Предмет уређивања

Члан 1

Овим законом уређује се евидентирање сваког појединачно оствареног промета добара на мало, односно сваке појединачно извршене услуге физичким лицима преко електронске регистар касе са фискалном меморијом или фискалног штампача (у даљем тексту: фискална каса), техничке и функционалне карактеристике фискалне касе, фискални документи фискалне касе, евидентирање промета, отклањање грешака, ресетовање фискалне касе, стављање у промет фискалне касе, фискализација, сервисирање и поправка фискалне касе, контрола техничких и функционалних карактеристика фискалне касе, контрола евидентирања промета преко фискалне касе и контрола рада овлашћеног сервиса.

Фискална каса

Члан 2

Фискална каса је уређај за регистровање података о вредности продатог добра и извршене услуге (у даљем тексту: промет) унетих у њену базу података о добрима и услугама који се на прописани начин саопштавају купцу добара, односно кориснику услуга, уз истовремено евидентирање на контролној траци фискалне касе, њихово периодично евидентирање у фискалној меморији фискалне касе и формирање и штампање фискалних докумената.

Фискална каса обавезно има програмску, оперативну и фискалну меморију.

Програмска меморија има софтвер, који је заштићен од измена или брисања, а који користи стандардне функције за евидентирање промета добара и услуга, управљање радом штампача, екрана и уписом података у фискалну меморију.

Оперативна меморија садржи базу података о добрима и услугама и евидентираним подацима о појединачном промету добара и услуга.

База података оперативне меморије из става 4. овог члана, обавезно садржи једнозначно и недвосмислено идентификован назив добра или услуге, цену јединице мере, назив јединице мере и ознаку прописане пореске стопе.

Спецификација пореских стопа представља везу ознака пореских стопа са вредностима пореских стопа у процентима.

Фискални документи су фискални исечак, дневни извештај, периодични извештај и пресек стања, који у себи садрже фискални лого.

Фискални лого се састоји од четири оцила раздвојених крстом исписаних у квадрату димензија не мањих од 5 мм x 5 мм и не већих од 7 мм x 7 мм, којим се на јединствен начин означава евидентирање промета преко фискалне касе у Републици Србији.

Сви отисци фискалних докумената се бележе на контролној траци фискалне касе (у даљем тексту: контролна трака).

Типови ресета јесу: брисање евидентираних података у оперативној меморији; брисање базе података у оперативној меморији; брисање целокупног садржаја оперативне меморије; интервенција на деблокади софтвера без брисања евидентираних података, базе података и целокупног садржаја оперативне меморије.

Задавање команди електронској регистар каси са фискалном меморијом врши се помоћу тастатуре.

Задавање команди фискалном штампачу врши се помоћу дефинисаног интерфејса фискалне касе.

Обавеза евидентирања промета преко фискалне касе

Члан 3

Лице које је уписано у одговарајући регистар и које обавља промет добара на мало, односно пружа услуге физичким лицима, дужно је да врши евидентирање сваког појединачно оствареног промета преко фискалне касе.

Обавеза из става 1. овог члана постоји и у случају када се услуга пружа физичком лицу, а накнаду за пружене услуге сноси правно лице, односно предузетник, и то независно од начина плаћања (готовина, чек, картица и безготовинско плаћање).

Обавеза из ст. 1. и 2. овог члана не односи се на пољопривредног произвођача који на пијачним тезгама и сличним објектима продаје пољопривредне производе, укључујући и предузетника који плаћа порез на приходе од самосталне делатности на паушално утврђени приход који се бави производном делатношћу, а у оквиру производне делатности продаје сопствене производе, односно пружа услуге физичким лицима, као и на банкарске организације, осигуравајуће организације, ПТТ и јавна предузећа која накнаду за продата добра, односно пружене услуге физичким лицима наплаћују испостављањем рачуна о обрачуну потрошње преко мерних инструмената (грејање, гас, телефон, електрична енергија, вода и др.).

Изузетно од ст. 1-3. овог члана, Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) може, полазећи од техничких и функционалних карактеристика фискалне касе и специфичности одређене делатности, на заједнички предлог министарства надлежног за послове финансија (у даљем тексту: министарство финансија) и министарства надлежног за послове трговине (у даљем тексту: министарство трговине), одредити и друге делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе у смислу ст. 1. и 2. овог члана.

Лице на које се не односи обавеза евидентирања промета у смислу става 3. овог члана, као и лице које је ослобођено од обавезе евидентирања промета преко фискалне касе актом Владе из става 4. овог члана, а истовремено обавља и делатности које нису изузете, односно ослобођене од обавезе евидентирања промета преко фискалне касе, дужно је да сваки појединачни промет код обављања тих делатности евидентира преко фискалне касе.

Обвезником, у смислу овог закона, сматра се лице које је у обавези да евидентира сваки појединачно остварени промет преко фискалне касе у складу са овим законом (у даљем тексту: обвезник).

II. ТЕХНИЧКЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ФИСКАЛНЕ КАСЕ И ДОДАТНА ОПРЕМА ФИСКАЛНЕ КАСЕ

Техничке и функционалне карактеристике фискалне касе

Члан 4

Фискална каса мора да:

1) има свој програм (софтвер) који је заштићен од измена или брисања, а који користи стандардне функције за евидентирање промета добара и услуга, управљање радом штампача, екрана и уписом података у фискалну меморију;

2) омогући штампање фискалног лога из члана 2. став 8. овог закона, искључиво на фискалним документима;

3) обезбеди очитавање евидентираног промета према стандардним временским јединицама (дан, месец, година, сат и минут);

4) обезбеди штампање евидентираних података из фискалне и оперативне меморије задавањем команди преко тастатуре;

5) обезбеди чување евидентираних података у фискалној меморији и штампање на контролној траци;

6) обезбеди евидентирање промета на фискалном исечку фискалне касе;

7) обезбеди евидентирање вредности добара, односно услуга у динарима заокруживањем на другу децималу;

8) обезбеди могућност тестирања ради провере исправности фискалне касе и фискалне меморије, као и функције које су у вези са њима;

9) обезбеди могућност да се свака започета, а прекинута операција (прекид напајања, квар штампача, квар дела уређаја и сл.), после отклањања узрока прекида настави, осим када се ради о квару процесора или меморије;

10) обезбеди оперативну меморију у коју се уноси база података;

11) омогући физичку заштиту неповредивости података који се чувају у фискалној меморији;

12) обезбеди да се фискална каса не може користити ако је неки од функционалних делова неисправан, недостаје или не испуњава услове у погледу функционалних и техничких захтева;

13) омогући уношење у фискалну меморију датума и времена стављања фискалне касе у експлоатацију и да уношење датума и времена има логичку контролу (датум и време не могу бити старији од датума и времена увођења фискалне касе у експлоатацију, новоунети датум и време не могу бити старији од датума и времена за које је већ урађен дневни извештај и сл.);

14) омогући купцу добра, односно кориснику услуге визуелно праћење евидентирања података, уз истовремено визуелно праћење евидентирања података од стране лица које уноси податке;

15) онемогући сторнирање евидентираног промета за који је издат фискални исечак;

16) онемогући даљи унос података ако се истовремено не може вршити штампање података на фискалном исечку и контролној траци;

17) онемогући брисање података о евидентираном промету из оперативне меморије без скидања пломбе од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента формирања дневног извештаја за текући период;

18) омогући брисање података о евидентираном промету из оперативне меморије без скидања пломбе од момента израде дневног извештаја за претходни период до момента почетка наредног периода или момента формирања првог фискалног исечка у наредном периоду;

19) омогући аутоматски упис података у фискалну меморију;

20) онемогући брисање или замену података о већ програмираним добрима или услугама у бази података фискалне касе, осим цене јединице мере, од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;

21) онемогући промену спецификације пореских стопа од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;

22) онемогући промену датума од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;

23) онемогући промену реалног времена од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;

24) омогући промену зимског у летње рачунање времена и обрнуто, без скидања пломбе, и то од момента израде дневног извештаја за претходни период до момента почетка наредног периода или момента формирања првог фискалног исечка у наредном периоду;

25) обезбеди штампање базе података фискалне касе;

26) онемогући штампање фискалних докумената пре стављања фискалне касе у употребу;

27) онемогући штампање нефискалних докумената који садрже податке из фискалних докумената;

28) обезбеди спецификацију девет пореских стопа (означених ћириличним словима "А", "Г", "Д", "Ђ", "Е", "Ж", "И", "Ј", "К");

29) омогући груписање, сумирање и исказивање података о евидентираном промету добара и услуга према ознакама пореских стопа;

30) онемогући брисање бројача, и то: редног броја фискалног исечка, редног броја дневног извештаја, редног броја, датума и времена промена пореских стопа, редног броја, датума, времена и типова ресета;

31) има склоп (сензор) који у недостатку траке за штампање фискалног исечка или контролне траке, аутоматски онемогућава даље евидентирање оствареног промета, односно рад фискалне касе;

32) онемогући даље евидентирање промета када се попуни капацитет фискалне меморије фискалне касе;

33) онемогући даљи рад фискалне касе, ако је фискална меморија неисправна;

34) обезбеди да уређај за штампање података обезбеди отисак на контролној траци који омогућава читање података у трајању од најмање три године од дана штампања;

35) омогући истовремено штампање алфанумеричких знакова на фискалним документима и контролној траци на српском језику;

36) обезбеди штампање сваког сторнирања евидентираног промета на фискалном исечку и на контролној траци фискалне касе.

Означавање пореских стопа и начина плаћања у бази података фискалне касе

Члан 5

Означавање пореских стопа у бази података фискалне касе врши се ћириличним словима "А", "Г", "Ђ" и "Е" на следећи начин:

1) ознака пореске стопе "Г" додељује се добрима, односно услугама који су ослобођени пореза на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ);

2) ознака пореске стопе "Ђ" додељује се добрима, односно услугама на чији промет се плаћа ПДВ по општој стопи прописаној законом којим се уређује порез на додату вредност;

3) ознака пореске стопе "Е" додељује се добрима, односно услугама на чији промет се плаћа ПДВ по посебној стопи прописаној законом којим се уређује порез на додату вредност.

Изузетно од става 1. овог члана, лица која нису уписана у регистар обвезника за ПДВ означавају добра, односно услуге у бази података фискалне касе, искључиво ознаком пореске стопе "А".

Означавање начина плаћања добара и услуга у бази података фискалне касе врши се на следећи начин:

1) ако се плаћање врши готовим новцем, новчаним боновима, новчаним поклон честиткама, интерним картицама и сл, као средство плаћања означава се: "готовина";

2) ако се плаћање врши чеком или налогом за пренос, као средство плаћања означава се: "чек";

3) ако се плаћање врши платном картицом, као средство плаћања означава се: "картица".

Додатна опрема фискалне касе

Члан 6

Фискална каса мора да има терминал за даљинско очитавање свих формираних дневних извештаја из фискалне касе (у даљем тексту: терминал за даљинско очитавање) за задати период, осим фискалне касе преко које се врши евидентирање промета на пијачним тезгама и фискалне касе преко које се врши евидентирање промета у оквиру обављања делатности која захтева честу промену места продаје добара, односно пружања услуга.

Правна лица која обављају делатности које су према Закону о класификацији делатности ("Службени гласник РС", број 104/09) и Уредби о класификацији делатности ("Службени гласник РС", број 54/10 - у даљем тексту: Закон о класификацији делатности) обухваћене областима, гранама, односно групама делатности 45.32, 47.3, 47.11, 47.2, 55.10, 56 и 68.31 дужна су да на местима продаје добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, у оквиру тих делатности, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице.

Обвезник може фискалну касу повезати са рачунаром са софтверском апликацијом за коју је издат сертификат за њено стављање у промет, а која омогућава задавање команди фискалној каси преко њеног дефинисаног интерфејса.

Фискална каса може имати и осталу додатну опрему, као што је: баркод читач, вага, штампач и др.

Повезивање додатне опреме из ст. 1-4. овог члана може се вршити искључиво преко постојећег интерфејса фискалне касе.

Софтверска апликација из става 3. овог члана мора да онемогући да се:

1) штампају подаци из фискалних докумената на нефискалним документима;

2) штампају подаци из фискалних докумената на нефискалним штампачима и на нефискализованим фискалним касама;

3) обезбеди штампање сваког сторнирања евидентираног промета на фискалном исечку и на контролној траци фискалне касе.

Доказ о испуњености услова из ст. 3. и 6. овог члана и других услова прописаних овим законом за софтверску апликацију, представља сертификат издат од органа надлежног за мере и драгоцене метале, након вредновања резултата свих испитивања.

Орган из става 7. овог члана објављује у "Службеном гласнику Републике Србије" списак произвођача са називима софтверских апликација из става 3. овог члана, за које је издат сертификат.

Трошкове објављивања списка из става 8. овог члана сноси произвођач софтверске апликације.

Влада, на заједнички предлог министарства финансија и министарства трговине одређује делатности из става 1. овог члана чије обављање захтева честу промену места продаје добара, односно пружања услуга.

Терминал за даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе

Члан 7

Терминал за даљинско очитавање се користи за бежични пренос података из формираних дневних извештаја фискалне касе за задати период до сервера Пореске управе.

Терминал за даљинско очитавање обезбеђује обвезнику бежично даљинско задавање команди фискалној каси, као што су промена цена јединице мере, ажурирање базе података, очитавање листе продатих добара, односно извршених услуга и сл.

Обвезник је дужан да терминал за даљинско очитавање у време рада фискалне касе држи прикључен на фискалну касу преко њеног интерфејса.

Обвезник је дужан да обезбеди даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода помоћу терминала за даљинско очитавање.

Пре стављања у промет терминала за даљинско очитавање, његов произвођач дужан је да прибави уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика терминала за даљинско очитавање.

Уверење из става 5. овог члана, по извршеном тестирању узорка терминала за даљинско очитавање, у складу са важећим стандардима, издаје орган надлежан за мере и драгоцене метале.

Орган из става 6. овог члана, објављује у "Службеном гласнику Републике Србије" списак типова терминала и списак произвођача терминала којима је издато уверење из става 5. овог члана.

Трошкове објављивања списка из става 7. овог члана сноси произвођач терминала за даљинско очитавање (у даљем тексту: произвођач терминала).

Фискални модул

Члан 8

Фискални модул, који садржи посебно уграђену фискалну меморију, мора да буде заливен за кућиште фискалне касе и да омогући памћење записаних података најмање пет година, независно од напајања.

Фискална меморија

Члан 9

Пре почетка евидентирања промета преко фискалне касе и при свакој замени фискалног модула, у фискалну меморију уписује се:

1) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;

2) идентификациони број фискалног модула (два знака за идентификацију произвођача и још шест цифара);

3) дан, месец, година, сат и минут почетка евидентирања промета преко фискалне касе.

Промена података из става 1. овог члана није дозвољена.

У фискалну меморију аутоматски се уписују следећи подаци:

1) спецификација, дан, месец, година, сат и минут промене пореских стопа;

2) дан, месец, година, сат, минут и тип ресета;

3) дан, месец, година, сат и минут сачињавања дневног извештаја;

4) вредност промета по пореским стопама између два узастопна сачињавања дневног извештаја;

5) број последњег фискалног исечка издатог пре сачињавања дневног извештаја.

Податке из става 1. тачка 2) овог члана у фискалну меморију уписује произвођач фискалне касе.

Податке из става 1. тач. 1) и 3) овог члана у фискалну меморију уписује овлашћени сервисер у поступку фискализације.

Члан 10

Капацитет фискалне меморије треба да обезбеди евидентирање најмање 1.800 дневних извештаја, највише 30 промена пореских стопа и 50 ресета.

Члан 11

Фискална каса треба да обезбеди јасно исказивање броја евидентираних и броја преосталих могућих евидентирања дневних извештаја, као и упозорење да је број преосталих могућих евидентирања дневних извештаја мањи од 50.

III. ФИСКАЛНИ ДОКУМЕНТИ

Фискални исечак и фискални рачун

Члан 12

Фискални исечак је фискални документ у коме се евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима које купац добара, односно корисник услуга плаћа готовином, чеком или картицом.

Фискални исечак обавезно садржи следеће податке:

1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;

2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;

3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;

4) назив, количину, јединицу мере, цену по јединици мере, ознаку пореске стопе и вредност евидентираног промета добара, односно услуга;

5) спецификацију пореских стопа;

6) износ пореза по пореским стопама;

7) укупан износ пореза;

8) вредност промета по пореским стопама;

9) укупну вредност евидентираног промета, укупан износ за уплату, средство плаћања (готовина, чек, картица), уплаћен износ и износ разлике за повраћај купцу добара, односно кориснику услуга;

10) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања фискалног исечка;

11) редни број фискалног исечка;

12) фискални лого.

Фискални исечак може садржати рекламне поруке обвезника.

Ако обвезник промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима врши на уобичајеним покретним тезгама, преко лица која долазе на врата купцу или преко путујућих продаваца, назив и адреса продајног места из става 2. тачка 1) овог члана, у смислу овог закона, сматра се возило са његовом регистарском ознаком које се користи за такав промет.

Ако купац добара на мало, односно корисник услуге, плаћање врши на основу фактуре, обвезник је дужан да у фактуру унесе редни број фискалног исечка на основу кога је евидентиран промет у фискалној каси.

Обвезник је дужан да у објекту, односно месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге држи копије издатих фактура из става 5. овог члана.

Евидентирани промет преко фискалне касе за који се плаћање врши на основу фактуре, обвезник је дужан да исказује у књизи дневног извештаја.

Обвезник је дужан да евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима издавањем посебно прописаног фискалног рачуна у два примерка, у свим случајевима неисправности фискалне касе, одузимања фискалне касе од стране Пореске управе, крађе, уништења и оштећења фискалне касе, као и у свим осталим случајевима прописаним овим законом.

Ако обвезник, у случају из става 8. овог члана, у објекту, односно на месту на коме врши промет има другу исправну фискалну касу, дужан је да преко исправне фискалне касе евидентира сваки остварен промет.

Фискални рачун из става 8. овог члана, обвезник је дужан да чува најмање три године.

Рок из става 10. овог члана рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој је фискални рачун издат.

Дневни извештај

Члан 13

Дневни извештај је фискални документ који је обвезник дужан да формира и штампа једном дневно, на крају рада. У дневном извештају се евидентирају тотали промета добара и услуга из свих фискалних исечака забележених у оперативној меморији, сачињених од тренутка формирања претходног дневног извештаја.

Дневни извештај садржи следеће податке:

1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;

2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;

3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;

4) назив извештаја;

5) укупан број ресета свих типова;

6) број, дан, месец, годину, сат, минут и тип ресета од сачињавања претходног дневног извештаја до сачињавања текућег дневног извештаја;

7) укупан број промена пореских стопа;

8) спецификацију, број, дан, месец, годину, сат и минут свих промена пореских стопа у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

9) износ пореза по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

10) износ укупног пореза у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

11) вредност промета по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

12) вредност укупног промета добара и услуга у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

13) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања дневног извештаја;

14) редни број првог и последњег фискалног исечка у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

15) редни број дневног извештаја;

16) број преосталих дневних извештаја;

17) фискални лого.

Периодични извештај

Члан 14

Периодични извештај је фискални документ који је обвезник дужан да формира и штампа на крају рада, последњег дана сваког пореског периода (а може га по потреби формирати и штампати и у краћим временским периодима), у коме се евидентирају тотали промета добара и услуга из свих фискалних исечака сачињених у задатом извештајном периоду.

Периодични извештај садржи следеће податке:

1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;

2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;

3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;

4) назив извештаја;

5) дан, месец и годину почетка временског периода за који је сачињен периодични извештај;

6) дан, месец и годину краја извештајног периода из тачке 5) овог члана;

7) укупан број ресета свих типова;

8) број, дан, месец, годину, сат, минут и тип ресета у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;

9) укупан број промена пореских стопа;

10) спецификацију, број, дан, месец, годину, сат и минут свих промена пореских стопа у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;

11) износ пореза по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;

12) износ укупног пореза у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;

13) вредност промета по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;

14) вредност укупног промета добара и услуга у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;

15) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања периодичног извештаја из тачке 5) овог члана;

16) редни број првог и последњег фискалног исечка у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;

17) редни број првог и последњег дневног извештаја у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;

18) број преосталих дневних извештаја;

19) фискални лого.

Пресек стања

Члан 15

Пресек стања је фискални документ који се формира и штампа по потреби, на захтев Пореске управе или за потребе обвезника, у коме се евидентирају тотали промета добара и услуга, као и тотали средстава плаћања (готовина, чек и картица) из свих формираних и одштампаних фискалних исечака фискалне касе, од тренутка формирања и штампања претходног дневног извештаја из фискалне касе.

Пресек стања садржи следеће податке:

1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;

2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;

3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;

4) назив извештаја;

5) укупан број ресета свих типова;

6) број, дан, месец, годину, сат, минут и тип ресета од сачињавања последњег дневног извештаја до сачињавања пресека стања;

7) укупан број промена пореских стопа;

8) спецификацију, број, дан, месец, годину, сат и минут свих промена пореских стопа у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

9) износ пореза по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

10) износ укупног пореза у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

11) вредност промета по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

12) вредност укупног промета добара и услуга у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

13) вредност промета добара и услуга разврстаних по средствима плаћања у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

14) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања пресека стања;

15) редни број првог и последњег фискалног исечка у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;

16) редни број последњег дневног извештаја;

17) број преосталих дневних извештаја;

18) фискални лого.

Члан 16

Контуре и битмапе фискалног лога из члана 2. став 8. овог закона, изглед фискалних докумената и значење појединих података садржаних у фискалним документима из чл. 12, 13, 14. и 15. овог закона ближе уређује министар финансија.

Штампање и чување фискалних докумената

Члан 17

Штампање фискалних докумената врши се на српском језику.

Штампање фискалних докумената из чл. 12, 13, 14. и 15. овог закона, врши се у једном примерку.

Истовремено са штампањем фискалних докумената, њихов комплетан садржај се штампа и на контролној траци фискалне касе копирним путем или путем двоструког штампача.

Одштампани подаци на фискалним документима морају бити идентични подацима на контролној траци.

Штампање фискалних докумената врши се на папиру чији квалитет обезбеђује отисак на контролној траци, тако да омогућава читање података са контролне траке у року прописаном за чување контролне траке.

Квалитет папира из става 5. овог члана одређује произвођач фискалне касе корисничким упутством.

Обвезник је дужан да за штампање фискалних докумената и контролне траке користи папир наведен у корисничком упутству произвођача фискалне касе за конкретан тип фискалне касе.

Обвезник је дужан да контролну траку и фискална документа из чл. 13. и 14. овог закона чува најмање три године.

Рок из става 8. овог члана рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој су контролна трака и фискални документи штампани.

Фискални документи из чл. 12, 13, 14. и 15. овог закона, контролна трака, књига дневних извештаја и сервисна књижица представљају веродостојну документацију од значаја за утврђивање пореза.

IV. ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПРОМЕТА, ОТКЛАЊАЊЕ ГРЕШАКА ПРИ ЕВИДЕНТИРАЊУ ПРОМЕТА И РЕСЕТОВАЊЕ ФИСКАЛНЕ КАСЕ

Издавање фискалног исечка

Члан 18

Обвезник који је, у складу са овим законом, дужан да евидентира сваки појединачни промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима преко фискалне касе, дужан је да купцу добара, односно кориснику услуге одштампа и изда фискални исечак фискалне касе преко које је евидентиран промет, без обзира да ли купац добара, односно корисник услуга то захтева или не.

Обвезник је дужан да фискални исечак издаје са свим обавезним подацима из члана 12. став 2. овог закона.

Обвезник из става 1. овог члана дужан је да на видном месту у објекту у коме врши промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима, истакне обавештење о обавези издавања фискалног исечка од стране обвезника, о обавези узимања фискалног исечка од стране купца добара, односно корисника услуга, као и о праву купца добара, односно корисника услуга да купљена добра, односно извршене услуге не плати обвезнику ако му обвезник не одштампа и изда фискални исечак.

Облик и садржину обавештења из става 3. овог члана ближе уређује министар финансија.

Купац добра, односно корисник услуге је дужан да фискални исечак узме и сачува у кругу од 20 метара по изласку из објекта, односно напуштању места на коме обвезник из става 1. овог члана врши промет добара, односно услуга и покаже га овлашћеном лицу запосленом у министарству трговине које обавља послове контроле, на његов усмени захтев.

Обвезник не може у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држати другу регистар касу осим фискалне.

Ако обвезник у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држи другу регистар касу осим фискалне, Пореска управа ће решењем одузети другу регистар касу.

Жалба против решења из става 7. овог члана није допуштена.

Отклањање грешака у евидентирању промета

Члан 19

Грешке током евидентирања промета преко фискалне касе могу се исправити до тренутка давања команде фискалној каси за штампање фискалног исечка.

Грешке у евидентирању промета преко фискалне касе које нису отклоњене до тренутка давања команде фискалној каси за штампање фискалног исечка могу се исправљати само ако се купљено добро враћа или се на други начин врши рекламација добра после издавања фискалног исечка, односно ако се врши рекламација пружене услуге, после издавања фискалног исечка.

Грешком у евидентирању промета, у смислу овог закона, не сматра се сторнирање свих евидентираних добара, односно пружених услуга преко фискалне касе пре штампања фискалног исечка, које је забележено на контролној траци фискалне касе (фискални исечак без промета).

Књига дневних извештаја

Члан 20

Обвезник је дужан да води књигу дневних извештаја за сваку фискалну касу.

Обвезник је дужан да одштампане дневне извештаје евидентира и одлаже у књигу дневних извештаја хронолошким редом.

Књигу дневних извештаја обвезник је дужан да чува на месту на коме врши промет добара на мало, односно месту пружања услуга.

Обвезник је дужан да књигу дневних извештаја чува три године.

Рок из става 4. овог члана, рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој је књига дневних извештаја формирана.

Неисправност и ресетовање фискалне касе

Члан 21

Неисправност фискалне касе, у смислу овог закона, је само неисправност која је уписана у сервисну књижицу фискалне касе.

Овлашћени сервис је дужан да у случају неисправности фискалне касе у сервисну књижицу упише датум пријема фискалне касе у сервис, односно датум интервенције на лицу места, врсту неисправности и датум до када је фискална каса била на поправци или сервисирању.

Ако обвезник због неисправности фискалне касе није евидентирао промет преко фискалне касе дуже од 15 радних дана укупно у току календарске године, дужан је да инсталира нову фискалну касу ако у објекту, односно на месту на коме се врши промет нема другу исправну фискалну касу.

Неисправношћу или сервисирањем фискалне касе не сматра се брисање или замена података из члана 4. тач. 20)-24) овог закона.

Подаци у оперативној меморији фискалне касе могу се ресетовати ресетима из члана 2. став 10. овог закона.

Ресет - интервенција на деблокади софтвера без брисања евидентираних података, базе података и целокупног садржаја оперативне меморије не сматра се неисправношћу фискалне касе.

Ресети којима се врши брисање евидентираних података у оперативној меморији, брисање базе података у оперативној меморији и брисање целокупног садржаја оперативне меморије представљају неисправност фискалне касе.

Ресет из става 6. овог члана може вршити и обвезник.

Ресете из става 7. овог члана врши искључиво овлашћени сервисер.

У случају вршења неовлашћених ресета, Пореска управа у поступку контроле обезбеђује доказ о неовлашћеном ресету путем вештачења.

Трошкове вештачења у случају из става 10. овог члана сноси обвезник.

У случају неисправности фискалне касе обвезник не сме предузимати никакве радње на фискалној каси и дужан је да, без одлагања, а најкасније у року од 24 часа, обавести овлашћени сервис.

V. СТАВЉАЊЕ ФИСКАЛНЕ КАСЕ У ПРОМЕТ

Давање сагласности за стављање фискалне касе у промет

Члан 22

Фискалну касу може ставити у промет само произвођач фискалне касе коме је дата сагласност за стављање фискалне касе у промет (у даљем тексту: произвођач).

Сагласност из става 1. овог члана даје Влада, на предлог министарства трговине.

Сагласност из става 1. овог члана може се дати произвођачу који испуњава следеће услове:

1) да је уписан у регистар надлежног органа као правно лице за обављање делатности из групе 26.20 Производња рачунара и периферне опреме и области 62 Рачунарско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности, према Закону о класификацији делатности;

2) да има уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе из члана 4. овог закона, за коју захтева давање сагласности за стављање у промет;

3) да обезбеди лицитациону гаранцију у износу од 500.000 евра.

Осим доказа о испуњењу услова из става 3. овог члана, произвођач уз захтев за давање сагласности, дужан је да достави и следећу документацију, и то:

1) доказ о уплати накнаде за откуп документације по јавном позиву за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет;

2) попуњен квалификациони формулар у штампаној форми;

3) комерцијалну брошуру фискалне касе са сликом, типом и ознаком фискалне касе и подацима о произвођачу;

4) корисничко и сервисно упутство која обухватају: основне техничке податке, инструкције о начину коришћења, програмирања и одржавања, опис конструкције, монтажни цртеж, детаљне електричне шеме, списак електронских елемената, комуникациони протокол, опис и изглед произвођачке пломбе и начина пломбирања, алгоритам рада фискалне касе, алгоритам рада апликативног програма рачунара и сл;

5) програм рада фискалне касе;

6) писмену изјаву произвођача да фискална каса за коју се захтева давање сагласности за стављање у промет нема скривене функције које нису наведене у документацији из става 4. тачка 4) овог члана;

7) писмену изјаву произвођача да ће фискалне касе које се стављају у промет бити технички и функционално идентичне са узорком типа фискалне касе за коју је издато уверење из става 3. тачка 2) овог члана;

8) податке о организацији сервисне мреже (адреса и назив овлашћеног сервиса, кадровска и техничка опремљеност) и организацији дистрибутивне мреже (адреса и назив овлашћеног дистрибутера, кадровска и техничка опремљеност);

9) податке о финансијским и другим погодностима за продају фискалне касе обвезнику;

10) податке о референцама подносиоца захтева;

11) податке о финансијском капацитету (завршни рачун);

12) податке о техничкој опремљености;

13) податке о кадровској оспособљености.

Уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе из става 3. тачка 2) овог члана јесте уверење издато од органа надлежног за мере и драгоцене метале, након вредновања резултата свих испитивања на узорку одређеног типа фискалне касе.

Уз захтев за издавање уверења из става 3. тачка 2) овог члана, произвођач је дужан да приложи и документацију из става 4. тач. 3), 4) и 5) овог члана.

Захтеви за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе са доказима и прописаном документацијом из овог члана достављају се министарству трговине, по расписаном јавном позиву за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе.

Произвођач не сме да смањује сервисну мрежу из става 4. тачка 8) овог члана у року од пет година од дана добијања сагласности из става 1. овог члана, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Поступак по јавном позиву за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе

Члан 23

За утврђивање испуњености прописаних услова за давање сагласности из члана 22. став 1. овог закона и припрему предлога за давање и одузимање сагласности произвођачу, министарство трговине образује комисију.

Комисију из става 1. овог члана (у даљем тексту: комисија) чине пет представника министарства трговине, пет представника министарства финансија и један представник органа надлежног за мере и драгоцене метале.

Комисија у свом раду може ангажовати и друга лица запослена у министарствима и другим органима и организацијама, у зависности од питања која разматра комисија и за чије разматрање и решавање је потребно стручно знање и радно искуство лица које није члан комисије.

Комисија доставља министарству трговине извештај о произвођачима који испуњавају прописане услове овим законом за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе.

На основу извештаја из става 4. овог члана, министарство трговине подноси предлог Влади за давање сагласности произвођачу за стављање у промет фискалне касе.

Акт Владе о давању сагласности из члана 22. став 1. овог закона објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".

Министарство трговине води евиденцију о лицима којима је дата сагласност из члана 22. став 1. овог закона (у даљем тексту: евиденција произвођача).

Садржину евиденције произвођача ближе прописује министар надлежан за послове трговине (у даљем тексту: министар трговине).

У случају измене техничких и функционалних карактеристика фискалне касе за коју је дата сагласност из члана 22. став 1. овог закона, произвођач је дужан да прибави уверење о допуни уверења о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе, од органа из члана 22. став 5. овог закона.

Лицитациона гаранција из члана 22. став 3. тачка 3) овог закона враћа се произвођачу после добијања сагласности из члана 22. став 1. овог закона, када произвођач лицитациону гаранцију замени гаранцијом из члана 24. став 2. тачка 1) овог закона.

Средства обезбеђења

Члан 24

Произвођач који добије сагласност из члана 22. став 1. овог закона, дужан је да пре стављања у промет фискалне касе закључи уговор о међусобним правима и обавезама са министарством трговине којим се гарантује испуњење услова из члана 22. овог закона.

Гаранција за обезбеђење испуњења услова из члана 22. овог закона врши се средствима обезбеђења, и то:

1) првом гаранцијом пословне банке са клаузулом "без приговора" у висини од 150.000 евра, при упису у евиденцију произвођача из члана 23. став 7. овог закона, са роком важења 12 месеци;

2) другом, трећом, четвртом и петом гаранцијом пословне банке са клаузулом "без приговора" у висини од 50% од збира малопродајних цена свих фискализованих фискалних каса, а највише 300.000 евра, са роком важења 12 месеци, према динамици престанка важења прве, друге, треће и четврте гаранције, тридесет дана пре истека рока важења одговарајуће гаранције, респективно;

3) депоновањем на рок од две године средстава у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне касе.

Уплата средстава из става 2. тачка 3) овог члана врши се до петнаестог у месецу за касе фискализоване у претходном месецу, на подрачун за посебне намене "Депозитни рачун за произвођаче фискалних каса", који је отворен у складу са правилником којим се уређују услови и начин отварања и укидања подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за трезор - буџетском кориснику министарству трговине.

Министарство трговине води евиденцију о закљученим уговорима из става 1. овог члана у евиденцији произвођача и стара се о извршењу уговорних обавеза.

Произвођач је дужан да најкасније у року од три дана по истеку рока из става 3. овог члана, доставља Пореској управи - Централи податке, за претходни календарски месец кумулативно од прве продаје, податке о броју фискализованих фискалних каса по типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих средстава.

Коришћење средстава обезбеђења

Члан 25

Министарство трговине стиче право покретања поступка за реализацију средстава обезбеђења из члана 24. овог закона, у случајевима када произвођач не поступа у складу са овим законом, а нарочито када:

1) ставља у промет фискалну касу која не одговара наводима из изјава произвођача из члана 22. став 4. тач. 6) и 7) овог закона;

2) не обезбеђује сервисну службу која је технички и организационо опремљена за сервисирање продате фискалне касе сагласно подацима из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона, као и потребне резервне делове;

3) по потписивању уговора из члана 24. став 1. овог закона не обезбеди гаранцију из члана 24. став 2. тачка 2) овог закона;

4) по потписивању уговора из члана 24. став 1. овог закона не депонује средства у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне касе сагласно члану 24. став 3. овог закона;

5) у року из члана 33. став 2. овог закона, не отклони недостатке на фискалној каси или не изврши замену фискалне касе са недостатком новом фискалном касом;

6) Пореска управа решењем из члана 33. став 6. овог закона одузме фискалну касу од обвезника.

Произвођач је дужан да обезбеди министарству трговине ново средство обезбеђења из члана 24. став 2. тач. 1) и 2) овог закона, у истом износу и под истим условима и додатно депонује средства из члана 24. став 2. тачка 3) овог закона, у износу који је искоришћен у складу са ставом 1. овог члана.

Активирање средстава обезбеђења из члана 24. овог закона врши министарство трговине на предлог комисије, која утврђује износ средстава неопходних за обештећење обвезника и Републике у смислу овог члана.

Средства обезбеђења из члана 24. овог закона користе се за:

1) обештећење обвезника у случају из става 1. тач. 5) и 6) овог члана;

2) обештећење Републике у случају из става 1. тач. 1), 2), 3) и 4) овог члана.

Неискоришћена депонована средства обезбеђења из члана 24. став 2. тачка 3) овог закона враћају се произвођачу по истеку рока од две године у односу на годину у којој је извршена фискализација.

Одузимање сагласности произвођачу фискалне касе

Члан 26

Министарство трговине, на предлог комисије, предлаже Влади одузимање сагласности из члана 22. став 1. овог закона.

Сагласност из члана 22. став 1. овог закона одузима се ако:

1) произвођач не обезбеди сервис или ако сервис не извршава обавезе прописане овим законом;

2) произвођач не обезбеди гаранцију пословне банке у складу са чланом 24. став 2. тач. 1) и 2) овог закона и чланом 25. став 2. овог закона;

3) произвођач не депонује средства у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне касе, сагласно члану 24. став 3. и члану 25. став 2. овог закона;

4) ако произвођач у року од 30 дана од дана одузимања фискалне касе чије је стављање у промет трајно забрањено решењем министарства трговине не обезбеди обвезнику, о свом трошку, фискалну касу одговарајућег и одобреног типа.

У случају из става 2. тачка 4) овог члана, одузима се дата сагласност за конкретан тип фискалне касе.

Акт Владе о одузимању сагласности из члана 22. став 1. овог закона објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".

VI ФИСКАЛИЗАЦИЈА, СЕРВИСИРАЊЕ И ПОПРАВКА ФИСКАЛНЕ КАСЕ

Фискализација фискалне касе

Члан 27

Произвођач је дужан да, пре почетка производње фискалних каса за које је добио сагласност из члана 22. став 1. овог закона, Пореској управи - Централи поднесе захтев за доделу идентификационих бројева фискалних каса (у даљем тексту: ИБ) за сваку фискалну касу.

Произвођач је дужан да ИБ на видљив начин и трајно обележи на горњој страници сваке произведене фискалне касе и упише у фискалну меморију.

Један додељени ИБ произвођач може трајно обележити само на једној фискалној каси и уписати у фискалну меморију те касе.

Свака фискална каса мора да има произвођачку пломбу - до почетка поступка фискализације и сервисну пломбу - после извршене фискализације.

Произвођач је дужан да, уз захтев за доделу ИБ, достави Пореској управи - Централи изглед произвођачке пломбе и сервисних пломби овлашћених сервиса којима је до подношења захтева дато овлашћење за сервисирање и поправку фискалних каса.

Произвођач је дужан да, у случају доделе новог овлашћења овлашћеном сервису, изглед сервисне пломбе тог сервиса достави Пореској управи - Централи, у року од три дана од дана издавања овлашћења овлашћеном сервису.

Произвођач и дистрибутер кога је произвођач овластио за закључивање уговора о куповини фискалне касе (у даљем тексту: овлашћени дистрибутер) дужни су да фискалну касу пре њене фискализације непосредно испоруче овлашћеном сервису из уговора о куповини фискалне касе.

Овлашћени сервис је дужан да најкасније у року од два дана од дана када му је испоручена фискална каса од произвођача или овлашћеног дистрибутера, писмено о томе обавести обвезника са којим је закључен уговор о сервисирању, поправци, обуци и техничкој подршци (у даљем тексту: уговор о сервисирању).

Пре почетка евидентирања промета преко фискалне касе, врши се фискализација фискалне касе (у даљем тексту: фискализација).

Захтев за фискализацију обвезник је дужан да поднесе Пореској управи, преко овлашћеног сервиса, у року од три дана од дана пријема обавештења овлашћеног сервиса из става 8. овог члана.

Фискализација се врши у овлашћеном сервису од стране лица запосленог у Пореској управи овлашћеног решењем Пореске управе (у даљем тексту: овлашћени радник Пореске управе) и овлашћеног сервисера, најкасније у року од два дана од дана пријема уредног захтева из става 10. овог члана.

Овлашћени радник Пореске управе утврђује да ли су подаци из члана 9. став 1. овог закона исправно и тачно унети у фискалну меморију, после чега ставља програмску и фискалну пломбу на местима прописаним упутством произвођача из члана 34. став 3. овог закона.

По извршеној фискализацији, као и у случају из члана 29. став 3. овог закона, овлашћени сервисер је дужан да на фискалну касу стави своју сервисну пломбу.

Обвезник је дужан да у бази података оперативне меморије, уз сваки назив производа, односно услуге, изврши доделу ознаке пореске стопе у складу са чланом 5. овог закона.

Обвезник је дужан да у оперативну меморију фискалне касе унесе једнозначно и недвосмислено идентификован целокупан асортиман добара и услуга са којима је задужен објекат или друго место на коме се врши промет.

По извршеној фискализацији Пореска управа доноси решење о фискализацији, најкасније наредног радног дана од дана фискализације.

Решење из става 16. овог члана, обвезник је дужан да чува уз фискалну касу на коју се односи.

Пореска управа - Централа дужна је да води евиденцију о фискалним касама за које је донето решење из става 16. овог члана.

Сервисирање и поправка фискалне касе

Члан 28

Сервисирање и поправку фискалне касе, као и обуку и пружање техничке подршке обвезнику за коришћење фискалне касе, врши сервис којег овласти произвођач, о чему произвођач води посебну евиденцију.

Сервисирањем и поправком, у смислу овог закона, (у даљем тексту: сервисирање) фискалне касе сматрају се радње на хардверу и софтверу фискалне касе у циљу обезбеђивања исправности и функционалности фискалне касе, сагласно наводима садржаним у изјавама из члана 22. став 4. тач. 6) и 7) овог закона.

Техничком подршком, у смислу овог закона, сматрају се радње које обавља овлашћени сервисер у циљу обучавања обвезника за коришћење фискалне касе у складу са прописима.

Сервисирање и поправка фискалне касе врши се на захтев обвезника.

Сервисирање фискалне касе може се вршити на месту продаје добра, односно вршења услуге и у овлашћеном сервису.

Сервисирање фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се врши промет, може се вршити у случају када се не скида програмска, односно фискална пломба.

Сервисирање фискалних каса врши само лице које је за ове послове обучено и овлашћено од стране произвођача (у даљем тексту: овлашћени сервисер).

Овлашћени сервисер је дужан да пре почетка сервисирања утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да сервисна пломба није оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси преко рачунара, утврди да ли софтверска апликација има сертификат из члана 6. став 3. овог закона.

Овлашћени сервисер је дужан да после сваке интервенције због које је скидана сервисна пломба на фискалној каси, стави и у сервисној књижици упише код нове сервисне пломбе коју ставља на фискалну касу.

Овлашћени сервис је дужан да писмено обавести Пореску управу о свим случајевима неоснованог пријављивања неисправности фискалне касе.

Овлашћени сервис води евиденцију о овлашћеним сервисерима у складу са чланом 22. став 4. тачка 8) овог закона.

Податке из евиденције из ст. 1. и 11. овог члана, произвођач је дужан да достави Пореској Управи - Централи, у року од три дана од дана издавања овлашћења овлашћеном сервису, односно овлашћеном сервисеру.

У случају престанка рада овлашћеног сервиса пре истека рока из члана 22. став 8. овог закона, произвођач је дужан да овласти други сервис.

Произвођач је дужан да, у случају из става 13. овог члана, писмено обавести министарство трговине, Пореску управу - Централу и обвезника о давању овлашћења новом сервису, у року од пет дана од давања тог овлашћења.

У случају из члана 26. став 2. тач. 1), 2) и 3) овог закона, Пореска управа, у року од десет дана од дана одузимања сагласности произвођачу, преузима од овлашћених сервиса сервисне пломбе и досијеа фискалних каса за чије је стављање у промет одузета сагласност.

У случају из става 15. овог члана, произвођач коме је одузета сагласност из члана 22. став 1. овог закона, дужан је да најкасније у року од десет дана од дана одузимања сагласности обавести Пореску управу о произвођачу који преузима даљу обавезу обезбеђења сервисирања фискалних каса, коме треба предати сервисне пломбе и досијеа фискалних каса за чије је стављање у промет одузета сагласност.

Обвезник је дужан да, у случају из члана 26. став 2. тач. 1), 2) и 3) овог закона, закључи уговор о сервисирању са другим овлашћеним сервисом, у року од осам дана од дана одређивања произвођача из става 16. овог члана.

Члан 29

Овлашћени сервис је дужан да сервисирање фискалне касе изврши у року од два дана од дана пријаве неисправности.

Ако овлашћени сервисер у поступку сервисирања фискалне касе утврди да се мора извршити уклањање пломбе фискалног модула и пломбе програмске меморије, односно пломбе фискалног модула или пломбе програмске меморије, уклањање пломбе врши по писменом одобрењу овлашћеног радника Пореске управе.

После интервенције овлашћеног сервисера на фискалном модулу и програмској меморији, односно фискалном модулу или програмској меморији, овлашћени радник Пореске управе врши нову фискализацију фискалне касе на начин из члана 27. став 12. овог закона, а затим Пореска управа доноси ново решење о фискализацији.

Ако овлашћени сервисер, пре почетка сервисирања фискалне касе у сервису, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, односно да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, дужан је да о томе сачини записник и исти одмах, а најкасније у року од два дана од дана утврђених неправилности, достави Пореској управи, а фискалну касу задржи у сервису.

Ако овлашћени сервисер пре почетка сервисирања фискалне касе у објекту, односно месту на коме обвезник врши промет, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, или да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у сертификованој софтверској апликацији из члана 6. став 3. овог закона, дужан је да о томе сачини записник и одмах телефоном позове Пореску управу и сачека долазак овлашћеног радника Пореске управе.

У случају из става 4. овог члана, Пореска управа привремено одузима фискалну касу, а у случају из става 5. овог члана, Пореска управа привремено одузима фискалну касу, рачунар са софтверском апликацијом и осталу додатну опрему из члана 6. овог закона, ради вештачења.

Ако се у поступку вештачења из става 6. овог члана утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету из става 4. овог члана, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе и изриче обвезнику меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.

Ако се у поступку вештачења из става 6. овог члана утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у сертификованој софтверској апликацији из члана 6. став 3. овог закона, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе, рачунара и остале додатне опреме и изриче обвезнику меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.

Против решења из ст. 7. и 8. овог члана, обвезник има право да изјави жалбу у року од 15 дана од дана пријема решења, с тим што жалба не задржава извршење решења.

У случају из става 8. овог члана, трошкове у вези вештачења фискалне касе, рачунара и остале додатне опреме сноси обвезник.

Технички преглед фискалне касе

Члан 30

Обвезник је дужан да једном годишње обави технички преглед фискалне касе.

Рок из става 1. овог члана рачуна се од дана прве фискализације фискалне касе.

Технички преглед из става 1. овог члана овлашћени сервисер је дужан да изврши у року из члана 29. став 1. овог закона и исти упише у сервисну књижицу.

Технички преглед из става 1. овог члана нарочито обухвата: стање сервисне, програмске и фискалне пломбе, чишћење штампача и проверу исправности рада фискалне касе помоћу функција из члана 4. тачка 8) овог закона.

Трошкове техничког прегледа сноси обвезник чија се висина утврђује уговором о сервисирању.

Досије и сервисна књижица фискалне касе

Члан 31

За сваку фискалну касу овлашћени сервис је дужан да формира досије фискалне касе и изда сервисну књижицу фискалне касе.

У досије и сервисну књижицу фискалне касе уписују се подаци о сервисирању и техничком прегледу фискалне касе и други подаци о фискалној каси, у складу са овим законом.

Обвезник је дужан да сервисну књижицу чува уз фискалну касу на коју се односи.

У досије фискалне касе, који чува овлашћени сервис, и сервисну књижицу фискалне касе овлашћени сервисер је дужан да упише следеће податке:

1) назив обвезника;

2) назив, место и адресу објекта где се налази фискална каса;

3) датум и време пријема фискалне касе на сервисирање, односно технички преглед;

4) датум завршетка сервисирања, односно техничког прегледа;

5) врсту неисправности;

6) стање пломби;

7) стање свих бројача из члана 4. тачка 30) овог закона;

8) податке о лицу које је пријавило неисправност фискалне касе;

9) спецификацију извршених радова.

Овлашћење за доношење подзаконских аката

Члан 32

Садржину фискалног рачуна и начин евидентирања промета издавањем фискалног рачуна из члана 12. став 8. овог закона, начин отклањања грешке у евидентирању промета преко фискалне касе из члана 19. овог закона и садржину и вођење књиге дневних извештаја из члана 20. став 1. овог закона, ближе уређује министар финансија.

Министар финансија ближе уређује поступак фискализације из члана 27. овог закона, садржај евиденција из члана 28. ст. 1. и 11. овог закона, изглед, садржај и начин вођења досијеа и сервисне књижице из члана 31. овог закона.

Садржину и изглед квалификационог формулара из члана 22. став 4. тачка 2) овог закона ближе уређује министар трговине.

VII. КОНТРОЛА ТЕХНИЧКИХ И ФУНКЦИОНАЛНИХ КАРАКТЕРИСТИКА ФИСКАЛНЕ КАСЕ, КОНТРОЛА ЕВИДЕНТИРАЊА ПРОМЕТА ПРЕКО ФИСКАЛНЕ КАСЕ И КОНТРОЛА РАДА ОВЛАШЋЕНИХ СЕРВИСА

Контрола техничких и функционалних карактеристика фискалне касе

Члан 33

Контролу техничких и функционалних карактеристика фискалне касе произвођача којима је дата сагласност из члана 22. став 1. овог закона, врши министарство трговине:

1) на основу плана периодичне контроле;

2) на захтев Пореске управе;

3) на захтев овлашћеног сервиса.

Ако министарство трговине, у поступку контроле утврди да одређени тип фискалне касе не одговара техничким и функционалним карактеристикама из члана 22. став 3. тачка 2) овог закона, или садржи скривене функције које нису наведене у документацији из члана 22. став 4.

тачка 4) овог закона, решењем ће привремено забранити даље стављање у промет и коришћење тог типа фискалне касе и наложити произвођачу да утврђене недостатке отклони код свих произведених фискалних каса тог типа, код којих се утврди постојање недостатака, или да обвезнику, о свом трошку, замени фискалну касу са недостатком новом фискалном касом одговарајућег и одобреног типа, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана пријема решења о привременој забрани стављања у промет конкретног типа фискалне касе.

Решење из става 2. овог члана је коначно.

Произвођач је дужан да о утврђеним недостацима на одређеном типу фискалне касе, у року од три дана од дана пријема решења из става 2. овог члана, писмено обавести све своје овлашћене сервисе и наложи им да, најкасније у року од 20 дана од дана пријема обавештења, сачине списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом и о томе у истом року доставе списак произвођачу.

Произвођач је дужан да најкасније у року од седам дана од дана пријема списка из става 4. овог члана, сачини извештај о извршењу налога из става 2. овог члана са списком фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом, и исти достави министарству трговине и Пореској управи.

Пореска управа је дужна да, одмах, а најкасније у року од пет дана од дана истека рока из става 2. овог члана, донесе решење о одузимању од обвезника фискалне касе са њеном сервисном књижицом, ако на тој фискалној каси нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом.

Против решења из става 6. овог члана, жалба није допуштена.

До почетка коришћења нове фискалне касе у случају из ст. 2. и 6. овог члана, обвезник је дужан да евидентира промет на начин из члана 12. став 8. овог закона.

Ако произвођач у року из става 2. овог члана, не отклони утврђене недостатке или не изврши замену новом фискалном касом, министарство трговине покренуће поступак реализације датог средства обезбеђења из члана 24. став 2. овог закона, ради накнаде трошкова набавке нове фискалне касе обвезнику коме је одузета фискална каса решењем Пореске управе из става 6. овог члана.

Ако износ средстава обезбеђења из реализованог средства обезбеђења није довољан за накнаду трошкова набавке нове фискалне касе у целости, обвезнику се исплаћује сразмеран део накнаде трошкова.

Ако произвођач не поступи на начин из ст. 4. и 5. овог члана, министарство трговине предлаже Влади одузимање дате сагласности за конкретан тип фискалне касе.

Ако Влада одузме дату сагласност произвођачу за конкретан тип фискалне касе, у случају из става 11. овог члана, произвођач, Пореска управа и обвезник су дужни да поступе на начин из члана 28. ст. 15, 16. и 17. овог закона.

Контрола евидентирања промета преко фискалне касе, контрола фискалних пломби, фискалне касе и сервисне пломбе фискалне касе

Члан 34

Контролу евидентирања промета преко фискалне касе, контролу фискалних пломби и фискалне касе врши Пореска управа.

Обвезник је дужан да на захтев Пореске управе одштампа периодични извештај за одређене периоде и пресек стања.

Произвођач је дужан да, за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе, сачини посебно упутство о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима, и да га достави министарству трговине и Пореској управи - Централи, у року од 30 дана од дана потписивања уговора из члана 24. став 1. овог закона.

Ако произвођач врши измену и допуну софтвера фискалне касе, односно сертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, дужан је да сачини ново упутство о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације рачунара повезаног са фискалном касом и свим њеним могућностима, и да га достави министарству трговине и Пореској управи - Централи у року од пет дана од дана добијања сертификата.

Ако Пореска управа, у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да обвезник врши евидентирање промета преко нефискализоване регистар касе, Пореска управа решењем привремено одузима касу и обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.

Ако Пореска управа, у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да обвезник врши евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, Пореска управа решењем привремено одузима фискалну касу, рачунар и осталу додатну опрему из члана 6. овог закона ради вештачења.

Ако се у поступку вештачења утврди да је обвезник вршио евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, из става 6. овог члана, Пореска управа одузима фискалну касу, рачунар и осталу додатну опрему из члана 6. овог закона, а обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана и предузима законом прописане мере.

Обвезник је дужан да Пореској управи у поступку контроле из става 1. овог члана, омогући даљинско очитавање свих дневних извештаја фискалне касе у току задатог периода преко терминала за даљинско очитавање, уколико је фискална каса исправна.

Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврђује да ли се подаци из дневног извештаја за конкретан дан одштампани из базе података Пореске управе формирани на основу достављених података путем терминала за даљинско очитавање, слажу са подацима из дневног извештаја за исти дан, уложеног у књигу дневног извештаја, или за конкретан дан у књизи није евидентиран дневни извештај или се дневни извештај не налази на контролној траци фискалне касе.

Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврђује да ли обвезник преко фискализоване касе издаје исечке траке који имају изглед фискалног исечка, и да ли ти

исечци садрже све прописане елементе, односно садрже погрешно унете елементе из члана 12. став 2. овог закона.

Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да је обвезник сакрио, оштетио, уништио или учинио неупотребљивом контролну траку фискалне касе на којој су забележени подаци о евидентирању промета у оквиру обављања делатности за коју је законом прописано евидентирање промета преко фискалне касе, пре истека законског рока за њено чување, Пореска управа решењем изриче меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.

Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да је обвезник неовлашћено вршио ресете фискалне касе из члана 21. став 7. овог закона, на фискалној каси преко које се врши евидентирање промета, Пореска управа решењем привремено одузима фискалну касу, контролне траке и сервисну књижицу ради вештачења, а обвезнику решењем изриче меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.

Против решења Пореске управе из ст. 5, 6, 7, 11. и 12. овог члана, није допуштена жалба.

Ако се у поступку вештачења из става 12. овог члана утврди да је обвезник вршио неовлашћене ресете, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе и предузима законом прописане мере.

Контролу програмске и фискалне пломбе фискалне касе, врши радник Пореске управе који је обучен и овлашћен решењем Пореске управе за ту врсту контроле.

Ако овлашћени радник Пореске управе у поступку контроле из става 15. овог члана, утврди да програмска и фискална пломба фискалне касе не садрже све врсте заштите, саставља записник и привремено одузима фискалну касу.

У случају из става 16. овог члана, Пореска управа фискалну касу доставља Народној банци Србије - Заводу за израду новчаница ради вештачења.

Ако орган из става 17. овог члана да налаз и мишљење да програмска и фискална пломба фискалне касе нису веродостојне, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе и предузима законом прописане мере.

Против решења из ст. 14. и 18. овог члана није допуштена жалба.

Трошкове вештачења у случају из става 17. овог члана, сноси обвезник.

Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана утврди да је обвезник сакрио, отуђио, уништио или учинио неупотребљивом фискалну касу преко које је евидентирао промет, због чега није могуће извршити пореску контролу, саставља се записник и поступа у складу са одредбама закона којим се уређује порески поступак.

У случају из става 9. овог члана, пореска основица утврђује се проценом на начин прописан законом којим се уређује порески поступак.

Порески инспектор је дужан да у поступку контроле евидентирања промета преко фискалне касе, утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да ли је сервисна пломба оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси

преко рачунара, утврди да ли софтверска апликација има сертификат из члана 6. став 3. овог закона.

Ако софтвер фискалне касе, односно сертификована софтверска апликација за рачунар преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе омогућава вођење и чување других података, који нису дефинисани у фискалним документима (вођење залиха добара, робноматеријално и финансијско књиговодство, и др.), обвезник је дужан да их учини доступним Пореској управи, на њен захтев, у поступку контроле из става 1. овог члана.

Контрола рада овлашћених сервиса

Члан 35

Контролу рада овлашћених сервиса врши министарство трговине, на основу документације из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона.

Ако министарство трговине у поступку контроле утврди да произвођач није организовао сервисну мрежу у обиму, кадровски и технички у складу са организацијом сервисне мреже из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона, саставља о томе записник и доставља га комисији.

У случају из става 2. овог члана, комисија захтева писмено образложење од произвођача, после чијег разматрања може одобрити произвођачу да организује сервисну мрежу у смањеном обиму од обима сервисне мреже из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона.

Ако комисија одобри произвођачу смањење обима сервисне мреже из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона, произвођач је дужан да организацију нове сервисне мреже достави министарству трговине и Пореској управи - Централи у року од осам дана од дана пријема одлуке комисије.

Интерна контрола рада овлашћених сервиса

Члан 36

Произвођач је дужан да врши интерну контролу рада овлашћених сервиса којима је дао овлашћење из члана 28. став 1. овог закона.

Ако произвођач у току контроле из става 1. овог члана, утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са одредбама овог закона, дужан је да овлашћеном сервису одузме овлашћење из члана 28. став 1. овог закона, у року од осам дана од дана утврђене неправилности.

Произвођач је дужан да на захтев Пореске управе, поступи на начин из става 2. овог члана, када Пореска управа у поступку контроле утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са одредбама овог закона.

О одузимању овлашћења из ст. 2. и 3. овог члана, произвођач обавештава министарство трговине, Пореску управу и обвезника у року од три дана од дана одузимања овлашћења.

Произвођач је дужан да у року од осам дана од дана одузимања овлашћења из ст. 2. и 3. овог члана, обвезнику обезбеди други овлашћени сервис.

Ако произвођач не поступи на начин из става 5. овог члана, министарство трговине покреће поступак за одузимање сагласности из члана 22. став 1. овог закона, о чему писмено обавештава произвођача.

Промена места продаје добара, односно пружања услуга

Члан 37

У случају промене места продаје добара, односно пружања услуга, обвезник је дужан да најкасније у року од три дана пре промене места продаје добара, односно пружања услуга поднесе захтев за фискализацију Пореској управи, преко овлашћеног сервиса.

Овлашћени сервис је дужан да на лицу места, пре почетка евидентирања промета на новом месту продаје добара, односно пружања услуга, у присуству овлашћеног радника Пореске управе, изврши одговарајућу промену података у оперативној меморији фискалне касе и исте упише у сервисну књижицу.

У случају из става 2. овог члана Пореска управа доноси ново решење о фискализацији.

Отпочињање обављања делатности

Члан 38

Обвезник може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, после фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.

Престанак обављања делатности

Члан 39

Орган надлежан за вођење одговарајућег регистра може извршити брисање обвезника из тог регистра, када обвезник поднесе доказ о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности обвезника.

Доказ из става 1. овог члана је решење Пореске управе о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности обвезника.

Пре добијања решења из става 2. овог члана, обвезник је дужан да фискалну касу преда овлашћеном сервису.

Овлашћени сервисер у присуству овлашћеног радника Пореске управе скида фискални модул и преузима све податке из фискалне меморије фискалне касе, о чему се саставља записник.

Обвезник има право да присуствује преузимању података из фискалне меморије.

Овлашћени сервис је дужан да фискални модул заливен за кућиште фискалне касе чува док Пореска управа писмено не одобри његово уништавање.

Фискални модул заливен за кућиште фискалне касе уништава овлашћени сервис у присуству комисије за уништавање фискалног модула, коју образује Пореска управа од представника овлашћеног сервиса и Пореске управе.

О извршеном уништавању фискалног модула, комисија из става 7. овог члана саставља записник.

Одредбе ст. 3, 4, 5, 6, 7. и 8. овог члана примењују се и приликом замене фискалног модула.

Орган надлежан за вођење одговарајућег регистра не може извршити брисање обвезника из тог регистра, у случају када је Пореска управа изрекла меру забране обављања делатности прописане овим законом, док траје изречена мера забране обављања делатности.

Крађа и уништење и оштећење фискалне касе услед више силе

Члан 40

У случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), обвезник је дужан да у року од три дана од дана крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, писмено обавести Пореску управу, а по добијању записника надлежног органа, односно организације исти достави Пореској управи у року од три дана од дана пријема записника.

У случају из става 1. овог члана Пореска управа укида решење о фискализацији украдене, односно оштећене или уништене фискалне касе услед више силе, на основу кога се конкретна каса брише из регистра фискализованих каса.

Решење из става 2. овог члана Пореска управа доставља овлашћеном сервису.

Овлашћени сервис је дужан да досије конкретне фискалне касе, за коју је Пореска управа донела решење из става 2. овог члана, одвојено чува.

У случају крађе фискалне касе, обвезник је дужан да најкасније у року од осам дана од дана крађе отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе.

У случају уништења или оштећења фискалне касе услед више силе, обвезник је дужан да у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе.

До фискализације нове фискалне касе у случају из става 1. овог члана, обвезник је дужан да евидентирање промета врши на начин из члана 12. став 8. овог закона.

У случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе при транспорту, обвезник, односно произвођач је дужан да поступи на начин из става 1. овог члана.

VIII. РЕФУНДАЦИЈА КУПЦУ ДОБАРА, ОДНОСНО КОРИСНИКУ УСЛУГА ДЕЛА ПДВ ИСКАЗАНОГ У ФИСКАЛНОМ ИСЕЧКУ

Члан 41

Физичко лице - купац добара, односно корисник услуга, може остварити право на рефундацију дела ПДВ исказаног у фискалном исечку за купљена добра, односно пружене услуге, која су евидентирана преко фискалне касе.

Влада, на предлог министарства финансија, ближе уређује висину, начин, поступак и динамику остваривања права из става 1. овог члана.

IX. НАДЗОР

Члан 42

Надзор над применом овог закона врши Пореска управа и министарство трговине.

X КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји

Члан 43

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - обвезник, ако:

1) терминал за даљинско очитавање у време рада фискалне касе не држи прикључен на фискалну касу преко њеног интерфејса (члан 7. став 3);

2) не обезбеди даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода помоћу терминала за даљинско очитавање (члан 7. став 4);

3) у фактуру не унесе редни број фискалног исечка на основу кога је евидентиран промет у фискалној каси, или у објекту, односно месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге, не држи копије издатих фактура, или евидентирани промет преко фискалне касе за који се плаћање врши на основу фактуре не исказује у књизи дневног извештаја, или не евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима издавањем посебно прописаног фискалног рачуна у два примерка у свим случајевима неисправности фискалне касе, одузимања фискалне касе од стране Пореске управе, крађе, уништења или оштећења фискалне касе, као и у свим осталим случајевима прописаним законом, или фискални рачун не чува најмање три године (члан 12. ст. 5, 6, 7, 8. и 10);

4) не формира и не штампа једном дневно, на крају рада дневни извештај из фискалне касе, или не формира и не штампа на крају рада, последњег дана сваког пореског периода периодични извештај из фискалне касе, или на захтев Пореске управе не формира и не одштампа пресек стања из свих фискалних исечака формираних и одштампаних од тренутка формирања и штампања претходног дневног извештаја (чл. 13, 14. и 15);

5) истовремено са штампањем фискалних докумената не штампа и њихов садржај на контролној траци фискалне касе копирним путем или путем двоструког штампача, или за штампање фискалних докумената не користи папир наведен у корисничком упутству произвођача за конкретан тип фискалне касе, или контролну траку, дневни извештај и периодични извештај не чува најмање три године (члан 17. ст. 3, 7. и 8);

6) сваки појединачни промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима не евидентира преко фискалне касе, или не одштампа и изда купцу добара, односно кориснику услуга фискални исечак фискалне касе преко које је евидентиран промет, без обзира да ли је купац добара, односно корисник услуга то захтевао или не, или не издаје фискалне исечке са свим обавезним подацима, или на видном месту у објекту у коме врши промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима, не истакне обавештење о обавези издавања фискалног исечка од стране обвезника, о обавези узимања фискалног исечка, као и о праву купца добара, односно корисника услуга да за купљена добра, односно примљене услуге не плати обвезнику, ако му обвезник не одштампа и изда фискални исечак, или у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држи другу регистар касу осим фискалне (члан 18. ст. 1, 2, 3. и 6);

7) не води књигу дневних извештаја за сваку фискалну касу, или одштампане дневне извештаје не евидентира и одлаже у књигу дневних извештаја хронолошким редом, не чува књигу дневних извештаја на месту где врши промет добара на мало, односно месту пружања услуга, или књигу дневних извештаја не чува три године (члан 20. ст. 1, 2, 3. и 4);

8) не обезбеди евидентирање промета преко друге фискалне касе у случају неисправности фискалне касе дуже од 15 радних дана укупно у току календарске године, или у случају неисправности фискалне касе предузима радње на фискалној каси, односно у прописаном року не обавести овлашћени сервис о неисправности фискалне касе (члан 21. ст. 3. и 12);

9) не поднесе захтев за фискализацију фискалне касе Пореској управи, преко овлашћеног сервиса, у прописаном року, или не изврши доделу ознаке пореске стопе у складу са чланом 5. овог закона, у бази података оперативне меморије, уз сваки назив производа, односно услуге, или у оперативну меморију фискалне касе не унесе једнозначно и недвосмислено идентификован целокупан асортиман добара и услуга са којима је задужен објекат или друго место на коме се врши промет, или решење о фискализацији не чува уз фискалну касу на коју се односи (члан 27. ст. 10, 14, 15. и 17);

10) не закључи уговор о сервисирању са другим овлашћеним сервисом, у прописаном року (члан 28. став 17);

11) ако се у поступку вештачења утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету, односно да је користио несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у софтверској апликацији (члан 29. ст. 7. и 8);

12) не обавља технички преглед фискалне касе у прописаном року (члан 30. став 1);

13) не чува сервисну књижицу уз фискалну касу на коју се односи (члан 31. став 3);

14) не евидентира промет на начин из члана 12. став 8. овог закона (члан 33. став 8);

15) на захтев Пореске управе не одштампа периодични извештај за одређени период и пресек стања, или врши евидентирање промета преко нефискализоване касе, или врши евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, или онемогући даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода преко терминала за даљинско очитавање, а фискална каса је била исправна, или се подаци из дневног извештаја за конкретни дан одштампани из базе података Пореске управе формирани на основу

достављених података путем терминала за даљинско очитавање не слажу са подацима из дневног извештаја за исти дан уложеном у књигу дневних извештаја, или за конкретан дан није у књизи дневних извештаја евидентиран дневни извештај, или дневни извештај није евидентиран на контролној траци фискалне касе, или издаје исечке траке који имају изглед фискалног исечка, а ти исечци не садрже све прописане елементе, односно садрже погрешно унете елементе фискалног исечка, или сакрије, оштети, уништи или учини неупотребљивом контролну траку фискалне касе на којој су забележени подаци о евидентирању промета у оквиру обављања делатности за коју је законом прописано евидентирање промета преко фискалне касе, пре истека законског рока за њено чување, или врши неовлашћено ресете фискалне касе, или не учини доступним Пореској управи, на њен захтев друге податке који нису дефинисани у фискалним документима (члан 34. ст. 2, 5, 6, 8, 9, 10, 11, 14. и 24);

16) не поднесе захтев за фискализацију Пореској управи преко овлашћеног сервиса, у року од три дана пре промене места продаје добара, односно пружања услуга (члан 37. став 1);

17) отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима пре фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет (члан 38. став 1);

18) фискалну касу не преда овлашћеном сервису пре добијања решења Пореске управе о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности (члан 39. став 3);

19) у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), лично или преко лица које га заступа, о томе писмено не обавести Пореску управу, или не достави записник надлежног органа, у прописаном року, или не отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе најкасније у року од осам дана од дана крађе фискалне касе, или не отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, у случају оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, или у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.) не врши евидентирање промета издавањем фискалног рачуна, или у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе при транспорту, писмено не обавести Пореску управу у прописаном року (члан 40. ст. 1, 5, 6, 7. и 8);

20) користи софтверску апликацију за задавање команди фискалној каси преко њеног интерфејса за коју није издат сертификат за њено стављање у промет (члан 55. ст. 1. и 2);

21) не обезбеди и не прикључи терминал за даљинско очитавање на интерфејс фискалне касе (члан 55. ст. 3, 4, 5. и 6);

22) не омогући купцима добара, односно корисницима услуга плаћање помоћу платне картице (члан 55. ст. 7. и 8).

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

Члан 44

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - произвођач, ако:

1) не упише у фискалну меморију фискалне касе идентификациони број фискалног модула (члан 9. став 1. тачка 2);

2) стави фискалну касу у промет за коју није издата сагласност за стављање фискалне касе у промет (члан 22. став 1);

3) организацију сервисне и дистрибутивне мреже, коју је поднео уз захтев за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет, смањи пре истека прописаног рока (члан 22. став 8);

4) стави у промет фискалну касу на којој су вршене измене техничких и функционалних карактеристика за коју није издато уверење о допуни уверења о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе (члан 23. став 9);

5) по добијању сагласности за стављање фискалне касе у промет, а пре почетка стављања фискалне касе у промет не закључи уговор са министарством трговине (члан 24. став 1);

6) у прописаном року, не достави Пореској управи - Централи податке за претходни календарски месец кумулативно од прве продаје, податке о броју фискализованих фискалних каса по типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих средстава (члан 24. став 5);

7) ИБ фискалне касе на видљив начин и трајно не обележи на горњој страници сваке произведене фискалне касе, или ако са једним ИБ трајно обележи више фискалних каса и исти упише у фискалну меморију тих каса, или ако уз захтев за доделу ИБ Пореској управи - Централи не достави изглед произвођачке пломбе и сервисних пломби овлашћених сервиса којима је до подношења захтева дато овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, или ако у случају доделе новог овлашћења овлашћеном сервису у прописаном року не достави изглед њихове сервисне пломбе Пореској управи - Централи, или ако фискалну касу пре њене фискализације непосредно не испоручи овлашћеном сервису (члан 27. ст. 2, 3, 5, 6. и 7);

8) не води евиденцију о сервисима којима је дао овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, као и обуку и пружање техничке подршке обвезнику за коришћење фискалне касе, или ако не овласти други сервис за сервисирање и поправку фискалне касе, у случају престанка рада овлашћеног сервиса коме је дато овлашћење за сервисирање и поправку фискалних каса, или у прописаном року не обавести министарство трговине, Пореску управу - Централу и обвезника о давању овлашћења новом сервису (члан 28. ст. 1, 13. и 14);

9) Пореској управи - Централи, не достави у прописаном року податке из евиденције о овлашћеним сервисерима, или ако у прописаном року писмено не обавести Пореску управу - Централу о давању овлашћења новом сервису, или ако у прописаном року писмено не обавести Пореску управу - Централу о произвођачу који преузима даљу обавезу обезбеђења сервисирања фискалних каса коме треба предати сервисне пломбе и досијеа за фискалне касе за чије стављање у промет је одузета сагласност (члан 28. ст. 12, 14. и 16);

10) министарство трговине у поступку контроле утврди да одређени тип фискалне касе не одговара техничким и функционалним карактеристикама, или садржи скривене функције које нису наведене у документацији, или у прописаном року не отклони недостатке код свих произведених фискалних каса тог типа код којих се утврди постојање недостатака, или не

замени, о свом трошку, фискалну касу са недостатком новом фискалном касом одговарајућег и одобреног типа, или ако у прописаном року, писмено не обавести све овлашћене сервисе о утврђеним недостацима на одређеном типу фискалне касе, и не наложи им да, у прописаном року, сачине списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом и о томе у истом року доставе списак произвођачу, или у прописаном року не сачини извештај или исти не достави министарству трговине и Пореској управи, у прописаном року (члан 33. ст. 2, 4. и 5);

11) не сачини посебно упутство за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима и исто не достави Пореској управи - Централи, у прописаном року, или ако не сачини ново упутство за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима и исто не достави Пореској управи - Централи, у прописаном року (члан 34. ст. 3. и 4);

12) не организује сервисну мрежу у обиму, кадровски и технички у складу са организацијом сервисне мреже достављене уз захтев за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет (члан 35. став 2);

13) не достави организацију нове сервисне мреже министарству трговине и Пореској управи - Централи, у прописаном року (члан 35. став 4);

14) не врши интерну контролу рада овлашћених сервиса, или ако овлашћеном сервису који не поступи у складу са овим законом не одузме овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, у прописаном року (члан 36. ст. 1. и 2);

15) на захтев Пореске управе не одузме овлашћење овлашћеном сервису за сервисирање и поправку фискалне касе, када Пореска управа утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са овим законом, или ако не обавести министарство трговине, Пореску управу и обвезника у прописаном року о одузимању датог овлашћења овлашћеном сервису због тога што не поступа у складу са одредбама овог закона, или ако у прописаном року обвезнику не обезбеди други овлашћени сервис у случају одузимања датог овлашћења сервисеру за сервисирање и поправку фискалне касе (члан 36. ст. 3, 4. и 5);

16) у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе при транспорту о томе не обавести Пореску управу, у прописаном року (члан 40. став 8).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу - произвођачу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Члан 45

Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - овлашћени сервис, ако:

1) у фискалну меморију фискалне касе у поступку фискализације не упише ПИБ обвезника и дан, месец, годину, сат и минут почетка евидентирања промета преко фискалне касе (члан 9. став 5);

2) у случају неисправности фискалне касе, у сервисну књижицу не упише датум пријема фискалне касе у сервис, односно датум интервенције на лицу места, врсту неисправности и датум до када је фискална каса била на поправци или сервисирању (члан 21. став 2);

3) у прописаном року писмено не обавести обвезника са којим је закључен уговор о сервисирању да је фискална каса испоручена у сервис, или ако по извршеној фискализацији, као и после интервенције на фискалном модулу и програмској меморији, односно фискалном модулу или програмској меморији, на фискалну касу не стави своју сервисну пломбу (члан 27. ст. 8. и 13);

4) пре почетка сервисирања не утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да ли сервисна пломба није оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси преко рачунара, не утврди да ли софтверска апликација има сертификат, или ако после сваке интервенције због које је скидана сервисна пломба на фискалној каси, не стави и у сервисну књижицу не упише код нове сервисне пломбе коју ставља на фискалну касу, или писмено не обавести Пореску управу о свим случајевима неоснованог пријављивања неисправности фискалне касе, или ако не води евиденцију о овлашћеним сервисерима од стране произвођача (члан 28. ст. 8, 9, 10. и 11);

5) не изврши сервисирање фискалне касе у року од два дана од дана пријаве неисправности, или ако изврши уклањање пломбе фискалног модула и пломбе програмске меморије, односно пломбе фискалног модула или пломбе програмске меморије, без одобрења овлашћеног радника Пореске управе, или ако пре почетка сервисирања фискалне касе у сервису, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, односно да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, не сачини записник и исти одмах, а најкасније у року од два дана од дана утврђених неправилности, не достави Пореској управи, и ако фискалну касу не задржи у сервису, или ако пре почетка сервисирања фискалне касе у објекту, односно месту на коме обвезник врши промет добара, односно пружа услуге, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, или да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у сертификованој софтверској апликацији, не сачини записник и одмах телефоном не позове Пореску управу и не сачека долазак овлашћеног радника Пореске управе (члан 29. ст. 1, 2, 4. и 5);

6) не изврши технички преглед фискалне касе у прописаном року и исти не упише у сервисну књижицу, или изврши технички преглед фискалне касе у прописаном року и исти не упише у сервисну књижицу (члан 30. став 3);

7) не отвори досије фискалне касе и не изда сервисну књижицу фискалне касе, или ако у досије фискалне касе и у сервисну књижицу фискалне касе не упише прописане податке (члан 31. ст. 2. и 4);

8) у прописаном року, не сачини списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом, односно исти не достави произвођачу (члан 33. став 4);

9) на лицу места, пре почетка евидентирања промета на новом месту продаје добара, односно пружања услуга, у присуству овлашћеног радника Пореске управе, не изврши одговарајућу промену података у оперативној меморији фискалне касе и исте не упише у сервисну књижицу (члан 37. став 2);

10) скине фискални модул и преузме све податке из фискалне меморије фискалне касе, без присуства овлашћеног радника Пореске управе, или ако не чува фискални модул заливен за кућиште фискалне касе док Пореска управа писмено не одобри његово уништење, или ако уништи фискални модул заливен за кућиште фискалне касе без присуства комисије (члан 39. ст. 4, 6. и 7);

11) досије фискалне касе, за коју је Пореска управа донела решење о укидању решења о фискализацији, одвојено не чува (члан 40. став 4).

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се одговорно лице у правном лицу - овлашћеном сервису новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник - овлашћени сервис новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

Члан 46

Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - овлашћени дистрибутер, ако не испоручи фискалну касу непосредно овлашћеном сервису из уговора о куповини фискалне касе, пре њене фискализације (члан 27. став 7).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу - овлашћеном дистрибутеру новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник - овлашћени дистрибутер новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара.

Члан 47

Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице - произвођач терминала, ако пре стављања у промет терминала за даљинско очитавање, није добио уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика терминала за даљинско очитавање (члан 7. став 5).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу - произвођачу терминала, новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Члан 48

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице:

1) у органу надлежном за вођење одговарајућег регистра које дозволи или изврши брисање обвезника који је у складу са овим законом дужан да евидентирање промета врши преко фискалне касе из одговарајућег регистра, пре него што обвезник поднесе доказ о његовом брисању из регистра фискализованих каса, због престанка обављања делатности (члан 39. став 1);

2) у органу надлежном за вођење одговарајућег регистра, ако дозволи или изврши брисање из одговарајућег регистра обвезника пре истека рока за који му је решењем Пореске управе изречена мера забране обављања делатности у складу са овим законом (члан 39. став 10).

Члан 49

Захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја из члана 43, члана 44. став 1. тач. 1), 6), 7), 9), 11), 12), 14), 16) и 17) и став 2, члана 45. став 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 9), 10) и 11) и ст. 2. и 3. и чл. 46, 47. и 48. овог закона, подноси порески инспектор.

Прекршајни поступак за изрицање новчаних казни за прекршаје из става 1. овог члана, води Пореска управа, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији ("Службени гласник РС", бр. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003 и 55/2004).

Члан 50

Захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја из члана 44. ст. 1. тач. 2), 3), 4), 5), 8), 10), 13) и 15) и става 2. и члана 45. став 1. тачка 8) и ст. 2. и 3. овог закона, подноси овлашћени радник министарства трговине надлежном органу за прекршаје.

Наплате новчане казне на лицу места

Члан 51

Новчана казна у износу од 1.000 динара наплатиће се на лицу места купцу добара, односно кориснику услуга, ако не узме и не сачува фискални исечак у кругу од 20 метара по изласку из објекта, односно напуштању места на коме се врши промет добара, односно услуга, и не покаже га овлашћеном раднику министарства трговине који обавља послове контроле, на његов усмени захтев (члан 18. став 5).

Новчану казну из става 1. овог члана, изриче и наплаћује овлашћени радник министарства трговине.

Мера забране обављања делатности

Члан 52

Мера забране обављања делатности прописана овим законом (члан 29. ст. 7. и 8. и члан 34. ст. 5, 7, 11. и 12) извршава се у току контроле, одмах по њеном изрицању, печаћењем печатом Пореске управе објекта обвезника коме је мера изречена.

Објекат из става 1. овог члана, видно се означава ознаком Пореске управе.

Начин означавања, садржину и изглед ознаке из става 2. овог члана, ближе уређује министар финансија.

XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 53

Остају на снази и после ступања на снагу овог закона:

1) решења Владе о давању сагласности произвођачима о испуњености услова из члана 20. ст. 1. и 2. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 и 120/2004);

2) решења Пореске управе - Централе о додели идентификационих бројева за тип и модел фискалне касе произвођачима донета на основу члана 2. Правилника о поступку фискализације, облику и садржини и начину вођења евиденција, изгледу и садржини сервисне књижице регистар каса са фискалном меморијом ("Службени гласник РС", број 78/2003);

3) овлашћења издата овлашћеним сервисима од стране произвођача у складу са чланом 21. став 1. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 и 120/2004);

4) овлашћења овлашћеним сервисерима издата од стране овлашћених сервиса у складу са Уредбом о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 и 120/2004);

5) решења Пореске управе о извршеној фискализацији фискалних каса и одређивању евиденционог броја фискалне касе донета на основу члана 28. став 4. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 и 120/2004).

За фискалне касе за које је донето решење Пореске управе о извршеној фискализацији из става 1. тачка 5) овог члана, рок за обављање техничког прегледа из члана 30. став 1. овог закона, рачуна се од дана фискализације.

Члан 54

До почетка примене акта Владе из члана 3. став 4. овог закона остаје на снази Уредба о одређивању лица на која се, услед специфичности делатности које обављају, не односи обавеза евидентирања промета преко фискалне касе ("Службени гласник РС", бр. 100/2004 и 106/2004).

Подзаконски акти донети на основу Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар касе са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса ("Службени гласник РС", бр. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004, 31/2004 и 120/2004) примењиваће се до почетка примене одговарајућих подзаконских аката донетих на основу овлашћења из овог закона.

Евиденције произвођача, уговори закључени између произвођача и министарства трговине, као и јавни позив за подношење захтева за давање сагласности Владе Републике Србије за стављање у промет фискалне касе, ускладиће се са овим законом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 55

Обвезник који је до 31. марта 2005. године фискалну касу повезао са рачунаром ради задавања команди преко интерфејса фискалне касе, дужан је да набави и отпочне да користи софтверску апликацију из члана 6. став 3. овог закона за задавање команди фискалној каси преко њеног интерфејса за коју је издат сертификат за њено стављање у промет, најкасније до 31. марта 2005. године.

Обвезник који отпочиње обављање делатности после 31. марта 2005. године, а који фискалну касу повеже са рачунаром ради задавања команди преко интерфејса фискалне касе, може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга

физичким лицима тек по инсталирању софтверске апликације из члана 6. став 3. овог закона у рачунар из тог става.

Обвезници који су у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија, разврстани у велика и средња правна лица, као и обвезници који имају више од три објекта у којима се врши промет добара на мало и пружају услуге физичким лицима у оквиру регистроване делатности, дужни су да обезбеде и прикључе терминал за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе, најкасније до 31. марта 2005. године.

Обвезници из става 3. овог члана, после 31. марта 2005. године могу да отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по прикључивању терминала за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.

Обвезници који не спадају у обвезнике из става 3. овог члана дужни су да обезбеде и прикључе терминал за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе, најкасније до 30. јуна 2005. године.

Обвезници из става 5. овог члана, после 30. јуна 2005. године могу да отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по прикључивању терминала за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.

Правна лица из члана 6. став 2. овог закона која су отпочела обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима до 1. јануара 2005. године, дужна су да на местима продаје добара, односно пружања услуга, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице, најкасније до 30. јуна 2005. године.

Правна лица из члана 6. став 2. овог закона која отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима после 1. јануара 2005. године, дужна су да на местима продаје добара, односно пружања услуга, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице најкасније у року од шест месеци од дана отпочињања обављања делатности.

Члан 56

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2005. године, осим одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УШЛЕ У ПРЕЧИШЋЕНИ ТЕКСТ

ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ФИСКАЛНИМ КАСАМА ("СЛ.ГЛАСНИК РС", БР. 93/2012)

Члан 10

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

(''Службени гласник РС'', бр. 128/14)

Глава I

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређује се узбуњивање, поступак узбуњивања, права узбуњивача, обавеза државних и других органа и организација и правних и физичких лица у вези са узбуњивањем, као и друга питања од значаја за узбуњивање и заштиту узбуњивача.

Значење израза

Члан 2.

У смислу овог закона, поједини изрази имају следеће значење:

1) "узбуњивање" је откривање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера;

2) "узбуњивач" је физичко лице које изврши узбуњивање у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга државних и других органа, носилаца јавних овлашћења или јавних служби, пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву;

3) "послодавац" је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе, носилац јавних овлашћења или јавна служба, правно лице или предузетник који радно ангажује једно или више лица;

4) "одговорно лице" је лице коме су у правном лицу поверени одређени послови који се односе на управљање, пословање или процес рада, као и лице које у државном органу, органу територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе врши одређене дужности;

5) "радно ангажовање" је радни однос, рад ван радног односа, волонтирање, вршење функције, као и сваки други фактички рад за послодавца;

6) "овлашћени орган" је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе или носилац јавних овлашћења надлежан да поступа по информацији којом се врши узбуњивање, у складу са законом;

7) "штетна радња" је свако чињење или нечињење у вези са узбуњивањем којим се узбуњивачу или лицу које има право на заштиту као узбуњивач угрожава или повређује право, односно којим се та лица стављају у неповољнији положај.

Глава II

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ О УЗБУЊИВАЊУ И ПРАВУ НА ЗАШТИТУ

Забрана спречавања узбуњивања

Члан 3.

Забрањено је спречавање узбуњивања.

Одредба општег акта или појединачног акта којом се спречава узбуњивање је ништава.

Забрана предузимања штетне радње

Члан 4.

Забрањено је предузимање штетне радње.

Право на заштиту узбуњивача

Члан 5.

Узбуњивач има право на заштиту, у складу са законом, ако:

1) изврши узбуњивање код послодавца, овлашћеног органа или јавности на начин прописан законом;

2) открије информацију из члана 2. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: информација) у року од једне године од дана сазнања за извршену радњу због које врши узбуњивање, а најкасније у року од десет година од дана извршења те радње;

3) би у тренутку узбуњивања, на основу расположивих података, у истинитост информације, поверовало лице са просечним знањем и искуством као и узбуњивач.

Заштита повезаних лица

Члан 6.

Повезано лице има право на заштиту као узбуњивач ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због повезаности са узбуњивачем.

Право на заштиту због погрешног означавања узбуњивача

Члан 7.

Право на заштиту као узбуњивач, има лице које учини вероватним да је према њему предузета штетна радња, ако је лице које је предузело штетну радњу, погрешно сматрало да је то лице узбуњивач, односно повезано лице.

Заштита лица у вршењу службене дужности

Члан 8.

Лице које је у вршењу службене дужности доставило информацију има право на заштиту као узбуњивач ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због достављања информације.

Право на заштиту због тражења информације

Члан 9.

Лице које тражи податке у вези са информацијом, има право на заштиту као узбуњивач, ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због тражења тих података.

Заштита података о личности узбуњивача

Члан 10.

Лице које је овлашћено за пријем информације дужно је да, штити податке о личности узбуњивача, односно податке на основу којих се може открити идентитет узбуњивача, осим ако се узбуњивач не сагласи са откривањем тих података, а у складу са законом који уређује заштиту података о личности.

Свако лице које сазна податке из става 1. овог члана, дужно је да штити те податке.

Лице овлашћено за пријем информације дужно је да приликом пријема информације, обавести узбуњивача да његов идентитет може бити откривен надлежном органу, ако без откривања идентитета узбуњивача не би било могуће поступање тог органа, као и да га обавести о мерама заштите учесника у кривичном поступку.

Ако је у току поступка неопходно да се открије идентитет узбуњивача, лице овлашћено за пријем информације дужно је да о томе, пре откривања идентитета, обавести узбуњивача.

Подаци из става 1. овог члана не смеју се саопштити лицу на које се указује у информацији, ако посебним законом није другачије прописано.

Забрана злоупотребе узбуњивања

Члан 11.

Забрањена је злоупотреба узбуњивања.

Злоупотребу узбуњивања врши лице које:

1) достави информацију за коју је знало да није истинита;

2) поред захтева за поступање у вези са информацијом којом се врши узбуњивање тражи противправну корист.

Глава III

ПОСТУПАК

а) Опште одредбе

Врсте узбуњивања

Члан 12.

Узбуњивање може бити унутрашње, спољашње или узбуњивање јавности.

Унутрашње узбуњивање је откривање информације послодавцу.

Спољашње узбуњивање је откривање информације овлашћеном органу.

Узбуњивање јавности је откривање информације средствима јавног информисања, путем интернета, на јавним скуповима или на други начин којим се обавештење може учинити доступним јавности.

Садржина информације

Члан 13.

Информација садржи податке о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и податке ради спречавања штете великих размера.

Информација може да садржи потпис узбуњивача и податке о узбуњивачу.

Послодавац и овлашћени орган дужни су да поступају и по анонимним обавештењима у вези са информацијом, у оквиру својих овлашћења.

б) Унутрашње узбуњивање

Обавезе послодавца

Члан 14.

Послодавац је дужан да, у оквиру својих овлашћења, предузме мере ради отклањања утврђених неправилности у вези са информацијом.

Послодавац је дужан да, у оквиру својих овлашћења, заштити узбуњивача од штетне радње, као и да предузме неопходне мере ради обустављања штетне радње и отклањања последица штетне радње.

Послодавац не сме предузимати мере у циљу откривања идентитета анонимног узбуњивача.

Послодавац је дужан да свим радно ангажованим лицима достави писмено обавештење о правима из овог закона.

Послодавац је дужан да одреди лице овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем.

Поступак

Члан 15.

Поступак унутрашњег узбуњивања започиње достављањем информације послодавцу.

Послодавац је дужан да поступи по информацији без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема информације.

Послодавац је дужан да обавести узбуњивача о исходу поступка по његовом окончању, у року од 15 дана од дана окончања поступка из става 1. овог члана.

Послодавац је дужан да, на захтев узбуњивача, пружи обавештења узбуњивачу о току и радњама предузетим у поступку, као и да омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку.

Општи акт послодавца

Члан 16.

Послодавац који има више од десет запослених дужан је да општим актом уреди поступак унутрашњег узбуњивања.

Послодавац је дужан да на видном месту, доступном сваком радно ангажованом лицу, као и на интернет страници послодавца ако постоје техничке могућности, истакне општи акт из става 1. овог члана.

Одредбе општег акта о поступку унутрашњег узбуњивања морају бити у складу са овим законом и подзаконским актом из члана 17. овог закона.

Одредбама општег акта из става 1. овог члана не може се умањити обим права или ускратити неко право узбуњивачу из овог закона.

Одредбе општег акта из става 1. овог члана које нису у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона, ништаве су.

Подзаконски акт министра

Члан 17.

Министар надлежан за послове правосуђа доноси акт којим се ближе уређује начин унутрашњег узбуњивања, начин одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и друга питања од значаја за унутрашње узбуњивање код послодавца који има више од десет запослених.

в) Спољашње узбуњивање

Члан 18.

Поступак спољашњег узбуњивања започиње достављањем информације овлашћеном органу.

Ако се узбуњивање односи на лица радно ангажована у овлашћеном органу, узбуњивач ће се обратити руководиоцу тог органа, а ако се узбуњивање односи на руководиоца овлашћеног органа, узбуњивач ће се обратити руководиоцу непосредно надређеног органа.

Овлашћени орган је дужан да поступи по информацији из става 1. овог члана у року од 15 дана од дана пријема информације.

Ако орган коме је достављена информација није надлежан за поступање у вези са узбуњивањем, проследиће информацију надлежном органу у року од 15 дана од дана пријема и о томе истовремено обавестити узбуњивача.

Надлежни орган из става 4. овог члана дужан је да примењује мере заштите које је узбуњивачу обезбедио орган који му је обавештење уступио.

Ако узбуњивач није дао сагласност да се његов идентитет открије, овлашћени орган који је примио обавештење од узбуњивача, а није надлежан за поступање, дужан је да пре прослеђивања тог обавештења надлежном органу претходно затражи сагласност узбуњивача, ако законом није прописано другачије.

Овлашћени орган је дужан да, на захтев узбуњивача пружи обавештења узбуњивачу о току и радњама предузетим у поступку, као и да омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку, у складу са законом.

Овлашћени орган је дужан да обавести узбуњивача о исходу поступка из става 1. овог члана по његовом окончању, у складу са законом.

г) Узбуњивање јавности

Члан 19.

Јавност се може узбунити, без претходног обавештавања послодавца или овлашћеног органа у случају непосредне опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, од настанка штете великих размера, односно ако постоји непосредна опасност од уништења доказа.

Приликом узбуњивања јавности узбуњивач је дужан да поштује претпоставку невиности окривљеног, право на заштиту података о личности, као и да не угрожава вођење судског поступка.

д) Поступање са тајним подацима

Узбуњивање ако су у информацији садржани тајни подаци

Члан 20.

Информација може да садржи тајне податке.

Под тајним подацима из става 1. овог члана сматрају се подаци који су у складу са прописима о тајности података претходно означени као тајни.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач је дужан да се прво обрати послодавцу, а ако се информација односи на лице које је овлашћено да поступа по информацији, информација се подноси руководиоцу послодавца.

У случају да послодавац није у року од 15 дана поступио по информацији у којој су садржани тајни подаци, односно ако није одговорио или није предузео одговарајуће мере из своје надлежности, узбуњивач се може обратити овлашћеном органу.

Изузетно од става 3. овог члана, у случају да се информација односи на руководиоца послодавца, информација се подноси овлашћеном органу.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач не може узбунити јавност, ако законом није другачије одређено.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач и друга лица су дужни да се придржавају општих и посебних мера заштите тајних података прописаних законом који уређује тајност података.

Глава IV

ЗАШТИТА УЗБУЊИВАЧА И НАКНАДА ШТЕТЕ

Забрана стављања узбуњивача у неповољнији положај

Члан 21.

Послодавац не сме чињењем или нечињењем да стави узбуњивача у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, а нарочито ако се неповољнији положај односи на:

            1) запошљавање;

            2) стицање својства приправника или волонтера;

            3) рад ван радног односа;

            4) образовање, оспособљавање или стручно усавршавање;

            5) напредовање на послу, оцењивање, стицање или губитак звања;

            6) дисциплинске мере и казне;

            7) услове рада;

            8) престанак радног односа;

            9) зараду и друге накнаде из радног односа;

            10) учешће у добити послодавца;

            11) исплату награде и отпремнине;

            12) распоређивање или премештај на друго радно место;

            13) непредузимање мера ради заштите због узнемиравања од стране других лица;

            14) упућивање на обавезне здравствене прегледе или упућивање на прегледе ради оцене радне способности.

Одредбе општег акта којима се узбуњивачу ускраћује или повређује право, односно којима се ова лица стављају у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, ништаве су.

Накнада штете због узбуњивања

Члан 22.

У случајевима наношења штете због узбуњивања, узбуњивач има право на накнаду штете, у складу са законом који уређује облигационе односе.

Судска заштита узбуњивача

Члан 23.

Узбуњивач према коме је предузета штетна радња у вези са узбуњивањем има право на судску заштиту.

Судска заштита се остварује подношењем тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем надлежном суду, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно три године од дана када је штетна радња предузета.

У поступку судске заштите надлежан је виши суд према месту предузимања штетне радње или према месту пребивалишта тужиоца.

Поступак за судску заштиту у вези са узбуњивањем је хитан.

У поступку за судску заштиту у вези са узбуњивањем дозвољена је ревизија.

У поступку за судску заштиту у вези са узбуњивањем сходно се примењују одредбе закона о парничном поступку које уређују поступак у радним споровима, ако овим законом није другачије одређено.

Састав суда

Члан 24.

У парничном поступку по тужби у вези са узбуњивањем у првом степену суди судија појединац, а у другом степену веће састављено од троје судија.

Поседовање посебних знања у вези са узбуњивањем

Члан 25.

Судија који поступа по тужби у вези са узбуњивањем или у посебним поступцима из члана 27. овог закона мора бити лице које је стекло посебна знања у вези са заштитом узбуњивача.

Стицање посебних знања и стручно усавршавање лица која поступају у вези са заштитом узбуњивача спроводи Правосудна академија, у сарадњи са министарством надлежним за послове правосуђа.

Програм стицања посебних знања у вези са заштитом узбуњивача прописује се актом министра надлежног за послове правосуђа.

Садржина тужбе

Члан 26.

Тужбом за заштиту у вези са узбуњивањем може се тражити:

1) утврђење да је према узбуњивачу предузета штетна радња;

2) забрана вршења и понављања штетне радње;

3) уклањање последица штетне радње;

4) накнада материјалне и нематеријалне штете;

5) објављивање пресуде донете по тужби поднетој из разлога предвиђених у тач. 1) до 4) овог става у средствима јавног информисања, о трошку туженог.

Тужбом из става 1. овог члана не може се побијати законитост појединачног акта послодавца којим је решавано о правима, обавезама и одговорностима запосленог по основу рада.

Права узбуњивача у посебним поступцима

Члан 27.

У тужби за оцену законитости појединачног акта послодавца којим је решавано о правима, обавезама и одговорности узбуњивача по основу рада, по посебним прописима, узбуњивач може истаћи навод да појединачни акт послодавца представља штетну радњу у вези са узбуњивањем.

Навод из става 1. овог члана може се истаћи у тужби или на припремном рочишту, а после тога само ако подносилац навода учини вероватним да без своје кривице није могао да раније изнесе тај навод.

У посебном поступку суд оцењује основаност навода да појединачни акт послодавца представља штетну радњу у вези са узбуњивањем, у складу са овим законом.

Упознавање странака са правом да реше спор путем посредовања

Члан 28.

Суд пред којим се води поступак за заштиту у вези са узбуњивањем дужан је да на припремном рочишту, односно првом рочишту за главну расправу, укаже странкама на могућност за вансудско решавање спора путем посредовања или на други споразуман начин.

Терет доказивања

Члан 29.

Ако је у току поступка тужилац учинио вероватним да је према њему предузета штетна радња у вези са узбуњивањем, на туженом је терет доказивања да штетна радња није у узрочној вези са узбуњивањем.

Истражно начело

Члан 30.

У поступку за заштиту у вези са узбуњивањем суд може утврђивати чињенице и када оне међу странкама нису спорне, а може и самостално истраживати чињенице које ни једна странка није изнела у поступку, ако оцени да је то од значаја за исход поступка.

Изостанак туженог

Члан 31.

Ако тужени не дође на рочиште за главну расправу, а уредно је позван, суд може да одржи рочиште и без присуства туженог, као и да одлучи на основу утврђеног чињеничног стања на рочишту.

Привремене мере и надлежност

Члан 32.

У поступку заштите у вези са узбуњивањем или у поступку из члана 27. овог закона суд који води поступак може одредити привремену меру у складу са законом којим се уређује извршење и обезбеђење.

Предлог за одређивање привремене мере може се поднети пре покретања судског поступка, за време трајања судског поступка као и по окончању судског поступка, све док извршење не буде спроведено.

У току поступка суд може и по службеној дужности да одреди привремену меру.

Привремена мера пре покретања судског поступка

Члан 33.

Суд надлежан за поступање по тужби за заштиту у вези са узбуњивањем, надлежан је да одлучује и о предлогу за одређивање привремене мере који је поднет пре покретања судског поступка.

Приликом одређивања привремене мере из става 1. овог члана суд ће одредити и рок у коме се мора поднети тужба пред надлежним судом водећи рачуна о роковима одређеним посебним прописима за подношење тужбе.

Предлог за одређивање привремене мере

Члан 34.

Предлогом за одређивање привремене мере може се захтевати да суд одложи правно дејство акта, забрани вршење штетне радње, као и да наложи отклањање последице проузроковане штетном радњом.

О предлогу за одређивање привремене мере суд ће одлучити у року од осам дана од дана пријема предлога.

Жалба против одлуке о одређивању привремене мере

Члан 35.

Против одлуке о одређивању привремене мере није дозвољена посебна жалба.

Надзор над спровођењем закона

Члан 36.

Надзор над спровођењем овог закона врше инспекција рада, односно управна инспекција, у складу са законима који уређују њихова овлашћења.

Глава V

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји

Члан 37.

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај послодавац - правно лице које има више од десет запослених ако:

1) не донесе општи акт о поступку унутрашњег узбуњивања ( члан 16. став 1);

2) општи акт којим се уређује поступак унутрашњег узбуњивања не истакне на видном месту доступном сваком радно ангажованом лицу ( члан 16. став 2).

За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се одговорно лице у правном лицу, државном органу, органу територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе.

За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара казниће се предузетник код кога је радно ангажовано више од десет запослених.

Члан 38.

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај послодавац - правно лице ако:

1) узбуњивача не заштити од штетне радње или не предузме неопходне мере ради обустављања штетне радње и отклањања последица штетне радње, у оквиру својих овлашћења ( члан 14. став 2);

2) свим радно ангажованим лицима не достави писмено обавештење о правима из овог закона ( члан 14. став 4);

3) не одреди лице овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем ( члан 14. став 5);

4) ако у прописаном року не поступи по информацији ( члан 15. став 2);

5) ако у прописаном року не обавести узбуњивача о исходу поступка у складу са законом ( члан 15. став 3);

6) ако узбуњивачу, на његов захтев, не пружи обавештења о току и радњама предузетим у поступку или ако не омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку у складу са законом ( члан 15. став 4).

За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се одговорно лице у правном лицу, државном органу, органу територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе.

За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара казниће се предузетник.

Глава VI

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рок за доношење подзаконског акта

Члан 39.

Подзаконски акт из члана 17. и члана 25. став 3. овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Послодавци су дужни да донесу општи акт из члана 16. став 1. овог закона, у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

Ступање закона на снагу

Члан 40.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се по истеку шест месеци од дана ступања на снагу.

 Члан 1.

Овим законом уводи се обавеза обрачунавања и плаћања пореза на премије осигурања које се остварују закључивањем и извршавањем уговора о пословима неживотног осигурања у Републици Србији (у даљем тексту: порез на премије осигурања).

Послови неживотног осигурања, у смислу овог закона, јесу све врсте неживотног осигурања утврђене законом којим се уређује осигурање.

 Члан 2.

Порез на премије осигурања обрачунава се и плаћа на премије осигурања којима се, у смислу овог закона, сматра премија осигурања која се састоји од функционалне премије и режијског додатка коју остварују друштва за осигурање, у коју је укључен и допринос за превентиву, ако је урачунат у функционалну премију (у даљем тексту: премије осигурања).

Порез на премије осигурања из става 1. овог члана приход је буџета Републике Србије.

 Члан 3.

Обвезник пореза на премије осигурања је друштво за осигурање (у даљем тексту: порески обвезник) које закључује уговоре о пословима неживотног осигурања из члана 1. овог закона и наплаћује премије осигурања, директно или индиректно - преко посредника или заступника.

 Члан 4.

Пореска основица за обрачунавање пореза на премије осигурања је износ укупне премије осигурања утврђене уговором о осигурању из члана 1. овог закона.

 Члан 5.

Порез на премије осигурања плаћа се по стопи од 5%.

 Члан 6.

Порез на премије осигурања не плаћа се на премије осигурања које се остварују закључивањем и извршавањем уговора о пословима неживотног осигурања, и то:

1) осигурање од последица незгоде;

2) осигурање од повреда на раду и професионалних обољења;

3) добровољно здравствено осигурање;

4) осигурање моторних возила, које покрива штете на моторним возилима на сопствени погон, односно губитак тих возила, чији су власници лица са утврђеним инвалидитетом;

5) осигурање стамбених кредита;

6) осигурање извозних кредита;

7) осигурање кредита грађана који се плаћају у ратама;

8) осигурање пољопривредних кредита.

Порез на премије осигурања не плаћају дипломатска и конзуларна представништва, под условом реципроцитета.

 Члан 7.

Обавеза обрачунавања пореза на премије осигурања настаје у тренутку закључења уговора о осигурању.

Порески обвезник плаћа порез на премије осигурања до 10. у месецу за уговоре о осигурању закључене у претходном месецу.

 Члан 8.

Порески обвезник је дужан да, на основу закључених уговора о неживотном осигурању, а ради правилног обрачунавања и плаћања пореза на премије осигурања, води евиденцију која обезбеђује вршење контроле обрачуна и плаћања пореза на премије осигурања.

Порески обвезник је дужан да чува евиденцију из става 1. овог члана најмање пет година по истеку календарске године на коју се евиденција односи.

 Члан 9.

Министар надлежан за послове финансија прописаће начин обрачунавања пореза на премије осигурања, као и садржину и начин вођења евиденције из члана 8. овог закона.

Члан 10.

Контролу обрачунавања и плаћања пореза на премије осигурања врши надлежни порески орган.

Члан 11.

На односе који нису посебно уређени овим законом (принудна наплата, камате, застарелост и др.) сходно се примењује закон којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Члан 12.

Брисан ("Службени гласник РС", бр. 68/14)

Члан 13.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2005. године.