Министар финансија доноси

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА НА ПОВРАЋАЈ ПДВ И О НАЧИНУ И ПОСТУПКУ РЕФАКЦИЈЕ И РЕФУНДАЦИЈЕ ПДВ

(„Службени гласник РС“, број 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13, 66/14, 44/18 - др. закон, 104/18 и 87/20)

Члан 1.

Овим правилником уређује се поступак остваривања права на повраћај ПДВ и начин и поступак рефакције и рефундације ПДВ.

1. Поступак остваривања права на повраћај ПДВ

Члан 2.

Обвезник ПДВ који у пореској пријави ПДВ, прописаној правилником којим се уређују облик и садржина пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступак евидентирања и брисања из евиденције и облик и садржина пореске пријаве ПДВ (у даљем тексту: Правилник), искаже износ за повраћај ПДВ, у тој пријави опредељује се за повраћај исказаног износа или да исказани износ пореза користи као кредит, на начин прописан Правилником.

Опредељење из става 1. овог члана не сматра се захтевом за повраћај пореза у смислу закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација (у даљем тексту: ЗПППА).

Члан 3.

Ако се обвезник ПДВ (у даљем тексту: обвезник), у смислу члана 2. став 1. овог правилника, определи за повраћај ПДВ, повраћај ПДВ врши се на рачун у банци који је обвезник навео у пријави за евидентирање обвезника пореза на додату вредност прописаној Правилником.

Ако се обвезник, у смислу члана 2. став 1. овог правилника, не определи за повраћај ПДВ, користи тај износ за измиривање своје пореске обавезе за порески период.

Ако обвезник, након измиривања пореске обавезе у смислу става 2. овог члана, има неискоришћени износ пореског кредита, може за тај износ захтевати повраћај неискоришћеног износа пореског кредита.

Захтев за повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 3. овог члана, обвезник може да поднесе надлежном пореском органу, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период у којем има неискоришћени износ пореског кредита.

Члан 3а

Ако се не изврши повраћај ПДВ у року прописаном одредбом члана 52. став 4. Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 и 72/19 - у даљем тексту: Закон), обвезник има право да поднесе захтев за повраћај ПДВ надлежном пореском органу у складу са ЗПППА.

По захтеву из става 1. овог члана надлежни порески орган поступа на начин прописан ЗПППА.

2. Рефакција ПДВ страном обвезнику

Члан 4.

Лица из члана 53. Закона остварују право на рефакцију, у складу са Законом, на основу захтева потписаног од стране овлашћеног лица који се подноси Пореској управи.

Рефакција ПДВ извршиће се лицу из члана 53. Закона за промет покретних добара и пружене услуге у Републици Србији (у даљем тексту: Република), под условима да:

1) је ПДВ за промет добара и услуга исказан у рачуну, у складу са Законом, и да је рачун плаћен;

2) је износ ПДВ за који подноси захтев за рефакцију ПДВ већи од 200 ЕУР у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења захтева за рефакцију ПДВ;

3) су испуњени услови под којима би обвезник ПДВ могао остварити право на одбитак претходног пореза за набављена добра и услуге у складу са Законом;

4) не врши промет добара и услуга у Републици, осим промета:

(1) услуга превоза добара које су у складу са чланом 24. став 1. тач. 1), 5) и 8) Закона ослобођене пореза;

(2) услуга превоза путника који у складу са чланом 49. став 7. Закона подлеже појединачном опорезивању превоза;

(3) добара и услуга за који обавезу обрачунавања ПДВ има обвезник ПДВ - прималац добара или услуга.

Захтев из става 1. овог члана подноси овлашћено лице једном годишње, а најкасније до 30. јуна текуће године, за добра и услуге набављене у Републици у претходној календарској години.

Захтев из става 1. овог члана подноси се на Обрасцу РЕФ 1 - Захтев страног обвезника за рефакцију, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Уз захтев из става 1. овог члана доставља се:

1) потврда о регистрацији за ПДВ, односно други облик пореза на потрошњу, издата од стране пореског органа државе у коме се налази седиште страног обвезника (оригинал и оверен превод);

2) плаћени рачуни о набављеним добрима или коришћеним услугама у Републици, по којима је обрачунат и плаћен ПДВ.

Централа Пореске управе (у даљем тексту: Централа), након извршене провере испуњености услова за рефакцију, решењем одлучује о захтеву у року од 30 дана од дана подношења захтева и доставља решење подносиоцу захтева, а у року од 15 дана од дана достављања решења врши се рефакција ПДВ.

Захтев и документација из ст. 1. и 5. овог члана достављају се у електронском облику преко портала Пореске управе, а решење из става 6. овог члана у електронском облику.

Рефакција ПДВ врши се у валути државе подносиоца захтева из става 1. овог члана у износу добијеном прерачуном динарског износа рефакције ПДВ по продајном курсу Народне банке Србије на дан исплате износа рефакције ПДВ, уз одбитак трошкова прерачуна.

Изузетно од става 3. овог члана, захтев за рефакцију ПДВ лица из члана 53. Закона, за 2019. годину, подноси се закључно са 30. септембром 2020. године.

3. Рефакција ПДВ хуманитарним организацијама

Члан 5.

Лица из члана 54. Закона остварују право на рефакцију, у складу са Законом, на основу захтева потписаног од стране овлашћеног лица који се подноси Пореској управи.

Захтев из става 1. овог члана подноси се на Обрасцу РЕФ 2 - Захтев хуманитарне организације за рефакцију,  који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Захтев из става 1. овог члана подноси овлашћено лице једном годишње, а најкасније до 30. јуна текуће године, за добра набављена у Републици у претходној календарској години.

Уз захтев из става 1. овог члана доставља се:

1) доказ о регистрацији хуманитарне организације;

2) рачуни о набављеним добрима у Републици и докази о њиховом плаћању;

3) брисана ("Сл. гласник РС", бр. 65/05)

4) доказ да су добра отпремљена у иностранство и да се користе у хуманитарне, добротворне или образовне сврхе;

5) подаци о имену и адреси иностраног примаоца добара и сврси коришћења добара отпремљених у иностранство.

Доказ о регистрацији из става 5.  тачка 1) овог члана доставља се само приликом првог подношења захтева за рефакцију ПДВ.

Централа, након извршене провере испуњености услова за рефакцију, решењем одлучује о захтеву у року од 30 дана од дана подношења захтева и доставља решење подносиоцу захтева, а у року од 15 дана од дана достављања решења врши се рефакција ПДВ.

Захтев и документација из ст. 1. и 4. овог члана достављају се у електронском облику преко портала Пореске управе, а решење из става 6. овог члана у електронском облику.

Изузетно од става 3. овог члана, захтев за рефакцију ПДВ лица из члана 54. Закона, за 2019. годину, подноси се закључно са 30. септембром 2020. године.

4. Рефакција ПДВ традиционалним црквама и верским заједницима

Члан 6.

Српска православна црква, Исламска заједница, Католичка црква, Словачка Евангелистичка црква а.в, Јеврејска заједница, Реформаторска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. (у даљем тексту: традиционалне цркве, односно верске заједнице) остварују право на рефакцију, у складу са Законом, на основу захтева који управно тело одређено од стране традиционалне цркве, односно верске заједнице подноси Пореској управи за све организационе делове традиционалне цркве, односно верске заједнице.

Пре подношења првог захтева за рефакцију, традиционална црква, односно верска заједница, обавештава Централу које је управно тело одређено за подношење захтева за рефакцију и о лицу овлашћеном за потписивање захтева за рефакцију.

Захтев из става 1. овог члана подноси се на Обрасцу РЕФ 3А - Захтев традиционалне цркве, односно верске заједнице за рефакцију,  који чини саставни део овог правилника.

Рок за подношење захтева је 60 дана од истека календарског тромесечја у коме су добра и услуге набављене у Републици или извршен увоз добара у Републику.

Уз захтев из става 1. овог члана достављају се:

1) рачуни о набављеним добрима и коришћеним услугама у Републици;

2) документи о извршеном увозу добара у Републику;

3) доказ да су рачуни из тачке 1) овог става плаћени од стране лица које има право на рефакцију ПДВ у складу са чланом 55. Закона, односно доказ да је плаћен ПДВ на увоз добара из тачке 2) овог става.

Централа, након извршене провере испуњености услова за рефакцију, решењем одлучује о захтеву у року од 30 дана од дана подношења захтева и доставља решење подносиоцу захтева, а у року од 15 дана од дана достављања решења врши се рефакција ПДВ.

Захтев и документација из ст. 1. и 5. овог члана достављају се у електронском облику преко портала Пореске управе, а обавештење и решење из ст. 2. и 6. овог члана у електронском облику.

Рачун из става 5. овог члана, који није издат у складу са чланом 42. Закона, не може се употребити у поступку рефакције ПДВ.

Изузетно од става 4. овог члана, захтев за рефакцију ПДВ лица из члана 55. Закона, за календарско тромесечје април-јун 2020. године, подноси се закључно са 30. септембром 2020. године.

Члан 6а

Добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу у смислу члана 55. Закона, сматрају се:

1) свеће и материјал за производњу свећа;

2) тамјан и материјал за производњу тамјана;

3) брикети;

4) уље и вино за обредне сврхе;

5) брашно и бесквасни хлеб за обредне сврхе;

6) свете сасуде и обредни симболи;

7) одежде за свештенике и верске службенике и материјал за производњу ових одежди;

8) грађевинске услуге и грађевински материјал који се користе за изградњу, реконструкцију, конзерваторске и рестаураторске радове и одржавање храмова и других здања повезаних са мисионарском делатношћу традиционалних цркава и верских заједница, укључујући и материјал за израду иконостаса и иконописање;

9) богослужбене књиге, верски календари и друга верска издања, као и папир за штампање тих издања;

10) оргуље.

Рефакција ПДВ дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама

Члан 6б

Лица из члана 55а Закона - носиоци права у смислу члана 21. Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ са правом на одбитак претходног пореза ("Службени гласник РС", бр. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16, 21/17, 48/18, 62/18, 104/18, 16/19 и 80/19 - у даљем тексту: Правилник о пореским ослобођењима), остварују право на рефакцију, у складу са Законом, на основу захтева који се подноси Пореској управи.

Захтев из става 1. овог члана подноси се на Обрасцу РЕФ 5 - Захтев дипломатског и конзуларног представништва,  односно међународне организације за рефакцију, који чини саставни део овог правилника.

Захтев из става 1. овог члана, за сваког носиоца права, подноси лице које је овлашћено за издавање службених и личних налога за набавку добара и услуга, без ПДВ, у складу са Правилником о пореским ослобођењима.

Рок за подношење захтева је 30 дана од истека календарског тромесечја у коме су добра и услуге набављене у Републици или извршен увоз добара у Републику.

Уз захтев из става 1. овог члана достављају се:

1) рачуни о набављеним добрима и коришћеним услугама у Републици који гласе на носиоца права и који садрже податак о броју основне потврде прописане Правилником о пореским ослобођењима, као и докази о њиховом плаћању;

2) документа о извршеном увозу добара у Републику и докази о плаћању ПДВ на увоз добара.

Ако се носиоцу права за извршени промет добара и услуга издаје фискални исечак у складу са прописом којим се уређују фискалне касе, на полеђини тог исечка уносе се подаци о називу, односно имену и презимену носиоца права и броју основне потврде, а чију тачност својим потписом потврђује овлашћено лице испоручиоца добара, односно пружаоца услуга.

Централа, након извршене провере испуњености услова за рефакцију, решењем одлучује о захтеву у року од 30 дана од дана подношења захтева и доставља решење подносиоцу захтева, а у року од 15 дана од дана достављања решења врши се рефакција ПДВ.

Захтев и документација из ст. 1. и 5. овог члана достављају се у електронском облику преко портала Пореске управе, а решење из става 7. овог члана у електронском облику.

Изузетно од става 4. овог члана, захтев за рефакцију ПДВ лица из члана 55а Закона, за календарско тромесечје април-јун 2020. године, подноси се закључно са 30. септембром 2020. године.

5. брисан

("Службени гласник РС", бр. 104/18)

Члан 7.

Брисан ("Службени гласник РС", бр. 104/18)

Члан 8.

Брисан ("Службени гласник РС", бр. 104/18)

Члан 9.

Брисан ("Службени гласник РС", бр. 104/18)

Члан 10.

Брисан ("Службени гласник РС", бр. 104/18)

6. Рефундација ПДВ купцу првог стана

Члан 10а

Купац првог стана из члана 56а Закона остварује рефундацију ПДВ у складу са Законом, на основу писменог захтева, који подноси надлежном пореском органу.

Становима, у смислу овог правилника, сматрају се стамбени објекти, економски дељиве целине у оквиру тих објеката, као и власнички удели на тим добрима (у даљем тексту: стан).

Надлежни порески орган из става 1. овог члана је организациона јединица Пореске управе која је надлежна за пријем евиденционе пријаве обвезника ПДВ - продавца стана у складу са Правилником.

Захтев из става 1. овог члана подноси се на Обрасцу РФН - Захтев купца првог стана за рефундацију ПДВ , који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Уз захтев из става 1. овог члана доставља се:

1) извод из матичне књиге рођених;

2) уверење о држављанству;

3) доказ о пребивалишту (оверена фотокопија личне карте или потврда о пребивалишту);

4) оверена копија уговора о купопродаји стана;

5) рачун или други документ који служи као рачун о купопродаји стана у којем је исказан ПДВ;

6) доказ да је уговорена цена стана са ПДВ у потпуности исплаћена уплатом на текући рачун продавца, односно доказ да је на име уговорене цене стана са ПДВ исплаћен износ који није мањи од износа ПДВ обрачунатог за први пренос права располагања на стану уплатом на текући рачун продавца у случају куповине стана под непрофитним условима из члана 56а став 3. Закона;

7) оверена изјава купца стана да купује први стан.

Ако купац првог стана захтева рефундацију ПДВ и по основу члана, односно чланова његовог породичног домаћинства, поред докумената из става 5. овог члана, доставља и:

1) документ којим се потврђује да је физичко лице по основу кога купац првог стана захтева рефундацију ПДВ члан породичног домаћинства купца првог стана у складу са чланом 56а став 6. Закона;

2) доказ о пребивалишту члана породичног домаћинства (оверена фотокопија личне карте или потврда о пребивалишту).

Изјава купца стана да купује први стан из става 5. тачка 7) овог члана даје се на Обрасцу ИКПС ПДВ - Изјава купца стана да купује први стан , који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Надлежни порески орган из става 3. овог члана, по спроведеном поступку контроле испуњености услова за остваривање права на рефундацију ПДВ, решењем одлучује о захтеву у року од 30 дана од дана подношења захтева, а у року од 15 дана од дана достављања решења врши се рефундација ПДВ.

7. Рефундација ПДВ за куповину хране и опреме за бебе

Члан 10б

Купац хране и опреме за бебе из члана 56б Закона остварује рефундацију ПДВ у складу са Законом, на основу писменог захтева, који подноси надлежном пореском органу.

Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана може се остварити за добра набављена до навршене прве године старости бебе у износу до 40.000 динара, а за добра набављена од навршене прве до навршене друге године старости бебе у износу до 30.000 динара.

Ако лице из става 1. овог члана у првој години старости бебе оствари рефундацију ПДВ у износу мањем од 40.000 динара, право на рефундацију ПДВ у првој години старости бебе сматра се у потпуности оствареним.

Лице из става 1. овог члана може да поднесе захтев за рефундацију ПДВ у периоду од 1. до 15. фебруара, односно од 1. до 15. јула текуће године.

Захтев из става 1. овог члана подноси се на Обрасцу РФНБ - Захтев купца хране и опреме за бебе за рефундацију ПДВ, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Надлежни порески орган из става 1. овог члана је организациона јединица Пореске управе на чијем подручју подносилац захтева има пребивалиште.

Уз захтев из става 1. овог члана достављају се фискални исечци издати од стране продавца хране и опреме за бебе у складу са прописима којима се уређују фискалне касе у периоду за који се подноси захтев за рефундацију ПДВ, фотокопије и списак бројева тих фискалних исечака.

Изузетно од става 7. овог члана, при првом подношењу захтева за рефундацију ПДВ усвојилац бебе доставља и фотокопију одлуке надлежног органа о усвојењу, а старатељ бебе - фотокопију одлуке надлежног органа о стављању под старатељство.

Надлежни порески орган из става 6. овог члана, по спроведеном поступку контроле испуњености услова за остваривање права на рефундацију ПДВ, решењем одлучује о захтеву у року од 30 дана од дана подношења захтева, а у року од 15 дана од дана достављања решења врши се рефундација ПДВ.

Члан 10в

У обрасцима РЕФ 1 - Захтев страног обвезника за рефакцију, РЕФ 2 - Захтев хуманитарне организације за рефакцију, РЕФ 3А - Захтев традиционалне цркве, односно верске заједнице за рефакцију, РЕФ 5 - Захтев дипломатског и конзуларног представништва, односно међународне организације за рефакцију и РФН - Захтев купца првог стана за рефундацију ПДВ, износи се исказују у динарима, без децимала.

Члан 10г

Документација која се доставља Пореској управи у циљу спровођења поступака рефакције и рефундације ПДВ мора бити на српском језику.

Члан 11.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2005. године.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УШЛЕ У ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ

Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције ПДВ
("Службени гласник РС", број 65/05)

Члан 8.

У Обрасцу РЕФ 2 део II. Подаци из увозних докумената брише се.

Члан 9.

Образац РЕФ 3 - Захтев страног донатора за рефакцију брише се.

Члан 10.

Образац РЕФ 3А - Захтев традиционалне цркве, односно верске заједнице за рефакцију одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део.

Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције ПДВ
("Службени гласник РС", бр. 63/07)

Члан 8.

У Обрасцу РЕФ 1 - Захтев страног обвезника за рефакцију, део III. Број царинског документа брише се.

Члан 9.

У Обрасцу РЕФ 4 - Захтев страног држављанина за рефакцију, у делу Потврда о одбијању захтева, речи: "10.000 динара" замењују се речима: "150 EUR, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије".

Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције ПДВ
("Службени  гласник РС", бр. 107/12)

Члан 10.

Први захтев за рефундацију ПДВ из члана 56б Закона може се поднети у периоду од 1. до 15. јула 2013. године, за набавке извршене у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2013. године.

Члан 11.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2013. године, осим одредаба чл. 1 , 2 , 3 , 5 , 7. и 8 , које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог правилника.

Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ
("Службени гласник РС", бр. 104/18)

Члан 10.

У Обрасцу РЕФ 1 - Захтев страног обвезника за рефакцију, Обрасцу РЕФ 2 - Захтев хуманитарне организације за рефакцију, Обрасцу РЕФ 3А - Захтев традиционалне цркве, односно верске заједнице за рефакцију и Обрасцу РЕФ 5 - Захтев дипломатског и конзуларног представништва, односно међународне организације за рефакцију, који су одштампани уз и чине саставни део Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ ("Службени гласник РС", бр. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13 и 66/14), ознака: "М.П." брише се.

Члан 11.

Образац РЕФ 4 - Захтев страног држављанина за рефакцију и Образац РЕФ 4Е - Евиденција захтева страног држављанина за рефакцију, који су одштампани уз и чине саставни део Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ ("Службени гласник РС", бр. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13 и 66/14) бришу се.

Министар финансија доноси

ПРАВИЛНИК
о утврђивању услуга предаје јела и пића за конзумацију на лицу места за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност

(''Службени гласник РС'', број 21/17, 41/17)

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује шта се, у смислу члана 12. став 6. тачка 4) подтачка (5) Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", број 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16 - у даљем тексту: Закон), сматра услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места.

Члан 2.

Услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места, у смислу члана 12. став 6. тачка 4) подтачка (5) Закона, сматрају се услуге предаје припремљене или неприпремљене хране, пића или хране и пића, за људску потрошњу, уз додатне услуге које омогућавају њихову тренутну потрошњу (сервирање, послуживање и др.), независно од тога да ли се конзумација врши у угоститељском објекту у којем је храна припремљена, у угоститељском објекту у којем храна није припремљена, у пословном или стамбеном простору примаоца услуга или на другом месту.

Предаја хране, пића, или хране и пића, са или без превоза, али без додатних услуга које омогућавају њихову тренутну потрошњу, не сматра се услугом предаје јела и пића за конзумацију на лицу места из става 1. овог члана, већ се сматра испоруком добара.

Додатним услугама које омогућавају тренутну потрошњу хране и пића, у смислу ст. 1. и 2. овог члана, не сматрају се услуге сервирања и послуживања хране и пића у објекту пекаре.

Члан 3.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. априла 2017. године.

На основу члана 12. став 9. Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", број 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16), министар финансија доноси

 Правилник о утврђивању превозних средстава за сврху одређивања места промета услуга изнајмљивања тих средстава, у смислу Закона о порезу на додату вредност

(Службени гласник РС, број 21/17)

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује шта се, у смислу члана 12. став 6. тач. 5), 6) и тачка 7) подтачка (8) Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", број 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16 - у даљем тексту: Закон), сматра превозним средствима за сврху одређивања места промета услуга изнајмљивања тих средстава.

 Члан 2.

Превозним средствима, у смислу члана 12. став 6. тач. 5), 6) и тачка 7) подтачка (8) Закона, сматрају се возила и друга добра намењена превозу лица или ствари, са или без мотора.

Превозним средствима из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

1) друмска возила, и то: аутобус, минибус, камион, возило за комбиновани превоз лица и ствари, путнички аутомобил, мопед, мотоцикл, трицикл, четвороцикл, бицикл, камп кућица и камп приколица;

2) приколице и полуприколице;

3) железнички вагони;

4) пловила, и то: брод, јахта, чамац, баржа и скела;

5) ваздухоплови, и то: авион, хеликоптер и једрилица, укључујући параглајдер и балон;

6) возила посебно намењена превозу болесних и повређених лица;

7) трактори и мотокултиватори;

8) инвалидска колица.

Возила која нису намењена превозу лица или ствари (нпр. железничко вучно возило, брод тегљач, брод потискивач, покретни кран, виљушкар, багер, комбајн, тркачки аутомобили и др.), као и контејнери, палете и сл., не сматрају се превозним средствима из става 1. овог члана.

 Члан 3.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. априла 2017. године.

На основу члана 12. став 9. Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", број 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16), министар финансија доноси

Правилник о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност

(Службени гласник РС, број 21/17)

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује шта се, у смислу члана 12. став 6. тачка 1) Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", број 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16 - у даљем тексту: Закон), сматра услугама у вези са непокретностима.

Члан 2.

Услугама у вези са непокретностима, у смислу члана 12. став 6. тачка 1) Закона, сматрају се само оне услуге које су непосредно повезане са непокретностима.

Сматра се да су услуге непосредно повезане са непокретностима у следећим случајевима:

1) ако се пружају помоћу непокретности у смислу да је непокретност кључна и нужна за пружање услуге;

2) ако се пружају на непокретности или су усмерене ка непокретности, а за циљ имају промену која се односи на непокретност (правну или физичку).

Члан 3.

Услугама из члана 2. овог правилника сматрају се:

1) геодетске услуге;

2) израда пројеката за изградњу објеката или делова објеката на одређеним (унапред познатим) земљишним парцелама, односно за реконструкцију или адаптацију објеката или делова објеката;

3) изградња, реконструкција, адаптација, поправка, одржавање, чишћење и рушење објеката;

4) надзор над извођењем грађевинских радова;

5) надзор, односно обезбеђивање градилишта или објекта у циљу заштите од крађе или штете, коришћењем техничких уређаја или особља;

6) радови на земљишту (нпр. равнање земљишта, уређење и одржавање башти, вртова и других зелених површина), укључујући и услуге из области пољопривреде и шумарства (нпр. орање, сејање, сађење, заливање и ђубрење);

7) процена ризика, односно стања или својстава непокретности (нпр. у циљу процене енергетске ефикасности или погодности за изградњу);

8) процена тржишне вредности непокретности (нпр. за сврху куповине, продаје, осигурања, кредита, зајма, решавања спорова, као и израде анализа пословања, односно имовине субјекта у случају када је процена вредности непокретности претежна у односу на друге активности које се врше у оквиру те анализе);

9) изнајмљивање, односно давање на коришћење непокретности;

10) складиштење, односно смештање добара у случају када је непокретност, односно конкретни део непокретности искључиво намењен за складиштење, односно смештање добара одређеног примаоца услуге;

11) смештај у хотелима, мотелима, камповима и другим угоститељским објектима за смештај, као и право боравка на одређеном месту које произлази из конверзије сувласничког права на временски одређено коришћење непокретности (time-sharing);

12) пренос, уступање, односно одрицање од права да се непокретност употребљава, односно користи, у потпуности или делом, осим из тач. 9), 10) и 11) овог става, укључујући и давање дозвола за лов и риболов, коришћење путева и др.;

13) инсталирање или монтажа машина или друге опреме која се после инсталирања или монтаже сматра саставним делом непокретности;

14) одржавање, поправка, контрола и надзор над машинама или другом опремом која је саставни део непокретности;

15) управљање непокретностима (пословним простором, становима и др.) које врши власник или лице које је ангажовао власник;

16) посредовање код продаје, давања у лизинг или изнајмљивања непокретности, као и код успостављања, односно преноса одређених користи од непокретности или стварних права на непокретности (материјалних или нематеријалних), осим посредовања из члана 4. став 1. тачка 4) овог правилника;

17) правне услуге сачињавања одговарајућих докумената - јавнобележничких записа, уговора и др., чији је предмет пренос права располагања на непокретности, изнајмљивање непокретности, успостављање, односно пренос одређених користи од непокретности или стварних права на непокретности (материјалних или нематеријалних), укључујући и грађење, независно од реализације правног посла;

18) друге услуге које су непосредно повезане са непокретношћу у смислу члана 2. овог правилника.

Управљање непокретностима из става 1. тачка 15) овог члана је услуга која подразумева обезбеђивање несметане и адекватне употребе, односно коришћења и одржавања непокретности, најчешће као координација надзора, чишћења и другог начина одржавања непокретности, прикупљања закупнине, вођења евиденције о текућим трошковима, оглашавања, учешћа у решавању сукоба између власника и закупаца и др.

 Члан 4.

Услугама из члана 2. овог правилника не сматрају се:

1) израда пројеката за изградњу објеката или делова објеката у случају када за изградњу није одређена (унапред позната) земљишна парцела;

2) складиштење, односно смештање добара, осим складиштења, односно смештања добара из члана 3. став 1. тачка 10) овог правилника;

3) оглашавање, укључујући и оглашавање које се врши коришћењем непокретности (билборда, крова или зида зграде и др.);

4) посредовање код смештаја у хотелима, мотелима, камповима и другим угоститељским објектима за смештај;

5) омогућавање приказивања добара или услуга излагачу у одређеном простору (нпр. штанд, тезга и др.) за време одржавања сајмова, односно изложби заједно са другим повезаним услугама (нпр. дизајнирање и уређивање простора, превоз добара, постављање електричних каблова, обезбеђивање уређаја за репродукцију звука или слике, оглашавање и др.);

6) инсталирање или монтажа машина или друге опреме која се после инсталирања или монтаже не сматра саставним делом непокретности;

7) одржавање, поправка, контрола и надзор над машинама или другом опремом која није саставни део непокретности;

8) управљање портфолиом инвестирања у непокретности;

9) правне услуге у вези са непокретностима, осим услуга из члана 3. став 1. тачка 17) овог правилника;

10) друге услуге које нису непосредно повезане са непокретношћу у смислу члана 2. овог правилника.

Правним услугама из става 1. тачка 9) овог члана сматрају се услуге правног саветовања које се односе на сагледавање правних последица уговора чији је предмет пренос права располагања на непокретности, извршавање тог уговора, доказивање постојања таквог уговора, судске спорове у вези непокретности, опорезивање непокретности, укључујући и опорезивање преноса права располагања и других права на непокретности, хипотеку, поступак стечаја, односно ликвидације и друге правне услуге које нису непосредно повезане са непокретношћу у смислу члана 2. овог правилника.

 Члан 5.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. априла 2017. године.

Министар финансија и привреде доноси

ПРАВИЛНИК
о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на додату вредност

(„Службени гласник РС“, бр. 120/12, 86/15)

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује шта се сматра добрима, односно услугама из члана 25. став 2. тач. 3), 7), 11), 12), 13), 14), 15) и 18) Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14 и 83/15 - у даљем тексту: Закон).

Члан 2.

Објектима, у смислу члана 25. став 2. тачка 3) Закона, сматрају се грађевине спојене са тлом, које представљају физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку целину, у свим степенима изграђености, које као такве могу бити предмет преноса права располагања, и то:

1) стамбени објекти (зграде које су у потпуности намењене становању, као и зграде које су делом намењене становању, а делом у друге сврхе, у делу који је намењен становању);

2) друге врсте објеката (пословне зграде, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, објекти инфраструктуре електронских комуникација - кабловска канализација, објекти комуналне инфраструктуре, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, објекти спорта и рекреације, гробља, склоништа и др.).

Економски дељивим целинама у оквиру објеката сматрају се делови објеката који се испоручују као посебне целине (станови, пословни простори, гараже, гаражна места и др.).

Члан 3.

Новоизграђеним грађевинским објектима, у смислу члана 25. став 2. тачка 3) Закона, сматрају се објекти из члана 2. став 1. овог правилника чија је изградња, односно доградња започета:

1) до 31. децембра 2004. године, а настављена од 1. јануара 2005. године, у делу који је изграђен, односно дограђен од 1. јануара 2005. године;

2) од 1. јануара 2005. године.

Економски дељивим целинама у оквиру новоизграђених грађевинских објеката сматрају се делови тих објеката који се испоручују као посебне целине (станови, пословни простори, гараже, гаражна места и др.).

У случају промета новоизграђеног грађевинског објекта, односно економски дељиве целине у оквиру тог објекта, када се само промет дела тог објекта опорезује ПДВ као први пренос права располагања, обвезник ПДВ утврђује проценат вредности објекта који се опорезује ПДВ (у даљем тексту: проценат вредности објекта).

Проценат вредности објекта представља проценат који је једнак разлици од 100% и процента учешћа вредности објекта на дан 31. децембра 2004. године, односно на дан стицања незавршеног новоизграђеног грађевинског објекта у укупној вредности објекта у моменту преноса права располагања.

Основица за обрачунавање ПДВ за први пренос права располагања на делу објекта из става 3. овог члана утврђује се применом процента вредности објекта на укупан износ накнаде за промет тог објекта, уз одбитак ПДВ.

Члан 4.

Услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 7) Закона, сматрају се превентивне, дијагностичко-терапијске и рехабилитационе услуге које пружају домови здравља, болнице, заводи, заводи за јавно здравље, клинике, институти, клиничко-болнички центри и клинички центри, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту, регистроване за обављање тих делатности, као и смештај, нега и исхрана болесника у тим установама, независно од тога да ли су ове установе усмерене ка остваривању добити.

Превентивним услугама из става 1. овог члана сматрају се услуге које имају за циљ спречавање неповољног здравственог стања.

Дијагностичко-терапијским услугама из става 1. овог члана сматрају се услуге успостављања дијагнозе у циљу одређивања терапије, успостављања дијагнозе, одређивања и спровођења терапије.

Рехабилитационим услугама из става 1. овог члана сматрају се услуге које имају за циљ делимично или потпуно враћање изгубљене функције људског тела.

Члан 5.

Услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 11) Закона, сматрају се услуге које пружају установе социјалне заштите: центри за социјални рад, установе за смештај корисника и установе за дневни боравак и помоћ у кући, у складу са прописима који уређују социјалну заштиту и социјалну сигурност грађана, регистроване за обављање тих делатности, независно од тога да ли су ове установе усмерене ка остваривању добити.

Добрима, односно услугама чији је промет непосредно повезан са услугама из става 1. овог члана сматрају се нарочито лекови, храна, пиће, услуге прања и чишћења.

Непосредна повезаност између услуга из става 1. и добара и услуга из става 2. овог члана постоји само у случају када испоруку добара, односно пружање услуга врши исто лице.

Члан 6.

Услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 12) Закона, сматрају се услуге смештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, регистрованим за обављање тих делатности, независно од тога да ли су ове установе усмерене ка остваривању добити.

Члан 7.

Услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 13) Закона, сматрају се услуге образовања (предшколског, основног, средњег, вишег и високог) и професионалне преквалификације, које пружају лица регистрована за обављање тих делатности у складу са прописима који уређују ту област, независно од тога да ли су ова лица усмерена ка остваривању добити.

Професионалном преквалификацијом из става 1. овог члана сматрају се додатно образовање и обука који се врше у складу са законом којим се уређују запошљавање и осигурање за случај незапослености.

Добрима, односно услугама чији је промет непосредно повезан са услугама из става 1. овог члана сматрају се нарочито уџбеници, храна, пиће и продужени боравак деце.

Непосредна повезаност између услуга из ст. 1. и 2. и добара и услуга из става 3. овог члана постоји само у случају када испоруку добара, односно пружање услуга врши исто лице.

Члан 8.

Услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 14) Закона, сматрају се услуге из области позоришне и музичке делатности, делатности музеја, галерија, архива, заштите културних добара, заштите историјских споменика, библиотека, ботаничких башти и зоолошких вртова, које пружају лица регистрована за обављање тих делатности, а чија делатност није усмерена ка остваривању добити.

Члан 9.

Услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 15) Закона, сматрају се услуге систематског стваралачког рада који се предузима ради откривања нових знања, с циљем подизања општег цивилизацијског нивоа друштва и коришћења тих знања у свим областима друштвеног развоја, које врше лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност.

Члан 10.

Услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 18) Закона, сматрају се услуге приређивања игара на срећу у складу са прописима који уређују игре на срећу.

Члан 11.

Утврђивање непосредне повезаности у смислу члана 5. став 3. и члана 7. став 4. овог правилника сходно се примењује и на друга добра и услуге чији је промет у смислу члана 25. став 2. Закона ослобођен плаћања ПДВ без права на одбитак претходног пореза.

Члан 12.

Брисан („Службени гласник РС“, број 86/15)

Члан 13.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о утврђивању новоизграђених грађевинских објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката чији је први пренос права располагања предмет опорезивања ПДВ ("Службени гласник РС", број 105/04).

Члан 14.

Овај правилник ступа на снагу 1. јануара 2013. године.

Министар финансија и привреде доноси

ПРАВИЛНИК
о утврђивању услуга пружених електронским путем, у смислу Закона о порезу на додату вредност

(„Службени гласник РС“, број 107/12, 86/15)

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује шта се, у смислу члана 12. став 3. тачка 4) подтачка (10) Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14 и 83/15 - у даљем тексту: Закон), сматра услугама пруженим електронским путем.

Члан 2.

Услугама пруженим електронским путем, у смислу члана 12. став 3. тачка 4) подтачка (10) Закона, сматрају се електронски пружене услуге, и то:

1) испорука веб страна, чување и одржавање веб страна;

2) испорука програма и њихово ажурирање, даљинско одржавање програма и рачунарске опреме;

3) испорука слика, текстова и информација и омогућавање приступа базама података , као и архивирања база података;

4) испорука аудио и видео записа, као и испорука игара;

5) испорука политичких, културних, уметничких, спортских, научних, образовних и забавних емисија и догађаја, у току или након снимања;

6) услуге из области учења на даљину.

Услугама пружених електронским путем, у смислу члана 12. став 3. тачка 4) подтачка (10) Закона, не сматра се испорука дневних новина и монографских и серијских публикација из члана 23. став 2. тач. 8) и 9) Закона.

Члан 3.

Ако пружалац и прималац услуга комуницирају путем електронске поште, та комуникација не сматра се прометом услуга пруженим електронским путем.

Члан 4.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Министар финансија доноси

ПРАВИЛНИК
о начину исправке одбитка претходног пореза код

измене основице за ПДВ

(„Службени гласник РС“, број 86/15)

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује начин исправке одбитка претходног пореза код измене основице за ПДВ у смислу Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14 и 83/15 - у даљем тексту: Закон).

Члан 2.

Ако се основица за опорезиви промет добара и услуга накнадно смањи, обвезник ПДВ којем је извршен промет добара и услуга, дужан је да смањи одбитак претходног пореза који је по том основу остварио.

Члан 3.

Ако се основица за опорезиви промет добара и услуга накнадно повећа, обвезник ПДВ којем је извршен промет добара и услуга, може да повећа одбитак претходног пореза који је по том основу остварио, ако су испуњени услови за одбитак претходног пореза у складу са Законом.

Члан 4.

Ако је ПДВ за увоз добара, који је одбијен као претходни порез, смањен, рефундиран или је обвезник ПДВ ослобођен обавезе плаћања, обвезник ПДВ је дужан да у пореском периоду у којем је решење надлежног царинског органа, у којем је наведен износ више плаћеног ПДВ за увоз добара, постало правоснажно, смањи износ претходног пореза који је остварио по основу увоза тих добара.

На основу правоснажног решења надлежног царинског органа из става 1. овог члана, обвезник ПДВ има право да надлежном пореском органу поднесе захтев за повраћај више плаћеног пореза у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Члан 5.

Ако је ПДВ за увоз добара, који је одбијен као претходни порез, повећан, обвезник ПДВ може да повећа одбитак претходног пореза који је по том основу остварио, ако су испуњени услови за одбитак претходног пореза у складу са Законом.

Члан 6.

Овај правилник ступа на снагу 15. октобра 2015. године.

Министар финансија доноси

ПРАВИЛНИК

о начину измене пореске основице за обрачунавање

 пореза на додату вредност

(„Службени гласник РС“, број 86/15)

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује начин измене пореске основице у смислу члана 21. Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14 и 83/15 - у даљем тексту: Закон).

Члан 2.

Обвезник пореза на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ) може да измени основицу за извршени промет добара или услуга у складу са Законом.

Измена основице врши се у пореском периоду у којем је наступила измена.

Члан 3.

Ако се основица за опорезиви промет добара или услуга накнадно повећа, обвезник ПДВ који је извршио промет добара или услуга, односно други порески дужник у складу са Законом, дужан је да обрачуна ПДВ на износ за који је повећана основица.

Члан 4.

Ако се основица за опорезиви промет добара или услуга накнадно смањи, обвезник ПДВ који је извршио промет добара или услуга, а који је порески дужник за тај промет у складу са Законом, може да смањи износ обрачунатог ПДВ ако обвезник ПДВ коме је извршен промет добара или услуга исправи одбитак претходног пореза и о томе писмено обавести испоручиоца добара или услуга.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је промет добара или услуга извршен обвезнику ПДВ, односно другом лицу које нема право на одбитак претходног пореза, обвезник ПДВ може да смањи основицу и износ обрачунатог ПДВ ако поседује документ о смањењу основице издат у складу са правилником којим се одређују случајеви у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци, односно други документ којим се доказује да је смањена накнада за промет добара или услуга издат од стране обвезника ПДВ који је извршио промет добара или услуга, а потврђен од стране примаоца добара или услуга.

Ако се основица за опорезиви промет добара или услуга накнадно смањи, прималац добара или услуга који је порески дужник за тај промет, може да смањи износ обрачунатог ПДВ ако је исправио одбитак претходног пореза и ако му је обвезник ПДВ који је извршио промет добара или услуга доставио документ о смањењу основице у складу са правилником којим се одређују случајеви у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци.

Изузетно од става 3. овог члана, прималац добара или услуга који је порески дужник за промет добара или услуга, а који нема право на одбитак претходног пореза по основу тог промета, може да смањи износ обрачунатог ПДВ ако поседује документ о смањењу основице у складу са правилником којим се одређују случајеви у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци, односно други документ којим се потврђује да је смањена накнада за промет добара или услуга издат од стране обвезника ПДВ који је извршио промет добара или услуга, а потврђен од стране примаоца добара или услуга.

У случају враћања добара сматра се да није дошло до смањења основице.

Изузетно од става 5. овог члана, сматра се да је дошло до смањења основице у случају враћања добара:

1) којима је период уобичајене употребе протекао (ремитенда), односно којима је истекао или истиче рок трајања одређен од стране произвођача, ако је враћање добара предвиђено прописом или уговором између обвезника ПДВ који је извршио промет добара и лица којем је тај промет извршен;

2) које се врши у складу са законом којим се уређује заштита потрошача;

3) због раскида уговора у складу са законом, под условом да обвезник ПДВ који је извршио промет добара поседује о томе неспорне доказе.

Ако обвезник ПДВ који је извршио опорезиви промет добара или услуга накнадно смањи износ накнаде за тај промет на име противчинидбе извршене од стране примаоца добара или услуга, односно трећег лица, у том случају сматра се да није дошло до смањења основице.

Члан 5.

Измена основице за увоз добара, који се опорезује ПДВ, врши се у складу са царинским прописима на основу решења царинског органа.

Члан 6.

Овај правилник ступа на снагу 15. октобра 2015. године.

Министар финансија доноси

ПРАВИЛНИК

о начину и поступку одобравања пореског пуномоћства за порез на додату вредност

(„Службени гласник РС“, број 84/15)

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређују начин и поступак одобравања пореског пуномоћства из члана 10а Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14 и 83/15 - у даљем тексту: Закон).

Члан 2.

Порески пуномоћник страног лица може бити физичко лице, укључујући и предузетника, односно правно лице које испуњава услове из члана 10а Закона, и то:

1) да има пребивалиште, односно седиште у Републици;

2) да је евидентирани обвезник ПДВ најмање 12 месеци пре подношења захтева за одобравање пореског пуномоћства;

3) да на дан подношења захтева нема доспеле, а неплаћене обавезе за јавне приходе по основу обављања делатности које утврђује Пореска управа;

4) да није правоснажно осуђено за пореско кривично дело.

Члан 3.

Лице из члана 2. став 1. овог правилника подноси захтев за одобравање пореског пуномоћства Пореској управи - Централи, на Обрасцу ЗПППДВ - Захтев за одобравање пореског пуномоћства за порез на додату вредност, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Захтев из става 1. овог члана садржи податке о:

1) називу, односно имену и презимену страног лица;

2) имену и презимену одговорног лица у страном правном лицу;

3) адреси седишта, односно пребивалишта страног лица;

4) броју под којим је страно лице евидентирано за обавезу плаћања ПДВ код надлежног органа у држави у којој има седиште, односно пребивалиште и називу тог органа;

5) ПИБ-у, односно ЕБС-у, који је страном лицу доделио надлежни орган Републике;

6) називу, односно имену и презимену пуномоћника;

7) имену и презимену одговорног лица у правном лицу - пуномоћнику;

8) адреси седишта, односно пребивалишта пуномоћника;

9) ПИБ-у, односно ЈМБГ-у пуномоћника;

10) ЈМБГ-у, а у недостатку ЈМБГ-а броју пасоша одговорног лица у правном лицу - пуномоћнику;

11) месту и датуму подношења захтева.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) доказ о пребивалишту, односно седишту пуномоћника;

2) доказ о неосуђиваности пуномоћника за пореско кривично дело;

3) документ којим се потврђује да је страно лице које је дало пуномоћје обвезник ПДВ у држави у којој има седиште, односно пребивалиште;

4) пуномоћје оверено од стране лица надлежног за оверу (суд, јавни бележник и др.) којим се пуномоћник овлашћује за обављање свих послова у вези са испуњавањем обавеза и остваривањем права које страно лице у складу са Законом има као обвезник ПДВ.

Пореска управа - Централа решењем одлучује о захтеву за одобравање пореског пуномоћства у року од 15 дана од дана подношења захтева.

Члан 4.

Пореска управа - Централа води регистар пореских пуномоћника и на својој интернет страни објављује податке о:

1) називу, односно имену и презимену пореског пуномоћника;

2) адреси седишта, односно пребивалишта пореског пуномоћника;

3) ПИБ-у, односно ЈМБГ-у пореског пуномоћника;

4) датуму доношења решења којим је одобрено пореско пуномоћство;

5) називу, односно имену и презимену страног лица чијем је пуномоћнику одобрено пореско пуномоћство;

6) датуму престанка пореског пуномоћства.

Члан 5.

Овај правилник ступа на снагу даном објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

 УРЕДБУ

о критеријумима на основу којих се утврђује шта се, у смислу Закона о порезу на додату вредност, сматра претежним прометом добара у иностранство

(„Службени гласник РС“, бр. 124/04, 27/05, 4/13, 21/15)

Члан 1.

Овом уредбом прописују се критеријуми на основу којих се утврђује шта се, у смислу Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон и 142/14 - у даљем тексту: Закон), сматра претежним прометом добара у иностранство.

Члан 2.

Претежним прометом добара у иностранство сматра се извоз добара обвезника ПДВ чија је вредност у односу на вредност укупног промета добара и услуга већа од 50%, односно најмање 10.000.000 евра, исказаних у финансијском извештају за претходну календарску годину састављеном у складу са прописима о рачуноводству.

Обвезник ПДВ који испуни један од критеријума из става 1. овог члана, у наредних 12 календарских месеци, односно до истека рока за подношење наредног финансијског извештаја за претходну календарску годину састављеног у складу са прописима о рачуноводству, сматра се обвезником ПДВ који претежно врши промет добара у иностранство.

Члан 3.

Обвезником ПДВ који претежно врши промет добара у иностранство сматра се и обвезник ПДВ који је у периоду од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који подноси пореску пријаву извршио извоз добара чија је вредност у односу на укупан промет добара и услуга у истом периоду већа од 50%, односно најмање 10.000.000 евра.

Утврђивање претежног промета добара у иностранство обвезник ПДВ из става 1. овог члана врши за сваки порески период текуће године.

Обвезник ПДВ из става 1. овог члана утврђује вредност извршеног извоза добара и вредност укупног промета добара и услуга на основу података из пословних књига за текућу календарску годину, а које води у складу са прописима о рачуноводству.

Члан 3а.

Брисан („Службени гласник РС“, број 21/15)

Члан 4.

Обвезник ПДВ из члана 2. став 2. ове уредбе, доставља надлежном пореском органу, уз пореску пријаву ПДВ за порески период текуће године у којем је поднео финансијски извештај за претходну календарску годину састављен у складу са прописима о рачуноводству, податке од значаја за утврђивање шта се сматра претежним прометом добара у иностранство на Обрасцу ПИД ПДВ - Претежан извоз добара у иностранство, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Обвезник ПДВ из члана 3. став 1. ове уредбе, доставља надлежном пореском органу, уз пореску пријаву ПДВ за порески период у којем је испунио један од критеријума да постане обвезник ПДВ који претежно врши промет добара у иностранство, податке од значаја за утврђивање шта се сматра претежним прометом добара у иностранство на Обрасцу ПИД ПДВ 1 - Претежан извоз добара у иностранство, који чини саставни део ове уредбе.

Члан 5.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2005. године.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УШЛЕ У ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ

Уредба о изменама и допунама Уредбе о критеријумима на основу којих се утврђује шта се, у смислу Закона о порезу на додату вредност, сматра претежним прометом добара у иностранство
(„Службени гласник РС“, број 27/05)

Члан 5.

Образац ПИД ПДВ 1 - Претежан извоз добара у иностранство одштампан је уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Уредба о изменама Уредбе о критеријумима на основу којих се

утврђује шта се, у смислу Закона о порезу на додату вредност, сматра претежним прометом добара у иностранство

(„Службени гласник РС“, број 21/15)

Члан 5.

У Обрасцу ПИД ПДВ - Претежан извоз добара у иностранство, који је одштампан уз Уредбу о критеријумима на основу којих се утврђује шта се, у смислу Закона о порезу на додату вредност, сматра претежним прометом добара у иностранство ("Службени гласник РС", бр. 124/04, 27/05 и 4/13), речи: "УЗ ПОРЕСКУ ПРИЈАВУ ПППДВ ЗА МЕСЕЦ ФЕБРУАР" замењују се речима: "ПОДАЦИ ИЗ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА ЗА".

У Обрасцу ПИД ПДВ 1 - Претежан извоз добара у иностранство, који је одштампан уз Уредбу о критеријумима на основу којих се утврђује шта се, у смислу Закона о порезу на додату вредност, сматра претежним прометом добара у иностранство ("Службени гласник РС", бр. 124/04, 27/05 и 4/13), речи: "ЗА МЕСЕЦ _______ 200_. ГОДИНЕ" замењују се речима: "ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД _______ 20_. ГОДИНЕ", а у тач. 1, 2. и 3. речи: "1. јануара 200_. године" замењују се речима: "1. јануара 20_. године".

Образац ИПИД ПДВ - Изјава о претежном промету добара у иностранство у 2004. години, који је одштампан уз Уредбу о критеријумима на основу којих се утврђује шта се, у смислу Закона о порезу на додату вредност, сматра претежним прометом добара у иностранство ("Службени гласник РС", бр. 123/04, 27/05 и 4/13), брише се.

На основу члана 18. став 4. Закона о порезу на додату вредност (''Службени гласник РС'', бр. 84 /04 и 86/04) ,

Министар финансија доноси

П Р А В И Л Н И К
О НАЧИНУ УТВРЂИВАЊА ПОРЕСКЕ ОСНОВИЦЕ ЗА
ОБРАЧУНАВАЊЕ ПДВ У СЛУЧАЈУ ПРЕВОЗА ПУТНИКА АУТОБУСИМА КОЈИ ВРШИ СТРАНИ ОБВЕЗНИК

(Објављено у "Службеном гласнику Републике Србије" бр.105/2004 од 21.09.2004. године)

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује пореска основица за обрачунавање ПДВ у случају превоза путника аутобусима који врши лице које нема место стварне управе у Републици Србији (у даљем тексту: страни обвезник).

Члан 2.

Пореска основица из члана 1. овог правилника утврђује се као просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз аутобусом, сагласно члану 18. став 3. Закона о порезу на додату вредност («Службени гласник РС», бр . 84/04 и 86/04) , у складу са овим правилником.

Аутобусом, у смислу овог правилника, сматра се аутобус, минибус и комби возило.

Члан 3.

Просечна накнада превоза из члана 2. став 1. овог правилника утврђује се тако што се просечан износ вредности км/путник од 0,045 EUR помножи са бројем путника који путују аутобусом и бројем километара који аутобус прелази преко територије Републике Србије (у даљем тексту: територија Републике).

Члан 4.

Просечну накнаду превоза утврђује надлежни царински орган приликом уласка аутобуса на територију Републике.

Просечна накнада из става 1. овог члана утврђује се приликом напуштања аутобуса територије Републике ако страни обвезник надлежном царинском органу не стави на увид оригинал потврде из члана 5. став 1. овог правилника издате за превоз у току.

Члан 5.

Надлежни царински орган издаје потврду страном обвезнику која садржи податке о називу страног обвезника, земљи регистрације и регистарској ознаци, броју путника, броју километара које аутобус прелази на територији Републике, износу накнаде, као и износу обрачунатог и плаћеног ПДВ.

Копију потврде из става 1. овог члана надлежни царински орган задржава за своје потребе.

Члан 6.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном гласнику Републике Србије», а примењиваће се од 1. јануара 2005. године.

Број: 110-00-367/2004

У Београду, 17. септембра 2004. године

МИНИСТАР,
Млађан Динкић

На основу члана 4. став 4. тачка 3) Закона о порезу на додату вредност («Службени гласник РС», бр. 84/04 и 86/04), Влада Републике Србије доноси

У Р Е Д Б У

О КОЛИЧИНИ РАСХОДА (КАЛО, РАСТУР, КВАР И ЛОМ) НА КОЈИ СЕ НЕ ПЛАЋА ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

(Објављено у «Службеном гласнику Републике Србије» број 124 од 19.11.2004.године)

Члан 1.

Овом уредбом утврђује се количина расхода (кало, растур, квар и лом - у даљем тексту: расход), на који се, у смислу члана 4. став 4. тачка 3) Закона о порезу на додату вредност (Службени гласник РС», бр. 84/04 и 86/04), не плаћа порез на додату вредност.

Члан 2.

Расходом се сматрају губици који настају при манипулацији добрима, као последица природних утицаја, технолошког процеса или као последица предузимања неопходних радњи у поступку производње и промета добара.

Члан 3.

Обвезник пореза на додату вредност (у даљем тексту: обвезник) утврђује расход непосредно пошто је одређени расход настао, или редовним или ванредним пописом робе у складишту, стоваришту, магацину, продавници или другом сличном објекту.

Утврђивање расхода врши овлашћено лице или пописна комисија обвезника, а о извршеном попису обавезно се састављају записник и пописна листа.

Члан 4.

Порез на додату вредност не плаћа се на расход из чл. 2. и 3. ове уредбе до количине утврђене према Нормативу за утврђивање расхода на који се не плаћа порез на додату вредност (у даљем тексту: Норматив расхода), који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

За добра која нису обухваћена Нормативом расхода, количина расхода се утврђује према нормативу обвезника, ако надлежни порески орган не утврди другу количину.

Норматив расхода из става 1. овог члана изражава се у проценту од количине робе која је у одређеном пореском периоду набављена, прерађена, произведена или продата.

Члан 5.

Изузетно од члана 4. ове уредбе, на расход настао услед дејства више силе не плаћа се порез на додату вредност у количини утврђеној актом организације надлежне за осигурање, односно актом надлежног државног органа за процену штете.

Изузетно од члана 4. ове уредбе, на расход настао због протека рока трајања производа не плаћа се порез на додату вредност, под условом да је рок трајања утиснут одштампавањем на производу или је на други начин одређен од стране произвођача и ако је при утврђивању расхода био присутан представник Пореске управе. Ако се представник Пореске управе у року од пет дана од дана подношења захтева не одазове позиву обвезника, признају се утврђене количине исказане у записнику обвезника.

Члан 6.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2005. године.

05 број 110-7751/2004-001

У Београду, 19. новембра 2004. године

Влада Републике Србије

ПОТПРЕДСЕДНИК ,
Мирољуб Лабус , с.р.

НОРМАТИВ
ЗА УТВРЂИВАЊЕ РАСХОДА НА КОЈИ СЕ НЕ ПЛАЋА
ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

            Министар финансија и привреде доноси

Члан 1.

            Овим правилником ближе се уређује шта се, у смислу члана 10. став 2. тачка 1) Закона о порезу на додату вредност ("Службени гласник РС", бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07 и 93/12 - у даљем тексту: Закон), сматра секундарним сировинама и услугама које су непосредно повезане са секундарним сировинама.

Члан 2.

             Секундарним сировинама, у смислу члана 10. став 2. Закона, сматрају се:

            1) отпаци и остаци од метала и њихових легура, осим од племенитих метала и њихових легура;

            2) згура, укључујући и гранулисану, коварина и остали отпаци при производњи гвожђа или челика;

            3) згура, пепео и остаци који садрже метале, арсен или једињења метала и арсена, који не настају при производњи гвожђа и челика;

            4) грануле и прах, од сировог гвожђа, мангановог огледаластог гвожђа, гвожђа или челика;

            5) отпаци и остаци од племенитих метала, метала платираних племенитим металом и остали остаци и отпаци који садрже племените метале;

            6) отпаци и остаци хартије или картона за поновну прераду;

            7) стаклени крш и остали отпаци од стакла;

            8) отпаци, струготине и остаци од пластичних маса;

            9) отпаци, струготине и остаци од гуме (осим тврде гуме), прах и грануле добијене од тих производа;

            10) отпаци од текстила, коже, имитације коже и крзна.

             Секундарним сировинама, у смислу члана 10. став 2. Закона, сматрају се и добра која се претежно састоје од једног или више материјала из става 1. овог члана, а која су неупотребљива због лома, резања, цепања или другог начина оштећења, односно добра неупотребљива због истрошености (нпр. акумулатори, батерије, аутомобилске гуме, амбалажни отпад, електрична и електронска опрема која представља отпад у складу са законом којим се уређује управљање отпадом, укључујући и све саставне делове, склопове и потрошни материјал који су део добра које се одбацује).

             Племенитим металима из става 1. тачка 5) овог члана сматрају се злато, сребро, платина, иридијум, родијум и паладијум.

Члан 3.

            Услугама које су непосредно повезане са секундарним сировинама, у смислу одредбе члана 10. став 2. тачка 1) Закона, сматрају се услуге сортирања, сечења, растављања на делове, чишћења, полирања и пресовања секундарних сировина из члана 2. овог правилника.

Члан 4.

            Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УШЛЕ У ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ

Правилник о изменама Правилника о утврђивању секундарних сировина

и услуга које су непосредно повезане са секундарним сировинама,

у смислу Закона о порезу на додату вредност

(„Службени гласник РС“, број 74/13)

Члан 2.

            Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије.

На основу члана 36а став 11. Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник  РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07 и 93/12),

    Министар финансија и привреде доноси

П Р А В И Л Н И К
о утврђивању шта се сматра наплатом потраживања, у смислу Закона о порезу на додату вредност

"Службени гласник Републике Србије", бр. 114/12)

Члан 1.

    Овим правилником ближе се уређује шта се, у смислу члана 36а став 1. Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07 и 93/12 – у даљем тексту: Закон), сматра наплатом потраживања.

Члан 2.

    Наплатом потраживања, у смислу члана 36а став 1. Закона, за извршени промет добара и услуга, сматра се:

    1)  пријем готовине, у случају када се потраживање наплаћује у готовом новцу;

    2) пријем новчаних средства на текући рачун, у случају када се потраживање наплаћује уплатом на текући рачун;

    3) пријем чека, у случају када се потраживање наплаћује путем чека;

    4) издавањем потврде (слипа) о извршеном плаћању, у случају када се потраживање наплаћује путем картице;

    5) подношењем менице на исплату, односно пренос (индосирање) менице, у случају када се потраживање наплаћује путем менице;

    6) закључивање уговора о пребијању (компензацији);

    7) закључивање уговора о уступању потраживања (цесији) у својству уступиоца потраживања, односно уговора о продаји потраживања;

    8) прихватањем упута у својству примаоца упута датог упутиоцу, у случају када се потраживање наплаћује на основу уговора о упућивању (асигнацији) закљученог између упутиоца и упућеника, односно између упутиоца, упућеника и примаоца упута;

    9) пристанком на уговор о преузимању дуга закљученог између дужника – лица коме је извршен промет добара или услуга и преузимаоца дуга;

    10) стицањем права располагања на добрима, односно примањем услуга, у случају када се потраживање наплаћује у добрима и услугама;

    11) пријем новчаних средстава од комисионара, односно консигнатера, у случају када се потраживање наплаћује од ових лица;

    12) пријем новчаних средстава од лица које наплаћује потраживање у име и за рачун обвезника ПДВ – испоручиоца добара, односно пружаоца услуга.

    Наплата потраживања пријемом чека у смислу става 1. тачка 3) овог члана сматра се извршеном даном који је на чеку назначен као датум издавања чека.

    Када је уговор о упућивању (асигнацији) из става 1. тачка 8) овог члана закључен између упутиоца и упућеника, прихватање упута даје се посебним документом.

    Уговори, пристанак на уговор о преузимању дуга и прихватање упута из ст. 1. и 3. овог члана, морају бити у писаној форми, односно у форми електронског документа издатог у складу са прописима којима се уређује електронски документ.

Члан 3.

    Ако је делимично наплаћено потраживање за више промета за које је издат један рачун, сматра се да је за сваки од тих промета делимично наплаћено потраживање сразмерно учешћу накнаде за сваки појединачни промет у укупној накнади за све промете за које је рачун издат.

    Ако је наплаћено потраживање за више промета за које је издато више рачуна, а наплаћени износ потраживања је мањи од збира износа потраживања по тим рачунима, сматра се да је наплата потраживања извршена по редоследу по којем су промети извршени, а ако је истог дана извршено више промета – по редоследу издавања рачуна за те промете.

Члан 4.

    Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2013. године.