Пореска управа  >>  Биро за информисање  >>  Новости  >>  Мања стопа пореза, услов за бољу наплату

Порески календар

јун 2019

Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

*Појединачна пореска пријава на обрасцу ППП ПД за порезе и доприносе по одбитку подноси се пре сваке исплате прихода. *Резидентни обвезник који откупљује секундарне сировине и отпад од резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужан је да приликом исплате накнаде тим лицима најкасније у року од три дана од дана исплате обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку, као и да поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу. Пријава се подноси на Обрасцу ПДПО/С. *Пореска пријава за порез на добит по одбитку подноси се на дан исплате прихода. *Рок за подношење пореске пријаве и пореског биланса за обвезника коме је пословна година различита од календарске је 180 дана од дана истека периода за који се утврђује пореска обавеза. *Физичка лица која остварују приходе а за које исплатилац није дужан да поднесе пореску пријаву, обрачуна и плати јавне приходе, подносе пореску пријаву у року од 30 дана од дана остваривања прихода, за приходе за које је утврђена обавеза самоопорезивања. Пријава се подноси на Обрасцу ПП ОПО. *Рок за подношење пријаве за порез на добит на приходе које по основу капиталних добитака и по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари оствари нерезидентни обвезник, као и на приходе остварене по основу намирења потраживања у поступку извршења, односно у сваком другом поступку намирења потраживања, је 30 дана од дана остваривања прихода. Пријава се подноси на Обрасцу ПП КДЗН. *Подношење обрасца ПИД ПДВ за 2019. годину, ако је у 2019. години испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ који претежно врши промет добара у иностранство, Образац се предаје уз ПДВ пријаву за порески период текуће године у којем је поднет финансијски извештај за претходну годину. *Подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног, односно стамбеног простора за претходни месец. Захтев се подноси на Обрасцу РЕФ-Г, најраније 20 дана по истеку месеца у коме су набављени деривати нафте и биотечности. *Подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива који се користе за транспортне сврхе. Захтев се подноси на Обрасцу РЕФ-Т, најраније 20 дана по истеку квартала у којем су деривати нафте и биогорива набављени. *Подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за производњу електричне и топлотне енергије, на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ и подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте који се користе за индустријске сврхе, на Обрасцу РЕФ-И. Захтеви се подносе најраније 20 дана по истеку месеца у коме су набављени деривати нафте и биотечности. *Подношење захтева за рефундацију ПДВ купцу хране и опреме за бебе, на Обрасцу РФНБ, у периоду од 01.02. до 18.02. и у периоду од 02.07. до 16.07. у току године. *Подношење евиденционе пријаве за ангажовање сезонских радника електронским путем Пореској управи. Пријаву подноси послодавац најкасније првог дана ангажовања сезонсконских радника у календарском месецу до 10 часова, односно у периоду између 13 и 15 часова за раднике који раде у послеподневној смени. Одјава сезонских радника се пријављује најкасније до 10 часова, односно од 13 до 15 часова за рад у послеподневној смени. Период у којем се сезонски радник пријављује или одјављује је календарски месец.

Новости

штампај штампај
 

Пошаљи пријатељу

30. 11. 2013.

Мања стопа пореза, услов за бољу наплату

Извор: РТС

Наплата пореза све мање ефикасна и очекује се да тако буде и следеће године, упркос већој контроли. За пореску дисциплину неопходне мање стопе пореза, сагласни стручњаци.

Чувари државне касе упозоравају да ефикасност наплате пореза пада, Фискални савет процењује да је испод 75 одсто и да ће такав тренд бити настављен и идуће године. Министар финасија очекује да ти приходи расту, јер се идуће године прелази на обједињену наплату и дневно праћење промета фискалних каса.

Одлучна борба против сиве економије кључ је за боље пуњење буџета, а снижавање пореских стопа услов да предузећа издрже пореску дисциплину, сагласни су приведници и стручњаци.

Да ће наплата пореза постати цеђење суве дреновине, порезници одавно упозоравају. Никад више контрола, а наплата од октобра све слабија.

Помоћник директора Пореске управе Рада Костић оцењује да је проблем у привредном амбијенту и упозорава да се нико не бави анализом зашто су приходи мањи.

"Ја просто немам од кога да наплатим, јер ми смо блокирали све што се блокирати може", наглашава Костићева.

Блокирано је више од 53 хиљаде предузећа. Од почетка године до сада наплаћено је 615 милијарди од, до краја новембра, планираних 650.

Привредници сматрају да је повећање ПДВ-а на 20 одсто подстакло бујање сиве економије.

Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа сматра да привредници све мање прометују и због тога су у дилеми да ли да сачувају свој бизнис и егзистенцију породице или да једним делом беже у црно пословање. Оцењује да ће они одабрати ово друго.

Од таквог тренда страхују и стручњаци, али Пореској управи замерају што је исувише дуго тврдила да је наплата под контролом, иако је она испод плана.

Економиста Милојко Арсић напомиње да се приходи све више смањују чак и када се узму у обзир пад потрошње и привредне активности.

"То су требали да алармирају много раније. Рецимо, да кажу да ли је проблем неликвидност, па да траже да држава нешто интервенише", каже Арсић.

Више од трећине фирми које су почетком године ушле у репрогам дугова уз отпис камата, изгубиле су право на то, јер не успевају да плаћају текуће обавезе.

Још хиљаду предузећа сишло је са списка дужника уз репрограм дуга, а стотину њих испунило је услове за репрограм на пет година.

Унакрсна провера имовине још траје, а порезници су осим 600 оних који је нису пријавили открили више од 800 грађана који су избегли да пријаве годишњи приход већи од 2.067.000 динара.

Резултати у откривању нерегистрованих фирми још увек су симболични. Од власника радњи на црно, који се опорезују по стопи од 20 одсто, за сада је наплаћено 14 милиона динара. Већина је наставила да ради легално.

Коментари 0

остави коментар
Види још

Остави коментар