Порески календар

мар 2024

Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
Упутство за пореске обвезнике
Упутство за пореске обвезнике

* Појединачна пореска пријава на обрасцу ППП-ПД за порезе и доприносе по одбитку подноси се пре сваке исплате прихода. * Порез на добит по одбитку обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу: дивиденди и удела у добити у правном лицу, укључујући и приход по основу чланства у алтернативном инвестиционом фонду који нема својство правног лица, накнада од ауторског и сродних права и права индустријске својине, камата, накнада од закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике, накнада од услуга истраживања тржишта, рачуноводствених и ревизорских услуга и других услуга из области правног и пословног саветовања, независно од места њиховог пружања или коришћења. Порез на добит по одбитку обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма у Републици, који нису опорезовани као доходак физичког лица (извођача, музичара, спортисте и сл.), у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана. Резидентно правно лице обвезник које откупљује секундарне сировине и отпад од резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужно је да приликом исплате накнаде тим лицима обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку по стопи од 1% од износа накнаде. Пријава се подноси на Обрасцу ПДПО/С најкасније у року од три дана од дана исплате накнаде тим лицима. * Порез на добит по решењу обрачунава се и плаћа на приходе нерезидентног обвезника по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике Србије остварених од исплатиоца који није дужан да обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку, на приходе остварене по основу капиталних добитака, као и на приходе остварене по основу намирења потраживања у поступку извршења, односно у сваком другом поступку намирења потраживања. Пријава се подноси на Обрасцу ПП КДЗН у року од 30 дана од дана остваривања прихода. * Рок за подношење пореске пријаве и пореског биланса за обвезника коме је пословна година различита од календарске је 180 дана од дана истека периода за који се утврђује пореска обавеза. * Физичка лица која остварују приходе а за које исплатилац није дужан да поднесе пореску пријаву, обрачуна и плати јавне приходе, подносе пореску пријаву у року од 30 дана од дана остваривања прихода, за приходе за које је утврђена обавеза самоопорезивања. Пријава се подноси на Обрасцу ПП ОПО. * Захтев за паушално опорезивање може се поднети до 31. октобра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, а најкасније до 31. децембра текуће године за наредну годину, у електронском облику преко портала Пореске управе. Лице које започне обављање делатности, захтев за паушално опорезивање подноси искључиво у моменту регистрације надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити Пореској управи. Лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, захтев за паушално опорезивање подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе ПИБ а најкасније до 31. децембра текуће године. * Лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, обавештење о опредељењу да врше исплату личне зараде подносе у електронском облику преко портала Пореске управе, у року од пет дана од дана регистрације у Пореској управи, односно дана доделе пореског идентификационог броја (ПИБ) а најкасније до 31. децембра текуће године. * Резидентни обвезник који се сматра крајњим матичним правним лицем међународне групе повезаних правних лица, дужно је да надлежном пореском органу, у папирној форми, достави годишњи извештај о контролисаним трансакцијама међународне групе повезаних правних лица најкасније у року од 12 месеци од истека пословне године за коју се доставља годишњи извештај, на Обрасцу CbC. * У случају да привредно друштво у чији основни капитал су уложена новчана средства од продаје дигиталне имовине, у календарској години у којој је регистровано улагање и у наредне две календарске године спроведе поступак смањења основног капитала, даном доношења одлуке о смањењу основног капитала обвезник губи право на претходно остварено ослобођење од пореза на капитални добитак и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права. * У случају да привредно друштво које је имовинска права по основу ауторских и сродних права и права индустријске својине стекло уносом од стране обвезника пореза на доходак грађана (физичког лица и предузетника) као неновчаног улога у капитал привредног друштва резидента Републике за који је ослобођен пореза на капитални добитак, то право у целини отуђи у року од две године од дана његовог стицања, односно у истом периоду то право уступи на коришћење у целини или делимично по цени која је нижа од цене у складу са принципом „ван дохвата руке” уколико је уступање извршило повезаном лицу или лицу чији је власник његово повезано лице у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, обвезник губи право на претходно остварено ослобођење од пореза на капитални добитак и дужан је да о губитку права обавести надлежни порески орган у року од 30 дана од дана губитка права. * Обвезник ПДВ је дужан да уз пореску пријаву за последњи порески период календарске године, односно последњи порески период достави пореском органу обавештење о: 1) лицу које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом о ПДВ, а које му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода у Републици извршило промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, као и износу тог промета; 2) пољопривреднику који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ у складу са Законом о ПДВ, а који му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода извршио промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга, као и износу тог промета. * Oбразац ПИД ПДВ се подноси за 2022. годину, ако је у 2022. години испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ који претежно врши промет добара у иностранство. Предаје се уз ПДВ пријаву за порески период текуће године у којем је поднет финансијски извештај за претходну годину. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног, односно стамбеног простора за претходни месец, подноси се на Обрасцу РЕФ-Г, најраније 20 дана по истеку месеца у коме су набављени деривати нафте и биотечности. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива који се користе за транспортне сврхе, подноси се на Обрасцу РЕФ-Т најраније 20 дана по истеку квартала у којем су деривати нафте и биогорива набављени. * Захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за производњу електричне и топлотне енергије, подноси се на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ а захтев за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте који се користе за индустријске сврхе на Обрасцу РЕФ-И. Захтеви се подносе најраније 20 дана по истеку месеца у којем су набављени деривати нафте и биотечности. * Евиденциону пријаву за ангажовање сезонских радника послодавац подноси електронским путем Пореској управи најкасније првог дана ангажовања сезонских радника у календарском месецу до 10 часова, односно у периоду између 13 и 15 часова за раднике који раде у послеподневној смени. Одјава сезонских радника се пријављује најкасније до 10 часова, односно од 13 до 15 часова за рад у послеподневној смени, наредног дана од дана престанка ангажовања. Период у којем се сезонски радник пријављује или одјављује је календарски месец. * Обвезник који у току године изврши пренос дигиталне имовине по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са законом којим се опорезује доходак грађана, дужан је да поднесе пореску пријаву ППДГ-3Р најкасније у року од 120 дана од истека квартала у којем је остварен приход по основу преноса дигиталне имовине. * Обвезник по основу прихода од пружања угоститељских услуга из члана 84б закона којим се опорезује доходак грађана који у току године почне да пружа угоститељске услуге дужан је да поднесе пореску пријаву ППДГ-4Р у року од 15 дана од дана правноснажности решења којим се објекат домаће радиности и сеоског туризма разврстава у одговарајућу категорију у складу са законом којим се уређује угоститељство. * Обвезници фискализације дужни су да, пре почетка коришћења електронског фискалног уређаја за издавање фискалних рачуна, Пореској управи доставе податке о пословним просторима и пословним просторијама у којима ће користити електронски фискални уређај и то за сваки пословни простор/пословну просторију одвојено, ради генерисања јединствене ознаке пословног простора. Пријава за генерисање пословног простора доставља се електронским путем преко портала Пореске управе. У случају промене података по појединачном пословном простору и пословној просторији, а нарочито ако делатност престане да се обавља у пословном простору и пословној просторији или дође до промене делатности која се обавља у пословном простору и пословној просторији, обвезник фискализације дужан је да те податке достави Пореској управи, најкасније 24 сата пре настанка промене. Изузетно, у случају промене података до којих је дошло услед околности које не зависе од воље обвезника фискализације, обвезник фискализације је дужан да те податке достави Пореској управи, најкасније 24 сата по настанку промене.

Пореска управа    Правна лица    Преглед прописа    Закони    Закон о умањењу нето прихода лица у јавном сектору

Закон о умањењу нето прихода лица у јавном сектору

(„Службени гласник РС“ број 108/13)

Предмет

Члан 1.

Овим законом уређује се умањење нето зараде и нето других примања запослених, односно ангажованих лица у јавном сектору Републике Србије, осим у оним привредним друштвима која истовремено испуњавају следеће услове:

1) да од 1. јануара 2010. године нису примила ниједан вид државне помоћи;

2) да у последњих пет годишњих финансијских извештаја нису исказала губитак;

3) да послују у условима тржишне конкуренције са привредним друштвима која нису у јавном сектору Републике Србије.

 

Значење појмова

Члан 2.

 Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) јавни сектор Републике Србије (у даљем тексту: јавни сектор) чине:

(1) директни и индиректни буџетски корисници Републике Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе,

(2) Народна банка Србије,

(3) јавне агенције основане у складу са законом који уређује јавне агенције, укључујући све регулаторне и надзорне институције, комисије, заводе, фондове, савете и друге субјекте чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно локална самоуправа или су под контролом државе,

(4) сви органи и организације који су основани законом или чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно локална самоуправа, као и тела чији су оснивачи ти органи и организације,

(5) јавна предузећа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно локална самоуправа, као и субјекти чији је оснивач јавно предузеће,

(6) правна лица над којима Република Србија, аутономна покрајина, односно локална самоуправа има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у органима управљања;

2) запослени, односно радно ангажовани (у даљем тексту: запослени) у јавном сектору је лице које је код исплатиоца прихода сврстаног у јавни сектор (у даљем тексту: исплатилац прихода) засновало радни однос, обавља привремене и повремене послове у складу са законом који уређује рад или прима уговорену накнаду за рад на основу уговора о делу, уговора о допунском раду, уговора о ауторском делу и слично, као и постављено, именовано, односно изабрано лице код исплатиоца прихода;

3) зарада запосленог у јавном сектору обухвата: зараду, односно плату и накнаду зараде, односно плате у складу са законом који уређује радне односе, осим за запосленог у јавном сектору који је упућен у иностранство ради обављања послова за правна лица - резиденте Републике за којег је зарада исплаћени новчани износ за извршени рад;

4) друго примање запосленог у јавном сектору је сваки приход који остварује запослени у јавном сектору од исплатиоца прихода као уговорену накнаду за рад финансирану из средстава тог исплатиоца прихода или другог лица из јавног сектора, а који се не сматра зарадом у складу са овим законом;

5) нето зарада запосленог у јавном сектору је месечни износ зараде умањене за порез на зараде обрачунат у складу са законом који уређује порез на доходак грађана и доприносе за обавезно социјално осигурање који се плаћају из зараде у складу са законом који уређује доприносе за обавезно социјално осигурање;

6) нето друго примање запосленог у јавном сектору је износ другог примања умањеног за порез обрачунат у складу са законом који уређује порез на доходак грађана и припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање обрачунате у складу са законом који уређује доприносе за обавезно социјално осигурање;

7) нето приход запосленог у јавном сектору је збир нето зараде и нето другог примања остварен код свих исплатилаца прихода;

8) умањени нето приход запосленог у јавном сектору је нето приход помножен коефицијентима за умањивање прописаним овим законом;

9) разлика за уплату нето прихода је разлика између нето прихода и умањеног нето прихода запосленог у јавном сектору.

 Разлика за уплату нето прихода из става 1. тачка 9) овог члана је јавни приход буџета Републике Србије.

 

Начин умањивања нето прихода

Члан 3.

Умањени нето приход запосленог у јавном сектору представља нето приход помножен коефицијентом за умањивање на следећи начин:

1) нето приход који није већи од 60.000 динара месечно множи се коефицијентом 1;

2) нето приход већи од 60.000 динара месечно а који није већи од 100.000 динара месечно, множи се коефицијентом 1 који се примењује на износ који није већи од 60.000 динара месечно и коефицијентом 0,8 који се примењује на износ нето прихода који је већи од 60.000 динара до износа који није већи од 100.000 динара месечно;

3) нето приход већи од 100.000 динара месечно множи се коефицијентом 1 на износ који није већи од 60.000 динара месечно, коефицијентом 0,8 који се примењује на износ нето прихода који је већи од 60.000 динара до износа нето прихода који није већи од 100.000 динара месечно и коефицијентом 0,75 који се примењује на износ нето прихода преко 100.000 динара месечно.

 

Утврђивање и плаћање разлике за уплату нето прихода

Члан 4.

 Исплатилац прихода дужан је да обрачуна, обустави и на прописани уплатни рачун буџета Републике Србије пренесе збир разлика за уплату обрачунатих за свако лице запослено у јавном сектору истога дана када овим лицима исплаћује умањени нето приход.

 По истеку календарског тромесечја, а најкасније до 15. у првом месецу наредног календарског тромесечја, Пореска управа контролише да ли је за претходно календарско тромесечје нето приход запослених у јавном сектору умањен у складу са овим законом.

 Ако Пореска управа утврди да запосленом у јавном сектору нето приход није умањен према одредбама овог закона, утврдиће разлику за уплату нето прихода.

 Ако је у претходном календарском тромесечју нето приход који је остварио запослени у јавном сектору од исплатиоца прихода већи од умањеног нето прихода, Пореска управа решењем налаже физичком лицу да износ разлике за уплату нето прихода уплати на прописани рачун буџета Републике Србије у року од 30 дана од дана пријема решења.

 Пореска управа доноси решење из става 4. овог члана у року од 30 дана од истека календарског тромесечја.

 Решење из става 4. овог члана је коначно у управном поступку.

 У поступку утврђивања, контроле и наплате разлике за уплату нето прихода, на сва питања која овим законом нису уређена, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

 

Казнене одредбе

Члан 5.

 Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај исплатилац прихода који није извршио умањивање нето прихода запослених у јавном сектору у складу са овим законом, односно није уплатио разлику за уплату нето прихода (члан 4. став 1).

 За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице исплатиоца прихода новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

 Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се физичко лице које не изврши плаћање разлике за уплату нето прихода (члан 4. став 4).

 

Завршне одредбе

Члан 6.

 Министар надлежан за послове финансија ближе уређује начин умањивања нето прихода запосленог у јавном сектору.

 Пропис из става 1. овог члана донеће се у року од осам дана од дана ступања на снагу овог закона.

 Члан 7.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се на све исплате које ће се извршити од 1. јануара 2014. године.