da je obveznik sakrio, otuđio, uništio ili učinio neupotrebljivom fiskalnu kasu preko koje je evidentirao promet, zbog čega nije moguće izvršiti poresku kontrolu, sastavlja se zapisnik i postupa u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje poreski postupak.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, poreska osnovica utvrđuje se procenom na način propisan zakonom kojim se uređuje poreski postupak.

Poreski inspektor je dužan da u postupku kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase, utvrdi da li na fiskalnoj kasi postoji servisna plomba koja odgovara kodu upisanom u servisnoj knjižici, odnosno da li je servisna plomba oštećena, kao i da, ako obveznik koristi softversku aplikaciju koja omogućava zadavanje komandi fiskalnoj kasi

preko računara, utvrdi da li softverska aplikacija ima sertifikat iz člana 6. stav 3. ovog zakona.

Ako softver fiskalne kase, odnosno sertifikovana softverska aplikacija za računar preko koga se zadaju komande fiskalnoj kasi preko interfejsa fiskalne kase omogućava vođenje i čuvanje drugih podataka, koji nisu definisani u fiskalnim dokumentima (vođenje zaliha dobara, robnomaterijalno i finansijsko knjigovodstvo, i dr.), obveznik je dužan da ih učini dostupnim Poreskoj upravi, na njen zahtev, u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana.

Kontrola rada ovlašćenih servisa

Član 35

Kontrolu rada ovlašćenih servisa vrši ministarstvo trgovine, na osnovu dokumentacije iz člana 22. stav 4. tačka 8) ovog zakona.

Ako ministarstvo trgovine u postupku kontrole utvrdi da proizvođač nije organizovao servisnu mrežu u obimu, kadrovski i tehnički u skladu sa organizacijom servisne mreže iz člana 22. stav 4. tačka 8) ovog zakona, sastavlja o tome zapisnik i dostavlja ga komisiji.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, komisija zahteva pismeno obrazloženje od proizvođača, posle čijeg razmatranja može odobriti proizvođaču da organizuje servisnu mrežu u smanjenom obimu od obima servisne mreže iz člana 22. stav 4. tačka 8) ovog zakona.

Ako komisija odobri proizvođaču smanjenje obima servisne mreže iz člana 22. stav 4. tačka 8) ovog zakona, proizvođač je dužan da organizaciju nove servisne mreže dostavi ministarstvu trgovine i Poreskoj upravi - Centrali u roku od osam dana od dana prijema odluke komisije.

Interna kontrola rada ovlašćenih servisa

Član 36

Proizvođač je dužan da vrši internu kontrolu rada ovlašćenih servisa kojima je dao ovlašćenje iz člana 28. stav 1. ovog zakona.

Ako proizvođač u toku kontrole iz stava 1. ovog člana, utvrdi da ovlašćeni servis ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona, dužan je da ovlašćenom servisu oduzme ovlašćenje iz člana 28. stav 1. ovog zakona, u roku od osam dana od dana utvrđene nepravilnosti.

Proizvođač je dužan da na zahtev Poreske uprave, postupi na način iz stava 2. ovog člana, kada Poreska uprava u postupku kontrole utvrdi da ovlašćeni servis ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona.

O oduzimanju ovlašćenja iz st. 2. i 3. ovog člana, proizvođač obaveštava ministarstvo trgovine, Poresku upravu i obveznika u roku od tri dana od dana oduzimanja ovlašćenja.

Proizvođač je dužan da u roku od osam dana od dana oduzimanja ovlašćenja iz st. 2. i 3. ovog člana, obvezniku obezbedi drugi ovlašćeni servis.

Ako proizvođač ne postupi na način iz stava 5. ovog člana, ministarstvo trgovine pokreće postupak za oduzimanje saglasnosti iz člana 22. stav 1. ovog zakona, o čemu pismeno obaveštava proizvođača.

Promena mesta prodaje dobara, odnosno pružanja usluga

Član 37

U slučaju promene mesta prodaje dobara, odnosno pružanja usluga, obveznik je dužan da najkasnije u roku od tri dana pre promene mesta prodaje dobara, odnosno pružanja usluga podnese zahtev za fiskalizaciju Poreskoj upravi, preko ovlašćenog servisa.

Ovlašćeni servis je dužan da na licu mesta, pre početka evidentiranja prometa na novom mestu prodaje dobara, odnosno pružanja usluga, u prisustvu ovlašćenog radnika Poreske uprave, izvrši odgovarajuću promenu podataka u operativnoj memoriji fiskalne kase i iste upiše u servisnu knjižicu.

U slučaju iz stava 2. ovog člana Poreska uprava donosi novo rešenje o fiskalizaciji.

Otpočinjanje obavljanja delatnosti

Član 38

Obveznik može da otpočne obavljanje delatnosti prometa dobara na malo, odnosno pružanja usluga fizičkim licima, posle fiskalizacije fiskalne kase i njenog instaliranja u objektu, odnosno na mestu na kome se obavlja promet.

Prestanak obavljanja delatnosti

Član 39

Organ nadležan za vođenje odgovarajućeg registra može izvršiti brisanje obveznika iz tog registra, kada obveznik podnese dokaz o brisanju obveznika iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti obveznika.

Dokaz iz stava 1. ovog člana je rešenje Poreske uprave o brisanju obveznika iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti obveznika.

Pre dobijanja rešenja iz stava 2. ovog člana, obveznik je dužan da fiskalnu kasu preda ovlašćenom servisu.

Ovlašćeni serviser u prisustvu ovlašćenog radnika Poreske uprave skida fiskalni modul i preuzima sve podatke iz fiskalne memorije fiskalne kase, o čemu se sastavlja zapisnik.

Obveznik ima pravo da prisustvuje preuzimanju podataka iz fiskalne memorije.

Ovlašćeni servis je dužan da fiskalni modul zaliven za kućište fiskalne kase čuva dok Poreska uprava pismeno ne odobri njegovo uništavanje.

Fiskalni modul zaliven za kućište fiskalne kase uništava ovlašćeni servis u prisustvu komisije za uništavanje fiskalnog modula, koju obrazuje Poreska uprava od predstavnika ovlašćenog servisa i Poreske uprave.

O izvršenom uništavanju fiskalnog modula, komisija iz stava 7. ovog člana sastavlja zapisnik.

Odredbe st. 3, 4, 5, 6, 7. i 8. ovog člana primenjuju se i prilikom zamene fiskalnog modula.

Organ nadležan za vođenje odgovarajućeg registra ne može izvršiti brisanje obveznika iz tog registra, u slučaju kada je Poreska uprava izrekla meru zabrane obavljanja delatnosti propisane ovim zakonom, dok traje izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti.

Krađa i uništenje i oštećenje fiskalne kase usled više sile

Član 40

U slučaju krađe, odnosno oštećenja ili uništenja fiskalne kase usled više sile (poplava, požar, zemljotres i sl.), obveznik je dužan da u roku od tri dana od dana krađe, odnosno oštećenja ili uništenja fiskalne kase usled više sile, pismeno obavesti Poresku upravu, a po dobijanju zapisnika nadležnog organa, odnosno organizacije isti dostavi Poreskoj upravi u roku od tri dana od dana prijema zapisnika.

U slučaju iz stava 1. ovog člana Poreska uprava ukida rešenje o fiskalizaciji ukradene, odnosno oštećene ili uništene fiskalne kase usled više sile, na osnovu koga se konkretna kasa briše iz registra fiskalizovanih kasa.

Rešenje iz stava 2. ovog člana Poreska uprava dostavlja ovlašćenom servisu.

Ovlašćeni servis je dužan da dosije konkretne fiskalne kase, za koju je Poreska uprava donela rešenje iz stava 2. ovog člana, odvojeno čuva.

U slučaju krađe fiskalne kase, obveznik je dužan da najkasnije u roku od osam dana od dana krađe otpočne evidentiranje prometa preko nove fiskalne kase.

U slučaju uništenja ili oštećenja fiskalne kase usled više sile, obveznik je dužan da u roku od osam dana od dana nastavka obavljanja delatnosti posle više sile, otpočne evidentiranje prometa preko nove fiskalne kase.

Do fiskalizacije nove fiskalne kase u slučaju iz stava 1. ovog člana, obveznik je dužan da evidentiranje prometa vrši na način iz člana 12. stav 8. ovog zakona.

U slučaju krađe, uništenja ili oštećenja fiskalne kase pri transportu, obveznik, odnosno proizvođač je dužan da postupi na način iz stava 1. ovog člana.

VIII. REFUNDACIJA KUPCU DOBARA, ODNOSNO KORISNIKU USLUGA DELA PDV ISKAZANOG U FISKALNOM ISEČKU

Član 41

Fizičko lice - kupac dobara, odnosno korisnik usluga, može ostvariti pravo na refundaciju dela PDV iskazanog u fiskalnom isečku za kupljena dobra, odnosno pružene usluge, koja su evidentirana preko fiskalne kase.

Vlada, na predlog ministarstva finansija, bliže uređuje visinu, način, postupak i dinamiku ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana.

IX. NADZOR

Član 42

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Poreska uprava i ministarstvo trgovine.

X KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 43

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - obveznik, ako:

1) terminal za daljinsko očitavanje u vreme rada fiskalne kase ne drži priključen na fiskalnu kasu preko njenog interfejsa (član 7. stav 3);

2) ne obezbedi daljinsko očitavanje svih dnevnih izveštaja iz fiskalne kase u toku zadatog perioda pomoću terminala za daljinsko očitavanje (član 7. stav 4);

3) u fakturu ne unese redni broj fiskalnog isečka na osnovu koga je evidentiran promet u fiskalnoj kasi, ili u objektu, odnosno mestu na kome se vrši promet dobara na malo, odnosno pružaju usluge, ne drži kopije izdatih faktura, ili evidentirani promet preko fiskalne kase za koji se plaćanje vrši na osnovu fakture ne iskazuje u knjizi dnevnog izveštaja, ili ne evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet dobara na malo, odnosno usluga fizičkim licima izdavanjem posebno propisanog fiskalnog računa u dva primerka u svim slučajevima neispravnosti fiskalne kase, oduzimanja fiskalne kase od strane Poreske uprave, krađe, uništenja ili oštećenja fiskalne kase, kao i u svim ostalim slučajevima propisanim zakonom, ili fiskalni račun ne čuva najmanje tri godine (član 12. st. 5, 6, 7, 8. i 10);

4) ne formira i ne štampa jednom dnevno, na kraju rada dnevni izveštaj iz fiskalne kase, ili ne formira i ne štampa na kraju rada, poslednjeg dana svakog poreskog perioda periodični izveštaj iz fiskalne kase, ili na zahtev Poreske uprave ne formira i ne odštampa presek stanja iz svih fiskalnih isečaka formiranih i odštampanih od trenutka formiranja i štampanja prethodnog dnevnog izveštaja (čl. 13, 14. i 15);

5) istovremeno sa štampanjem fiskalnih dokumenata ne štampa i njihov sadržaj na kontrolnoj traci fiskalne kase kopirnim putem ili putem dvostrukog štampača, ili za štampanje fiskalnih dokumenata ne koristi papir naveden u korisničkom uputstvu proizvođača za konkretan tip fiskalne kase, ili kontrolnu traku, dnevni izveštaj i periodični izveštaj ne čuva najmanje tri godine (član 17. st. 3, 7. i 8);

6) svaki pojedinačni promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima ne evidentira preko fiskalne kase, ili ne odštampa i izda kupcu dobara, odnosno korisniku usluga fiskalni isečak fiskalne kase preko koje je evidentiran promet, bez obzira da li je kupac dobara, odnosno korisnik usluga to zahtevao ili ne, ili ne izdaje fiskalne isečke sa svim obaveznim podacima, ili na vidnom mestu u objektu u kome vrši promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima, ne istakne obaveštenje o obavezi izdavanja fiskalnog isečka od strane obveznika, o obavezi uzimanja fiskalnog isečka, kao i o pravu kupca dobara, odnosno korisnika usluga da za kupljena dobra, odnosno primljene usluge ne plati obvezniku, ako mu obveznik ne odštampa i izda fiskalni isečak, ili u objektu ili drugom mestu na kome se vrši promet dobara na malo, odnosno pružaju usluge fizičkim licima drži drugu registar kasu osim fiskalne (član 18. st. 1, 2, 3. i 6);

7) ne vodi knjigu dnevnih izveštaja za svaku fiskalnu kasu, ili odštampane dnevne izveštaje ne evidentira i odlaže u knjigu dnevnih izveštaja hronološkim redom, ne čuva knjigu dnevnih izveštaja na mestu gde vrši promet dobara na malo, odnosno mestu pružanja usluga, ili knjigu dnevnih izveštaja ne čuva tri godine (član 20. st. 1, 2, 3. i 4);

8) ne obezbedi evidentiranje prometa preko druge fiskalne kase u slučaju neispravnosti fiskalne kase duže od 15 radnih dana ukupno u toku kalendarske godine, ili u slučaju neispravnosti fiskalne kase preduzima radnje na fiskalnoj kasi, odnosno u propisanom roku ne obavesti ovlašćeni servis o neispravnosti fiskalne kase (član 21. st. 3. i 12);

9) ne podnese zahtev za fiskalizaciju fiskalne kase Poreskoj upravi, preko ovlašćenog servisa, u propisanom roku, ili ne izvrši dodelu oznake poreske stope u skladu sa članom 5. ovog zakona, u bazi podataka operativne memorije, uz svaki naziv proizvoda, odnosno usluge, ili u operativnu memoriju fiskalne kase ne unese jednoznačno i nedvosmisleno identifikovan celokupan asortiman dobara i usluga sa kojima je zadužen objekat ili drugo mesto na kome se vrši promet, ili rešenje o fiskalizaciji ne čuva uz fiskalnu kasu na koju se odnosi (član 27. st. 10, 14, 15. i 17);

10) ne zaključi ugovor o servisiranju sa drugim ovlašćenim servisom, u propisanom roku (član 28. stav 17);

11) ako se u postupku veštačenja utvrdi da je obveznik preduzimao radnje u cilju izmene podataka o evidentiranom prometu, odnosno da je koristio nesertifikovanu softversku aplikaciju, ili da je izvršio neovlašćene izmene u softverskoj aplikaciji (član 29. st. 7. i 8);

12) ne obavlja tehnički pregled fiskalne kase u propisanom roku (član 30. stav 1);

13) ne čuva servisnu knjižicu uz fiskalnu kasu na koju se odnosi (član 31. stav 3);

14) ne evidentira promet na način iz člana 12. stav 8. ovog zakona (član 33. stav 8);

15) na zahtev Poreske uprave ne odštampa periodični izveštaj za određeni period i presek stanja, ili vrši evidentiranje prometa preko nefiskalizovane kase, ili vrši evidentiranje prometa korišćenjem nesertifikovane softverske aplikacije na računaru preko koga se zadaju komande fiskalnoj kasi preko interfejsa fiskalne kase, ili onemogući daljinsko očitavanje svih dnevnih izveštaja iz fiskalne kase u toku zadatog perioda preko terminala za daljinsko očitavanje, a fiskalna kasa je bila ispravna, ili se podaci iz dnevnog izveštaja za konkretni dan odštampani iz baze podataka Poreske uprave formirani na osnovu

dostavljenih podataka putem terminala za daljinsko očitavanje ne slažu sa podacima iz dnevnog izveštaja za isti dan uloženom u knjigu dnevnih izveštaja, ili za konkretan dan nije u knjizi dnevnih izveštaja evidentiran dnevni izveštaj, ili dnevni izveštaj nije evidentiran na kontrolnoj traci fiskalne kase, ili izdaje isečke trake koji imaju izgled fiskalnog isečka, a ti isečci ne sadrže sve propisane elemente, odnosno sadrže pogrešno unete elemente fiskalnog isečka, ili sakrije, ošteti, uništi ili učini neupotrebljivom kontrolnu traku fiskalne kase na kojoj su zabeleženi podaci o evidentiranju prometa u okviru obavljanja delatnosti za koju je zakonom propisano evidentiranje prometa preko fiskalne kase, pre isteka zakonskog roka za njeno čuvanje, ili vrši neovlašćeno resete fiskalne kase, ili ne učini dostupnim Poreskoj upravi, na njen zahtev druge podatke koji nisu definisani u fiskalnim dokumentima (član 34. st. 2, 5, 6, 8, 9, 10, 11, 14. i 24);

16) ne podnese zahtev za fiskalizaciju Poreskoj upravi preko ovlašćenog servisa, u roku od tri dana pre promene mesta prodaje dobara, odnosno pružanja usluga (član 37. stav 1);

17) otpočne obavljanje delatnosti prometa dobara na malo, odnosno pružanja usluga fizičkim licima pre fiskalizacije fiskalne kase i njenog instaliranja u objektu, odnosno na mestu na kome se obavlja promet (član 38. stav 1);

18) fiskalnu kasu ne preda ovlašćenom servisu pre dobijanja rešenja Poreske uprave o brisanju obveznika iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti (član 39. stav 3);

19) u slučaju krađe, odnosno oštećenja ili uništenja fiskalne kase usled više sile (poplava, požar, zemljotres i sl.), lično ili preko lica koje ga zastupa, o tome pismeno ne obavesti Poresku upravu, ili ne dostavi zapisnik nadležnog organa, u propisanom roku, ili ne otpočne evidentiranje prometa preko nove fiskalne kase najkasnije u roku od osam dana od dana krađe fiskalne kase, ili ne otpočne evidentiranje prometa preko nove fiskalne kase u roku od osam dana od dana nastavka obavljanja delatnosti posle više sile, u slučaju oštećenja ili uništenja fiskalne kase usled više sile, ili u slučaju krađe, odnosno oštećenja ili uništenja fiskalne kase usled više sile (poplava, požar, zemljotres i sl.) ne vrši evidentiranje prometa izdavanjem fiskalnog računa, ili u slučaju krađe, uništenja ili oštećenja fiskalne kase pri transportu, pismeno ne obavesti Poresku upravu u propisanom roku (član 40. st. 1, 5, 6, 7. i 8);

20) koristi softversku aplikaciju za zadavanje komandi fiskalnoj kasi preko njenog interfejsa za koju nije izdat sertifikat za njeno stavljanje u promet (član 55. st. 1. i 2);

21) ne obezbedi i ne priključi terminal za daljinsko očitavanje na interfejs fiskalne kase (član 55. st. 3, 4, 5. i 6);

22) ne omogući kupcima dobara, odnosno korisnicima usluga plaćanje pomoću platne kartice (član 55. st. 7. i 8).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

Član 44

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - proizvođač, ako:

1) ne upiše u fiskalnu memoriju fiskalne kase identifikacioni broj fiskalnog modula (član 9. stav 1. tačka 2);

2) stavi fiskalnu kasu u promet za koju nije izdata saglasnost za stavljanje fiskalne kase u promet (član 22. stav 1);

3) organizaciju servisne i distributivne mreže, koju je podneo uz zahtev za davanje saglasnosti za stavljanje fiskalne kase u promet, smanji pre isteka propisanog roka (član 22. stav 8);

4) stavi u promet fiskalnu kasu na kojoj su vršene izmene tehničkih i funkcionalnih karakteristika za koju nije izdato uverenje o dopuni uverenja o ispunjenosti tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase (član 23. stav 9);

5) po dobijanju saglasnosti za stavljanje fiskalne kase u promet, a pre početka stavljanja fiskalne kase u promet ne zaključi ugovor sa ministarstvom trgovine (član 24. stav 1);

6) u propisanom roku, ne dostavi Poreskoj upravi - Centrali podatke za prethodni kalendarski mesec kumulativno od prve prodaje, podatke o broju fiskalizovanih fiskalnih kasa po tipu i modelu, njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava (član 24. stav 5);

7) IB fiskalne kase na vidljiv način i trajno ne obeleži na gornjoj stranici svake proizvedene fiskalne kase, ili ako sa jednim IB trajno obeleži više fiskalnih kasa i isti upiše u fiskalnu memoriju tih kasa, ili ako uz zahtev za dodelu IB Poreskoj upravi - Centrali ne dostavi izgled proizvođačke plombe i servisnih plombi ovlašćenih servisa kojima je do podnošenja zahteva dato ovlašćenje za servisiranje i popravku fiskalne kase, ili ako u slučaju dodele novog ovlašćenja ovlašćenom servisu u propisanom roku ne dostavi izgled njihove servisne plombe Poreskoj upravi - Centrali, ili ako fiskalnu kasu pre njene fiskalizacije neposredno ne isporuči ovlašćenom servisu (član 27. st. 2, 3, 5, 6. i 7);

8) ne vodi evidenciju o servisima kojima je dao ovlašćenje za servisiranje i popravku fiskalne kase, kao i obuku i pružanje tehničke podrške obvezniku za korišćenje fiskalne kase, ili ako ne ovlasti drugi servis za servisiranje i popravku fiskalne kase, u slučaju prestanka rada ovlašćenog servisa kome je dato ovlašćenje za servisiranje i popravku fiskalnih kasa, ili u propisanom roku ne obavesti ministarstvo trgovine, Poresku upravu - Centralu i obveznika o davanju ovlašćenja novom servisu (član 28. st. 1, 13. i 14);

9) Poreskoj upravi - Centrali, ne dostavi u propisanom roku podatke iz evidencije o ovlašćenim serviserima, ili ako u propisanom roku pismeno ne obavesti Poresku upravu - Centralu o davanju ovlašćenja novom servisu, ili ako u propisanom roku pismeno ne obavesti Poresku upravu - Centralu o proizvođaču koji preuzima dalju obavezu obezbeđenja servisiranja fiskalnih kasa kome treba predati servisne plombe i dosijea za fiskalne kase za čije stavljanje u promet je oduzeta saglasnost (član 28. st. 12, 14. i 16);

10) ministarstvo trgovine u postupku kontrole utvrdi da određeni tip fiskalne kase ne odgovara tehničkim i funkcionalnim karakteristikama, ili sadrži skrivene funkcije koje nisu navedene u dokumentaciji, ili u propisanom roku ne otkloni nedostatke kod svih proizvedenih fiskalnih kasa tog tipa kod kojih se utvrdi postojanje nedostataka, ili ne

zameni, o svom trošku, fiskalnu kasu sa nedostatkom novom fiskalnom kasom odgovarajućeg i odobrenog tipa, ili ako u propisanom roku, pismeno ne obavesti sve ovlašćene servise o utvrđenim nedostacima na određenom tipu fiskalne kase, i ne naloži im da, u propisanom roku, sačine spisak fiskalnih kasa na kojima nisu otklonjeni nedostaci, ili nije izvršena zamena novom fiskalnom kasom i o tome u istom roku dostave spisak proizvođaču, ili u propisanom roku ne sačini izveštaj ili isti ne dostavi ministarstvu trgovine i Poreskoj upravi, u propisanom roku (član 33. st. 2, 4. i 5);

11) ne sačini posebno uputstvo za potrebe kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase o načinu korišćenja fiskalne kase, softvera fiskalne kase i svim njegovim mogućnostima, odnosno svoje sertifikovane softverske aplikacije na računaru povezanim sa fiskalnom kasom i svim njenim mogućnostima i isto ne dostavi Poreskoj upravi - Centrali, u propisanom roku, ili ako ne sačini novo uputstvo za potrebe kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase o načinu korišćenja fiskalne kase, softvera fiskalne kase i svim njegovim mogućnostima, odnosno svoje sertifikovane softverske aplikacije na računaru povezanim sa fiskalnom kasom i svim njenim mogućnostima i isto ne dostavi Poreskoj upravi - Centrali, u propisanom roku (član 34. st. 3. i 4);

12) ne organizuje servisnu mrežu u obimu, kadrovski i tehnički u skladu sa organizacijom servisne mreže dostavljene uz zahtev za davanje saglasnosti za stavljanje fiskalne kase u promet (član 35. stav 2);

13) ne dostavi organizaciju nove servisne mreže ministarstvu trgovine i Poreskoj upravi - Centrali, u propisanom roku (član 35. stav 4);

14) ne vrši internu kontrolu rada ovlašćenih servisa, ili ako ovlašćenom servisu koji ne postupi u skladu sa ovim zakonom ne oduzme ovlašćenje za servisiranje i popravku fiskalne kase, u propisanom roku (član 36. st. 1. i 2);

15) na zahtev Poreske uprave ne oduzme ovlašćenje ovlašćenom servisu za servisiranje i popravku fiskalne kase, kada Poreska uprava utvrdi da ovlašćeni servis ne postupa u skladu sa ovim zakonom, ili ako ne obavesti ministarstvo trgovine, Poresku upravu i obveznika u propisanom roku o oduzimanju datog ovlašćenja ovlašćenom servisu zbog toga što ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona, ili ako u propisanom roku obvezniku ne obezbedi drugi ovlašćeni servis u slučaju oduzimanja datog ovlašćenja serviseru za servisiranje i popravku fiskalne kase (član 36. st. 3, 4. i 5);

16) u slučaju krađe, uništenja ili oštećenja fiskalne kase pri transportu o tome ne obavesti Poresku upravu, u propisanom roku (član 40. stav 8).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu - proizvođaču novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 45

Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - ovlašćeni servis, ako:

1) u fiskalnu memoriju fiskalne kase u postupku fiskalizacije ne upiše PIB obveznika i dan, mesec, godinu, sat i minut početka evidentiranja prometa preko fiskalne kase (član 9. stav 5);

2) u slučaju neispravnosti fiskalne kase, u servisnu knjižicu ne upiše datum prijema fiskalne kase u servis, odnosno datum intervencije na licu mesta, vrstu neispravnosti i datum do kada je fiskalna kasa bila na popravci ili servisiranju (član 21. stav 2);

3) u propisanom roku pismeno ne obavesti obveznika sa kojim je zaključen ugovor o servisiranju da je fiskalna kasa isporučena u servis, ili ako po izvršenoj fiskalizaciji, kao i posle intervencije na fiskalnom modulu i programskoj memoriji, odnosno fiskalnom modulu ili programskoj memoriji, na fiskalnu kasu ne stavi svoju servisnu plombu (član 27. st. 8. i 13);

4) pre početka servisiranja ne utvrdi da li na fiskalnoj kasi postoji servisna plomba koja odgovara kodu upisanom u servisnoj knjižici, odnosno da li servisna plomba nije oštećena, kao i da, ako obveznik koristi softversku aplikaciju koja omogućava zadavanje komandi fiskalnoj kasi preko računara, ne utvrdi da li softverska aplikacija ima sertifikat, ili ako posle svake intervencije zbog koje je skidana servisna plomba na fiskalnoj kasi, ne stavi i u servisnu knjižicu ne upiše kod nove servisne plombe koju stavlja na fiskalnu kasu, ili pismeno ne obavesti Poresku upravu o svim slučajevima neosnovanog prijavljivanja neispravnosti fiskalne kase, ili ako ne vodi evidenciju o ovlašćenim serviserima od strane proizvođača (član 28. st. 8, 9, 10. i 11);

5) ne izvrši servisiranje fiskalne kase u roku od dva dana od dana prijave neispravnosti, ili ako izvrši uklanjanje plombe fiskalnog modula i plombe programske memorije, odnosno plombe fiskalnog modula ili plombe programske memorije, bez odobrenja ovlašćenog radnika Poreske uprave, ili ako pre početka servisiranja fiskalne kase u servisu, utvrdi da na fiskalnoj kasi nema servisne plombe ili je servisna plomba oštećena, odnosno da su na fiskalnoj kasi preduzimane radnje radi izmene podataka o evidentiranom prometu, ne sačini zapisnik i isti odmah, a najkasnije u roku od dva dana od dana utvrđenih nepravilnosti, ne dostavi Poreskoj upravi, i ako fiskalnu kasu ne zadrži u servisu, ili ako pre početka servisiranja fiskalne kase u objektu, odnosno mestu na kome obveznik vrši promet dobara, odnosno pruža usluge, utvrdi da na fiskalnoj kasi nema servisne plombe ili je servisna plomba oštećena, ili da su na fiskalnoj kasi preduzimane radnje radi izmene podataka o evidentiranom prometu, ili da obveznik koristi nesertifikovanu softversku aplikaciju, ili da je izvršio neovlašćene izmene u sertifikovanoj softverskoj aplikaciji, ne sačini zapisnik i odmah telefonom ne pozove Poresku upravu i ne sačeka dolazak ovlašćenog radnika Poreske uprave (član 29. st. 1, 2, 4. i 5);

6) ne izvrši tehnički pregled fiskalne kase u propisanom roku i isti ne upiše u servisnu knjižicu, ili izvrši tehnički pregled fiskalne kase u propisanom roku i isti ne upiše u servisnu knjižicu (član 30. stav 3);

7) ne otvori dosije fiskalne kase i ne izda servisnu knjižicu fiskalne kase, ili ako u dosije fiskalne kase i u servisnu knjižicu fiskalne kase ne upiše propisane podatke (član 31. st. 2. i 4);

8) u propisanom roku, ne sačini spisak fiskalnih kasa na kojima nisu otklonjeni nedostaci, ili nije izvršena zamena novom fiskalnom kasom, odnosno isti ne dostavi proizvođaču (član 33. stav 4);

9) na licu mesta, pre početka evidentiranja prometa na novom mestu prodaje dobara, odnosno pružanja usluga, u prisustvu ovlašćenog radnika Poreske uprave, ne izvrši odgovarajuću promenu podataka u operativnoj memoriji fiskalne kase i iste ne upiše u servisnu knjižicu (član 37. stav 2);

10) skine fiskalni modul i preuzme sve podatke iz fiskalne memorije fiskalne kase, bez prisustva ovlašćenog radnika Poreske uprave, ili ako ne čuva fiskalni modul zaliven za kućište fiskalne kase dok Poreska uprava pismeno ne odobri njegovo uništenje, ili ako uništi fiskalni modul zaliven za kućište fiskalne kase bez prisustva komisije (član 39. st. 4, 6. i 7);

11) dosije fiskalne kase, za koju je Poreska uprava donela rešenje o ukidanju rešenja o fiskalizaciji, odvojeno ne čuva (član 40. stav 4).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu - ovlašćenom servisu novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se preduzetnik - ovlašćeni servis novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

Član 46

Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - ovlašćeni distributer, ako ne isporuči fiskalnu kasu neposredno ovlašćenom servisu iz ugovora o kupovini fiskalne kase, pre njene fiskalizacije (član 27. stav 7).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu - ovlašćenom distributeru novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik - ovlašćeni distributer novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara.

Član 47

Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - proizvođač terminala, ako pre stavljanja u promet terminala za daljinsko očitavanje, nije dobio uverenje o ispunjenosti tehničkih i funkcionalnih karakteristika terminala za daljinsko očitavanje (član 7. stav 5).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu - proizvođaču terminala, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 48

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice:

1) u organu nadležnom za vođenje odgovarajućeg registra koje dozvoli ili izvrši brisanje obveznika koji je u skladu sa ovim zakonom dužan da evidentiranje prometa vrši preko fiskalne kase iz odgovarajućeg registra, pre nego što obveznik podnese dokaz o njegovom brisanju iz registra fiskalizovanih kasa, zbog prestanka obavljanja delatnosti (član 39. stav 1);

2) u organu nadležnom za vođenje odgovarajućeg registra, ako dozvoli ili izvrši brisanje iz odgovarajućeg registra obveznika pre isteka roka za koji mu je rešenjem Poreske uprave izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti u skladu sa ovim zakonom (član 39. stav 10).

Član 49

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz člana 43, člana 44. stav 1. tač. 1), 6), 7), 9), 11), 12), 14), 16) i 17) i stav 2, člana 45. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 9), 10) i 11) i st. 2. i 3. i čl. 46, 47. i 48. ovog zakona, podnosi poreski inspektor.

Prekršajni postupak za izricanje novčanih kazni za prekršaje iz stava 1. ovog člana, vodi Poreska uprava, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003 i 55/2004).

Član 50

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz člana 44. st. 1. tač. 2), 3), 4), 5), 8), 10), 13) i 15) i stava 2. i člana 45. stav 1. tačka 8) i st. 2. i 3. ovog zakona, podnosi ovlašćeni radnik ministarstva trgovine nadležnom organu za prekršaje.

Naplate novčane kazne na licu mesta

Član 51

Novčana kazna u iznosu od 1.000 dinara naplatiće se na licu mesta kupcu dobara, odnosno korisniku usluga, ako ne uzme i ne sačuva fiskalni isečak u krugu od 20 metara po izlasku iz objekta, odnosno napuštanju mesta na kome se vrši promet dobara, odnosno usluga, i ne pokaže ga ovlašćenom radniku ministarstva trgovine koji obavlja poslove kontrole, na njegov usmeni zahtev (član 18. stav 5).

Novčanu kaznu iz stava 1. ovog člana, izriče i naplaćuje ovlašćeni radnik ministarstva trgovine.

Mera zabrane obavljanja delatnosti

Član 52

Mera zabrane obavljanja delatnosti propisana ovim zakonom (član 29. st. 7. i 8. i član 34. st. 5, 7, 11. i 12) izvršava se u toku kontrole, odmah po njenom izricanju, pečaćenjem pečatom Poreske uprave objekta obveznika kome je mera izrečena.

Objekat iz stava 1. ovog člana, vidno se označava oznakom Poreske uprave.

Način označavanja, sadržinu i izgled oznake iz stava 2. ovog člana, bliže uređuje ministar finansija.

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 53

Ostaju na snazi i posle stupanja na snagu ovog zakona:

1) rešenja Vlade o davanju saglasnosti proizvođačima o ispunjenosti uslova iz člana 20. st. 1. i 2. Uredbe o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom i o dinamici uvođenja tih kasa ("Službeni glasnik RS", br. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 i 120/2004);

2) rešenja Poreske uprave - Centrale o dodeli identifikacionih brojeva za tip i model fiskalne kase proizvođačima doneta na osnovu člana 2. Pravilnika o postupku fiskalizacije, obliku i sadržini i načinu vođenja evidencija, izgledu i sadržini servisne knjižice registar kasa sa fiskalnom memorijom ("Službeni glasnik RS", broj 78/2003);

3) ovlašćenja izdata ovlašćenim servisima od strane proizvođača u skladu sa članom 21. stav 1. Uredbe o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom i o dinamici uvođenja tih kasa ("Službeni glasnik RS", br. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 i 120/2004);

4) ovlašćenja ovlašćenim serviserima izdata od strane ovlašćenih servisa u skladu sa Uredbom o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom i o dinamici uvođenja tih kasa ("Službeni glasnik RS", br. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 i 120/2004);

5) rešenja Poreske uprave o izvršenoj fiskalizaciji fiskalnih kasa i određivanju evidencionog broja fiskalne kase doneta na osnovu člana 28. stav 4. Uredbe o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom i o dinamici uvođenja tih kasa ("Službeni glasnik RS", br. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 i 120/2004).

Za fiskalne kase za koje je doneto rešenje Poreske uprave o izvršenoj fiskalizaciji iz stava 1. tačka 5) ovog člana, rok za obavljanje tehničkog pregleda iz člana 30. stav 1. ovog zakona, računa se od dana fiskalizacije.

Član 54

Do početka primene akta Vlade iz člana 3. stav 4. ovog zakona ostaje na snazi Uredba o određivanju lica na koja se, usled specifičnosti delatnosti koje obavljaju, ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase ("Službeni glasnik RS", br. 100/2004 i 106/2004).

Podzakonski akti doneti na osnovu Uredbe o načinu evidentiranja prometa preko registar kase sa fiskalnom memorijom i o dinamici uvođenja tih kasa ("Službeni glasnik RS", br. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 i 120/2004) primenjivaće se do početka primene odgovarajućih podzakonskih akata donetih na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona.

Evidencije proizvođača, ugovori zaključeni između proizvođača i ministarstva trgovine, kao i javni poziv za podnošenje zahteva za davanje saglasnosti Vlade Republike Srbije za stavljanje u promet fiskalne kase, uskladiće se sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 55

Obveznik koji je do 31. marta 2005. godine fiskalnu kasu povezao sa računarom radi zadavanja komandi preko interfejsa fiskalne kase, dužan je da nabavi i otpočne da koristi softversku aplikaciju iz člana 6. stav 3. ovog zakona za zadavanje komandi fiskalnoj kasi preko njenog interfejsa za koju je izdat sertifikat za njeno stavljanje u promet, najkasnije do 31. marta 2005. godine.

Obveznik koji otpočinje obavljanje delatnosti posle 31. marta 2005. godine, a koji fiskalnu kasu poveže sa računarom radi zadavanja komandi preko interfejsa fiskalne kase, može da otpočne obavljanje delatnosti prometa dobara na malo, odnosno pružanje usluga

fizičkim licima tek po instaliranju softverske aplikacije iz člana 6. stav 3. ovog zakona u računar iz tog stava.

Obveznici koji su u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija, razvrstani u velika i srednja pravna lica, kao i obveznici koji imaju više od tri objekta u kojima se vrši promet dobara na malo i pružaju usluge fizičkim licima u okviru registrovane delatnosti, dužni su da obezbede i priključe terminal za daljinsko očitavanje iz člana 6. stav 1. ovog zakona na interfejs fiskalne kase, najkasnije do 31. marta 2005. godine.

Obveznici iz stava 3. ovog člana, posle 31. marta 2005. godine mogu da otpočnu obavljanje delatnosti prometa dobara na malo, odnosno pružanje usluga fizičkim licima tek po priključivanju terminala za daljinsko očitavanje iz člana 6. stav 1. ovog zakona na interfejs fiskalne kase u objektu, odnosno na mestu na kome se obavlja promet.

Obveznici koji ne spadaju u obveznike iz stava 3. ovog člana dužni su da obezbede i priključe terminal za daljinsko očitavanje iz člana 6. stav 1. ovog zakona na interfejs fiskalne kase, najkasnije do 30. juna 2005. godine.

Obveznici iz stava 5. ovog člana, posle 30. juna 2005. godine mogu da otpočnu obavljanje delatnosti prometa dobara na malo, odnosno pružanje usluga fizičkim licima tek po priključivanju terminala za daljinsko očitavanje iz člana 6. stav 1. ovog zakona na interfejs fiskalne kase u objektu, odnosno na mestu na kome se obavlja promet.

Pravna lica iz člana 6. stav 2. ovog zakona koja su otpočela obavljanje delatnosti prometa dobara na malo, odnosno pružanja usluga fizičkim licima do 1. januara 2005. godine, dužna su da na mestima prodaje dobara, odnosno pružanja usluga, omoguće kupcima dobara, odnosno korisnicima usluga, plaćanje pomoću platne kartice, najkasnije do 30. juna 2005. godine.

Pravna lica iz člana 6. stav 2. ovog zakona koja otpočnu obavljanje delatnosti prometa dobara na malo, odnosno pružanje usluga fizičkim licima posle 1. januara 2005. godine, dužna su da na mestima prodaje dobara, odnosno pružanja usluga, omoguće kupcima dobara, odnosno korisnicima usluga, plaćanje pomoću platne kartice najkasnije u roku od šest meseci od dana otpočinjanja obavljanja delatnosti.

Član 56

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2005. godine, osim odredaba ovog zakona koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.

ODREDBE KOJE NISU UŠLE U PREČIŠĆENI TEKST

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FISKALNIM KASAMA ("SL.GLASNIK RS", BR. 93/2012)

Član 10

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

(''Službeni glasnik RS'', br. 128/14)

Glava I

UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se uzbunjivanje, postupak uzbunjivanja, prava uzbunjivača, obaveza državnih i drugih organa i organizacija i pravnih i fizičkih lica u vezi sa uzbunjivanjem, kao i druga pitanja od značaja za uzbunjivanje i zaštitu uzbunjivača.

Značenje izraza

Član 2.

            U smislu ovog zakona, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:

1) "uzbunjivanje" je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera;

2) "uzbunjivač" je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu;

3) "poslodavac" je organ Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, nosilac javnih ovlašćenja ili javna služba, pravno lice ili preduzetnik koji radno angažuje jedno ili više lica;

4) "odgovorno lice" je lice kome su u pravnom licu povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vrši određene dužnosti;

5) "radno angažovanje" je radni odnos, rad van radnog odnosa, volontiranje, vršenje funkcije, kao i svaki drugi faktički rad za poslodavca;

6) "ovlašćeni organ" je organ Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave ili nosilac javnih ovlašćenja nadležan da postupa po informaciji kojom se vrši uzbunjivanje, u skladu sa zakonom;

7) "štetna radnja" je svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj.

Glava II

OPŠTE ODREDBE O UZBUNjIVANjU I PRAVU NA ZAŠTITU

Zabrana sprečavanja uzbunjivanja

Član 3.

Zabranjeno je sprečavanje uzbunjivanja.

Odredba opšteg akta ili pojedinačnog akta kojom se sprečava uzbunjivanje je ništava.

Zabrana preduzimanja štetne radnje

Član 4.

Zabranjeno je preduzimanje štetne radnje.

Pravo na zaštitu uzbunjivača

Član 5.

            Uzbunjivač ima pravo na zaštitu, u skladu sa zakonom, ako:

1) izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način propisan zakonom;

2) otkrije informaciju iz člana 2. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: informacija) u roku od jedne godine od dana saznanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana izvršenja te radnje;

3) bi u trenutku uzbunjivanja, na osnovu raspoloživih podataka, u istinitost informacije, poverovalo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom kao i uzbunjivač.

Zaštita povezanih lica

Član 6.

Povezano lice ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog povezanosti sa uzbunjivačem.

Pravo na zaštitu zbog pogrešnog označavanja uzbunjivača

Član 7.

Pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ima lice koje učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja, ako je lice koje je preduzelo štetnu radnju, pogrešno smatralo da je to lice uzbunjivač, odnosno povezano lice.

Zaštita lica u vršenju službene dužnosti

Član 8.

Lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog dostavljanja informacije.

Pravo na zaštitu zbog traženja informacije

Član 9.

Lice koje traži podatke u vezi sa informacijom, ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog traženja tih podataka.

Zaštita podataka o ličnosti uzbunjivača

Član 10.

Lice koje je ovlašćeno za prijem informacije dužno je da, štiti podatke o ličnosti uzbunjivača, odnosno podatke na osnovu kojih se može otkriti identitet uzbunjivača, osim ako se uzbunjivač ne saglasi sa otkrivanjem tih podataka, a u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Svako lice koje sazna podatke iz stava 1. ovog člana, dužno je da štiti te podatke.

Lice ovlašćeno za prijem informacije dužno je da prilikom prijema informacije, obavesti uzbunjivača da njegov identitet može biti otkriven nadležnom organu, ako bez otkrivanja identiteta uzbunjivača ne bi bilo moguće postupanje tog organa, kao i da ga obavesti o merama zaštite učesnika u krivičnom postupku.

Ako je u toku postupka neophodno da se otkrije identitet uzbunjivača, lice ovlašćeno za prijem informacije dužno je da o tome, pre otkrivanja identiteta, obavesti uzbunjivača.

Podaci iz stava 1. ovog člana ne smeju se saopštiti licu na koje se ukazuje u informaciji, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Zabrana zloupotrebe uzbunjivanja

Član 11.

Zabranjena je zloupotreba uzbunjivanja.

Zloupotrebu uzbunjivanja vrši lice koje:

1) dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita;

2) pored zahteva za postupanje u vezi sa informacijom kojom se vrši uzbunjivanje traži protivpravnu korist.

Glava III

POSTUPAK

a) Opšte odredbe

Vrste uzbunjivanja

Član 12.

Uzbunjivanje može biti unutrašnje, spoljašnje ili uzbunjivanje javnosti.

Unutrašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije poslodavcu.

Spoljašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije ovlašćenom organu.

Uzbunjivanje javnosti je otkrivanje informacije sredstvima javnog informisanja, putem interneta, na javnim skupovima ili na drugi način kojim se obaveštenje može učiniti dostupnim javnosti.

Sadržina informacije

Član 13.

Informacija sadrži podatke o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i podatke radi sprečavanja štete velikih razmera.

Informacija može da sadrži potpis uzbunjivača i podatke o uzbunjivaču.

Poslodavac i ovlašćeni organ dužni su da postupaju i po anonimnim obaveštenjima u vezi sa informacijom, u okviru svojih ovlašćenja.

b) Unutrašnje uzbunjivanje

Obaveze poslodavca

Član 14.

Poslodavac je dužan da, u okviru svojih ovlašćenja, preduzme mere radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u vezi sa informacijom.

Poslodavac je dužan da, u okviru svojih ovlašćenja, zaštiti uzbunjivača od štetne radnje, kao i da preduzme neophodne mere radi obustavljanja štetne radnje i otklanjanja posledica štetne radnje.

Poslodavac ne sme preduzimati mere u cilju otkrivanja identiteta anonimnog uzbunjivača.

Poslodavac je dužan da svim radno angažovanim licima dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona.

Poslodavac je dužan da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem.

Postupak

Član 15.

Postupak unutrašnjeg uzbunjivanja započinje dostavljanjem informacije poslodavcu.

Poslodavac je dužan da postupi po informaciji bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema informacije.

Poslodavac je dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka po njegovom okončanju, u roku od 15 dana od dana okončanja postupka iz stava 1. ovog člana.

Poslodavac je dužan da, na zahtev uzbunjivača, pruži obaveštenja uzbunjivaču o toku i radnjama preduzetim u postupku, kao i da omogući uzbunjivaču da izvrši uvid u spise predmeta i da prisustvuje radnjama u postupku.

Opšti akt poslodavca

Član 16.

Poslodavac koji ima više od deset zaposlenih dužan je da opštim aktom uredi postupak unutrašnjeg uzbunjivanja.

Poslodavac je dužan da na vidnom mestu, dostupnom svakom radno angažovanom licu, kao i na internet stranici poslodavca ako postoje tehničke mogućnosti, istakne opšti akt iz stava 1. ovog člana.

Odredbe opšteg akta o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja moraju biti u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom iz člana 17. ovog zakona.

Odredbama opšteg akta iz stava 1. ovog člana ne može se umanjiti obim prava ili uskratiti neko pravo uzbunjivaču iz ovog zakona.

Odredbe opšteg akta iz stava 1. ovog člana koje nisu u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, ništave su.

Podzakonski akt ministra

Član 17.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi akt kojim se bliže uređuje način unutrašnjeg uzbunjivanja, način određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca, kao i druga pitanja od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih.

v) Spoljašnje uzbunjivanje

Član 18.

Postupak spoljašnjeg uzbunjivanja započinje dostavljanjem informacije ovlašćenom organu.

Ako se uzbunjivanje odnosi na lica radno angažovana u ovlašćenom organu, uzbunjivač će se obratiti rukovodiocu tog organa, a ako se uzbunjivanje odnosi na rukovodioca ovlašćenog organa, uzbunjivač će se obratiti rukovodiocu neposredno nadređenog organa.

Ovlašćeni organ je dužan da postupi po informaciji iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema informacije.

Ako organ kome je dostavljena informacija nije nadležan za postupanje u vezi sa uzbunjivanjem, proslediće informaciju nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema i o tome istovremeno obavestiti uzbunjivača.

Nadležni organ iz stava 4. ovog člana dužan je da primenjuje mere zaštite koje je uzbunjivaču obezbedio organ koji mu je obaveštenje ustupio.

Ako uzbunjivač nije dao saglasnost da se njegov identitet otkrije, ovlašćeni organ koji je primio obaveštenje od uzbunjivača, a nije nadležan za postupanje, dužan je da pre prosleđivanja tog obaveštenja nadležnom organu prethodno zatraži saglasnost uzbunjivača, ako zakonom nije propisano drugačije.

Ovlašćeni organ je dužan da, na zahtev uzbunjivača pruži obaveštenja uzbunjivaču o toku i radnjama preduzetim u postupku, kao i da omogući uzbunjivaču da izvrši uvid u spise predmeta i da prisustvuje radnjama u postupku, u skladu sa zakonom.

Ovlašćeni organ je dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka iz stava 1. ovog člana po njegovom okončanju, u skladu sa zakonom.

g) Uzbunjivanje javnosti

Član 19.

Javnost se može uzbuniti, bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili ovlašćenog organa u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od uništenja dokaza.

Prilikom uzbunjivanja javnosti uzbunjivač je dužan da poštuje pretpostavku nevinosti okrivljenog, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ne ugrožava vođenje sudskog postupka.

d) Postupanje sa tajnim podacima

Uzbunjivanje ako su u informaciji sadržani tajni podaci

Član 20.

Informacija može da sadrži tajne podatke.

Pod tajnim podacima iz stava 1. ovog člana smatraju se podaci koji su u skladu sa propisima o tajnosti podataka prethodno označeni kao tajni.

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač je dužan da se prvo obrati poslodavcu, a ako se informacija odnosi na lice koje je ovlašćeno da postupa po informaciji, informacija se podnosi rukovodiocu poslodavca.

U slučaju da poslodavac nije u roku od 15 dana postupio po informaciji u kojoj su sadržani tajni podaci, odnosno ako nije odgovorio ili nije preduzeo odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti, uzbunjivač se može obratiti ovlašćenom organu.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, u slučaju da se informacija odnosi na rukovodioca poslodavca, informacija se podnosi ovlašćenom organu.

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost, ako zakonom nije drugačije određeno.

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač i druga lica su dužni da se pridržavaju opštih i posebnih mera zaštite tajnih podataka propisanih zakonom koji uređuje tajnost podataka.

Glava IV

ZAŠTITA UZBUNjIVAČA I NAKNADA ŠTETE

Zabrana stavljanja uzbunjivača u nepovoljniji položaj

Član 21.

Poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem da stavi uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, a naročito ako se nepovoljniji položaj odnosi na:

            1) zapošljavanje;

            2) sticanje svojstva pripravnika ili volontera;

            3) rad van radnog odnosa;

            4) obrazovanje, osposobljavanje ili stručno usavršavanje;

            5) napredovanje na poslu, ocenjivanje, sticanje ili gubitak zvanja;

            6) disciplinske mere i kazne;

            7) uslove rada;

            8) prestanak radnog odnosa;

            9) zaradu i druge naknade iz radnog odnosa;

            10) učešće u dobiti poslodavca;

            11) isplatu nagrade i otpremnine;

            12) raspoređivanje ili premeštaj na drugo radno mesto;

            13) nepreduzimanje mera radi zaštite zbog uznemiravanja od strane drugih lica;

            14) upućivanje na obavezne zdravstvene preglede ili upućivanje na preglede radi ocene radne sposobnosti.

Odredbe opšteg akta kojima se uzbunjivaču uskraćuje ili povređuje pravo, odnosno kojima se ova lica stavljaju u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, ništave su.

Naknada štete zbog uzbunjivanja

Član 22.

U slučajevima nanošenja štete zbog uzbunjivanja, uzbunjivač ima pravo na naknadu štete, u skladu sa zakonom koji uređuje obligacione odnose.

Sudska zaštita uzbunjivača

Član 23.

Uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu.

Sudska zaštita se ostvaruje podnošenjem tužbe za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem nadležnom sudu, u roku od šest meseci od dana saznanja za preduzetu štetnu radnju, odnosno tri godine od dana kada je štetna radnja preduzeta.

U postupku sudske zaštite nadležan je viši sud prema mestu preduzimanja štetne radnje ili prema mestu prebivališta tužioca.

Postupak za sudsku zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem je hitan.

U postupku za sudsku zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem dozvoljena je revizija.

U postupku za sudsku zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem shodno se primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku koje uređuju postupak u radnim sporovima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Sastav suda

Član 24.

U parničnom postupku po tužbi u vezi sa uzbunjivanjem u prvom stepenu sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće sastavljeno od troje sudija.

Posedovanje posebnih znanja u vezi sa uzbunjivanjem

Član 25.

Sudija koji postupa po tužbi u vezi sa uzbunjivanjem ili u posebnim postupcima iz člana 27. ovog zakona mora biti lice koje je steklo posebna znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivača.

Sticanje posebnih znanja i stručno usavršavanje lica koja postupaju u vezi sa zaštitom uzbunjivača sprovodi Pravosudna akademija, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove pravosuđa.

Program sticanja posebnih znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivača propisuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Sadržina tužbe

Član 26.

Tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem može se tražiti:

            1) utvrđenje da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja;

            2) zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje;

            3) uklanjanje posledica štetne radnje;

            4) naknada materijalne i nematerijalne štete;

         5) objavljivanje presude donete po tužbi podnetoj iz razloga predviđenih u tač. 1) do 4) ovog stava u sredstvima javnog informisanja, o trošku tuženog.

Tužbom iz stava 1. ovog člana ne može se pobijati zakonitost pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada.

Prava uzbunjivača u posebnim postupcima

Član 27.

U tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem.

Navod iz stava 1. ovog člana može se istaći u tužbi ili na pripremnom ročištu, a posle toga samo ako podnosilac navoda učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ranije iznese taj navod.

U posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, u skladu sa ovim zakonom.

Upoznavanje stranaka sa pravom da reše spor putem posredovanja

Član 28.

Sud pred kojim se vodi postupak za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem dužan je da na pripremnom ročištu, odnosno prvom ročištu za glavnu raspravu, ukaže strankama na mogućnost za vansudsko rešavanje spora putem posredovanja ili na drugi sporazuman način.

Teret dokazivanja

Član 29.

Ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, na tuženom je teret dokazivanja da štetna radnja nije u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem.

Istražno načelo

Član 30.

U postupku za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem sud može utvrđivati činjenice i kada one među strankama nisu sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje ni jedna stranka nije iznela u postupku, ako oceni da je to od značaja za ishod postupka.

Izostanak tuženog

Član 31.

Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud može da održi ročište i bez prisustva tuženog, kao i da odluči na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja na ročištu.

Privremene mere i nadležnost

Član 32.

U postupku zaštite u vezi sa uzbunjivanjem ili u postupku iz člana 27. ovog zakona sud koji vodi postupak može odrediti privremenu meru u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Predlog za određivanje privremene mere može se podneti pre pokretanja sudskog postupka, za vreme trajanja sudskog postupka kao i po okončanju sudskog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.

U toku postupka sud može i po službenoj dužnosti da odredi privremenu meru.

Privremena mera pre pokretanja sudskog postupka

Član 33.

Sud nadležan za postupanje po tužbi za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem, nadležan je da odlučuje i o predlogu za određivanje privremene mere koji je podnet pre pokretanja sudskog postupka.

Prilikom određivanja privremene mere iz stava 1. ovog člana sud će odrediti i rok u kome se mora podneti tužba pred nadležnim sudom vodeći računa o rokovima određenim posebnim propisima za podnošenje tužbe.

Predlog za određivanje privremene mere

Član 34.

Predlogom za određivanje privremene mere može se zahtevati da sud odloži pravno dejstvo akta, zabrani vršenje štetne radnje, kao i da naloži otklanjanje posledice prouzrokovane štetnom radnjom.

O predlogu za određivanje privremene mere sud će odlučiti u roku od osam dana od dana prijema predloga.

Žalba protiv odluke o određivanju privremene mere

Član 35.

Protiv odluke o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.

Nadzor nad sprovođenjem zakona

Član 36.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrše inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija, u skladu sa zakonima koji uređuju njihova ovlašćenja.

Glava V

KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 37.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac - pravno lice koje ima više od deset zaposlenih ako:

            1) ne donese opšti akt o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja ( član 16. stav 1);

            2) opšti akt kojim se uređuje postupak unutrašnjeg uzbunjivanja ne istakne na vidnom mestu dostupnom svakom radno angažovanom licu ( član 16. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se preduzetnik kod koga je radno angažovano više od deset zaposlenih.

Član 38.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac - pravno lice ako:

            1) uzbunjivača ne zaštiti od štetne radnje ili ne preduzme neophodne mere radi obustavljanja štetne radnje i otklanjanja posledica štetne radnje, u okviru svojih ovlašćenja (član 14. stav 2);

            2) svim radno angažovanim licima ne dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona (član 14. stav 4);

            3) ne odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem ( član 14. stav 5);

            4) ako u propisanom roku ne postupi po informaciji ( član 15. stav 2);

            5) ako u propisanom roku ne obavesti uzbunjivača o ishodu postupka u skladu sa zakonom ( član 15. stav 3);

            6) ako uzbunjivaču, na njegov zahtev, ne pruži obaveštenja o toku i radnjama preduzetim u postupku ili ako ne omogući uzbunjivaču da izvrši uvid u spise predmeta i da prisustvuje radnjama u postupku u skladu sa zakonom ( član 15. stav 4).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se preduzetnik.

Glava VI

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za donošenje podzakonskog akta

Član 39.

Podzakonski akt iz člana 17. i člana 25. stav 3. ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Poslodavci su dužni da donesu opšti akt iz člana 16. stav 1. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje zakona na snagu

Član 40.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.